Ispovest Džona Fogertija, frontmena benda Creedence Clearwater Revival: Kako je povratio muziku i duševni mir

U sredu uveče, legendarni frontmen benda Creedence Clearwater Revival (CCR), Džon Fogerti, pružio je gledaocima emisije "The Late Show with Stephen Colbert" dubok i dirljiv uvid u svoj život i karijeru. Povodom izlaska novog albuma "Legacy: The Creedence Clearwater Revival Years" i predstojeće turneje, Fogerti je sa Stivenom Kolbertom podelio priče koje su osvetlile njegov put – od ranih dana ispunjenih strahom i ambicijom, preko turbulentnih pravnih bitaka, do pronalaska mira i ispunjenja u porodičnom okruženju i ponovnog susreta sa voljenom gitarom.

Počeci na televiziji

Stiven Kolbert, očigledno duboko dirnut i ponosan što ugosti jednog od svojih idola, uveo je Fogertija sa iskrenim divljenjem. Razgovor je započeo sećanjem na Fogertijevo prvo televizijsko pojavljivanje u kultnoj emisiji "The Ed Sullivan Show" davne 1969. godine. Emitovani snimak prikazao je energičnog, mladog Fogertija, tada u ranim dvadesetim, kako izvodi bezvremenski hit "Proud Mary" sa bendom CCR. Bilo je to vreme kada je Creedence Clearwater Revival već bio na putu ka zvezdama, ali za 23-godišnjeg muzičara, veličina trenutka bila je preplavljujuća.

Preporučujemo

"Uglavnom sam bio prilično uplašen, znate, bio sam mlad," priznao je Fogerti sa osmehom, evocirajući osećaj treme pred tako ogromnom publikom i autoritetom Ed Salivana. Usledila je urnebesna imitacija Salivanovog dramatičnog stila najave: "'Evo ovde na ovoj sceni... za vas, mace... mali Topo Điđo!'", što je izazvalo smeh i aplauz publike. Fogerti je istakao da je Salivan, uprkos svojoj strogosti na ekranu, bio izuzetno ljubazan iza scene. Za mladog muzičara, nastup na istoj sceni gde su The Beatles debitovali pred američkom publikom bio je ostvarenje dečačkog sna i potvrda njihovog brzog uspona.

Iza kulisa slave: Nesvakidašnji susret sa Džordžom Harisonom

Razgovor je prirodno prešao na druge muzičke ikone, a Fogerti je sa ponosom otkrio da je tokom karijere imao priliku da upozna trojicu Bitlsa. Najupečatljiviji susret, prepričan sa dozom anegdote i iskrenog poštovanja, bio je onaj sa Džordžom Harisonom. Fogerti se Harisonom sreće u Palomino klubu u Los Anđelesu, gde su obojica bili prisutni na nastupu bluz legende Taja Mahala. Harison, tada već globalna superzvezda, pokušavao je da izbegne pažnju javnosti, skriven u uskom garderobnom prostoru.

"Pronašao sam ga u tom malom garderobnom prostoru, čini se da se krio", prisećao se Fogerti. Nakon kratkog razgovora, Harison je izgovorio reči koje su imale težinu zlata za mladog muzičara: "Bend je zaista voleo Creedence." Fogerti je Kolbertu i publici preneo duboki emotivni udarac tih reči, uzvikujući: "Gde ćete posle toga? To je bilo nešto." Priznanje od strane muzičkog genija iz The Beatlesa bilo je validacija truda i talenta koja je prevazišla svu dotadašnju slavu.

Pravna odiseja i emotivno oslobođenje: Vlasništvo nad sopstvenom dušom

Kolbert je potom prešao na temu Fogertijevog novog albuma "Legacy: The Creedence Clearwater Revival Years" i dugu, iscrpljujuću pravnu bitku koju je Fogerti vodio decenijama kako bi povratio autorska prava nad sopstvenim pesmama. Ova borba, koja je duboko uticala na njegov život i karijeru, konačno je završena njegovom pobedom.

"Dobijanje prava nazad promenilo je sve, pre svega moje samopouzdanje", naglasio je Fogerti. Decenijama se osećao kao "naivac" ili "budala" jer je rano u karijeri predao vlasništvo nad svojim pesmama, verujući tadašnjim savetima i upavama. Te pesme, koje je stvarao sa takvom strašću, postale su simbol njegove otuđenosti od sopstvenog rada. Fogerti je opisao period iz 1969. godine, kada je CCR izdao čak tri studijska albuma, kao "manijakalno vođen" period. Stvaranje muzike za njega je bilo "pitanje života i smrti", jer je bio duboko posvećen cilju da dostigne vrhunce, odbijajući da bude mediokritet.

Kolbert je sa divljenjem nabrojao impozantnu listu hitova koje je Fogerti napisao i izveo u samo dve godine (1969. i 1970.): "Proud Mary", "Born on the Bayou", "Green River", "Bad Moon Rising", "Lodi", "Down on the Corner", "Fortunate Son", "Midnight Special", "Travelin' Band", "Looking Out My Back Door", "Run Through the Jungle", "Up Around the Bend", "Long As I Can See the Light", "Who'll Stop the Rain", "Have You Ever Seen the Rain?", "Hey Tonight", "Sweet Hitch-Hiker" i "Someday Never Comes". Ovaj neverovatan niz hitova u tako kratkom vremenskom periodu svedoči o izuzetnoj kreativnoj erupciji.

Fogerti je istakao da je povratak autorskih prava doneo ne samo finansijsku korist već i duboko emotivno isceljenje. Osećaj "naivca" je nestao, zamenjen osećajem ponosa i iskupljenja. Bila je to borba za umetničku dušu i identitet, koja je konačno okončana potpunom pobedom.

Čudo pod jelkom: Povratak „Acme“ gitare posle 44 godine

Jedan od najdirljivijih trenutaka intervjua bio je povratak Fogertijeve čuvene crvene gitare Rickenbacker. Kolbert je predao gitaru Fogertiju, koji ju je sa oduševljenjem prihvatio, držeći je kao dragoceni relikt prošlosti. Fogerti je objasnio da ju je kupio početkom 1969. godine i personalizovao je brojnim modifikacijama. U nju je ugradio humbucker pikap sa Gibson Les Paul gitare, kako bi postigao jedinstven zvuk koji je želeo. Na zaglavlju gitare je ručno ispisao "ACME", što je bila duhovita referenca na britanske gitariste Džimija Pejdža, Džefa Beka i Erika Kleptona, koji su u to vreme bili poznati po svojim složenim modifikacijama instrumenata.

Međutim, nakon raspada benda CCR 1972. godine, Fogerti se, u momentu duboke tuge i razočaranja, odrekao gitare. "Bio sam prilično forloran", rekao je. "Palo mi je na pamet da bih mogao jednostavno da se rešim svih svojih problema i počnem iznova." Impulsivno je poklonio gitaru 12-godišnjem dečaku koji se motao oko njihovog studija. Više od četiri decenije, Fogerti nije video svoju voljenu "Acme".

Nije znao da je njegova supruga Džuli, pre nekoliko godina, krenula u tajnu potragu za gitarom. Ona je "pretraživala daleko i široko" i, neverovatno, konačno je pronašla u Ohaju. Kupila ju je i, u prelepom gestu ljubavi, iznenadila Fogertija stavivši mu je pod jelku za Božić. "Tako sam je dobio nazad, bio je Božić", prepričao je Džon, vidno dirnut sećanjem na taj trenutak. Povratak "Acme" gitare nije bio samo povratak instrumenta, već simboličan povratak dela Fogertijeve duše i njegove muzičke istorije.

Kruna nasleđa: Porodica, ljubav i istinska sreća

Današnji Džon Fogerti je srećan čovek koji nastupa sa svojim sinovima Šejnom i Tajlerom, koji su takođe talentovani muzičari. Sa osmehom je podelio priču o tome kako ga sinovi često pitaju da im pokaže kako se sviraju određene pesme, uključujući i one koje je sam morao da uči kasnije, poput "Back in Black" od AC/DC-ja, jer su te pesme nastale nakon njegovog "ličnog perioda učenja". "Imali su sjajan ukus", našalio se. Njegova supruga Džuli je uvek uz njega, podržavajući ga sa strane bine, a prisutnost porodice na sceni i iza nje donela mu je neizmernu radost.

Na samom kraju intervjua, Kolbert je upitao Fogertija kako želi da bude zapamćen, kakvo nasleđe želi da ostavi. Džon Fogerti, čovek čija je muzika definisala generacije, bez oklevanja je odgovorio: "Želim da budem upamćen kao dobar porodični čovek. Nadam se da sam sjajan otac i suprug. To mi je veoma važno." Naglasio je bliskost i jedinstvo sa svojom porodicom, ističući da se zbog toga oseća "najsrećnijim čovekom na celom svetu".

(Telegraf.rs)