Životna priča Senke Veletanlić: Kako je ekonomistkinja postala simbol beogradske muzičke elegancije i stila

Od ranog detinjstva u Zagrebu, preko trijumfa na festivalima širom Jugoslavije, pa sve do statusa beogradske kulturne ikone - Senka Veletanlić je decenijama gradila put na kojem nije bilo mesta za kompromise. Njena priča je hronika jednog vremena u kojem je muzika bila više od zabave - bila je način života i najiskrenija lična ispovest.

Kako je izgledala životna priča Senke Velentanlić, mogli smo da vidimo u emisiji na RTS-u.

Preporučujemo

U svetu gde trendovi dolaze i prolaze brzinom svetlosti, retki su umetnici koji uspevaju da ostanu dosledni sebi, svom senzibilitetu i svojoj publici. Senka Veletanlić, jedna od najvećih dama jugoslovenske muzičke scene, bila je upravo to - oličenje umetničke integriteta i prefinjenosti.

Koreni i prvi koraci: Od ekonomije do Radio Zagreba

Senka je rođena 27. maja 1936. godine u Zagrebu. Još od najranijeg detinjstva, njena sudbina bila je neraskidivo vezana za muziku. Svoj talenat počela je da klesa u horu kulturno-umetničkog društva „Joža Vlahović“, a njena profesionalna karijera zvanično počinje 1958. godine prvim snimcima za Radio Zagreb.

Iako je bila diplomirani ekonomista, Senka je bez oklevanja izabrala umetnički put. Voditeljka Ivana Milenković u emisiji podseća: „Izabrala je muziku, verujući da je pevanje više od profesije - to je način života.“ Taj izbor doneo je jugoslovenskoj sceni glas koji će postati sinonim za emociju.

Zlatne festivalske godine: Opatija kao pozornica snova

Prvi veliki proboj dogodio se 1960. godine na tada najprestižnijem Opatijskom festivalu. Sa pesmom „Noć bez zvezda“ osvojila je publiku i kritiku, čime je ušla u red najznačajnijih imena domaće estrade. Festivali su bili mesta gde je Senka briljirala, a Opatija ju je pamtila i po nastupima iz 1963. godine („Oprosti, volim te“) i 1968. godine, kada je izvela antologijsku „Što me čini sretnom“ u alternaciji sa Josipom Lisac.

Dobijala je najviše ocene stručnog žirija jer se nikada nije povinovala trenutnim muzičkim modama. Njen stil bio je prepoznatljiv: dostojanstven, ponekad melanholičan, ali uvek duboko proživljen.

Beogradska zrelost i scena Ateljea 212

Iako je rođena u Zagrebu, Senka je svoju punu umetničku zrelost dosegla u Beogradu. To je grad u kojem su nastali njeni najznačajniji televizijski i koncertni projekti. Upravo u Beogradu je izgradila stil koji kritičari nazivaju „elegantnim i emotivnim“.

Istorija domaće kulture beleži njen solistički koncert u pozorištu Atelje 212 iz 1967. godine. Taj nastup nije bio samo koncert, već i simbolično otvaranje legendarne „Scene u podrumu“. Bio je to prvi koncert koji je Televizija Beograd prenosila uživo, potvrđujući Senkin status vrhunske interpretatorke koja prevazilazi okvire popularne muzike.

Senka i Bisera

Posebno poglavlje njene karijere čine nastupi sa sestrom Biserom. Sestre Veletanlić postale su fenomen jugoslovenske scene, unoseći duh svetskih metropola u domaće domove. Evocirajući uspomene na šezdesete godine, Gale Janković u emisiji (snimak iz 1993) pravi zanimljivu paralelu:

„Mi nismo imali Minu i Milvu, ali smo imali Lolu Novaković i Radmilu Karaklajić. Đorđe Marjanović je uspešno zamenjivao Čelentana, a kvartet Predraga Ivanovića kvartet Četra. Ali, dva puta bolje od sestara Kesler bile su sestre Veletanlić - Bisera i Senka.“

Kultne emisije poput „Obraz uz obraz“ (1971. i 1972) svedoče o njihovoj harizmi, gde su uz Milenu Dravić i Dragana Nikolića izvodile hitove poput „Mi znamo sve“ i „Du di du da“.

Interpretacija kao lična ispovest

Senka Veletanlić nije pevala samo da bi zabavila - ona je pripovedala. Njeni recitali, poput onih „Pas pevačica“ i „Šansone na papiru“, ostali su upamćeni kao vrhunski dometi scenskog izraza.

„Senka nije pevala da bi bila viđena, već da bi ispričala priču. Pesmu je doživljavala kao ličnu ispovest“, navodi se u dokumentarnom prilogu. Taj pristup osetila je i svetska publika. Nastupala je širom Evrope, na Kubi je pevala pred neverovatnih 20.000 ljudi, a u Sovjetskom Savezu je imala status zvezde sa armijom vernih poštovalaca.

Njen buntovni i slobodarski duh najbolje se ogleda u stihovima pesme „Tu sam da budem lepa“ iz 1968. godine:„Takva sam kakva sam... Sviđam se kom se sviđam... Priroda takvu me stvori.“

Ljubav i porodica

Njen životni put bio je neraskidivo povezan sa Zafirom Hadžimanovim. Zajedno su činili jedan od najskladnijih parova jugoslovenske umetnosti. Njihovi dueti, poput dirljive pesme o Beogradu ili makedonske „Sanoć sedam treno“, ostaju kao svedočanstvo jedne velike ljubavi. Njihovu muzičku lozu nastavlja sin Vasil Hadžimanov, danas svetski priznati džez pijanista i kompozitor.

Zanimljivo je da je Senka, uprkos decenijama rada, svoju prvu LP ploču snimila tek nakon 23 godine pevačkog staža. Album „Ovo je moja priča“ iz 1988. godine postao je njen muzički testament. Naslovna numera, izvedena na festivalu Beogradsko proleće te iste godine, i danas tera suze na oči:„Ovo je moja priča, tužna priča o izgubljenoj ljubavi... sećanjem je pisana, al' to je istina moja.“

Susret sa džezom

Krajem karijere, Senka se sve više okretala džezu i svingu. Minja Subota je 1982. godine, najavljujući njen nastup, primetio: „Dvorane u kojima se džez izvodi su pune, a naš doprinos toj večeri je čuvena kompozicija Stivena Sondhajma 'Pošaljite klovnove' u aranžmanu Zvonimira Skerla, koju peva Senka Veletanlić.“ Bilo je to još jedno priznanje njenoj svestranosti.

Iako se, prema mišljenju mnogih, prerano povukla sa scene, Senka Veletanlić nikada nije žalila. Za nju je najveći uspeh bio život van reflektora - njena porodica. Njena zaostavština, međutim, ostaje trajno utkana u kulturnu memoriju Balkana. Ona nije bila samo pevačica; bila je pesnikinja tona i elegancije koja nam je pokazala kako se dostojanstveno nosi dar koji ti je priroda podarila.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)