Dan kada se rodio najveći

Postoje muzičari koji dobro sviraju svoj instrument, postoje oni koji njime vladaju, a onda postoji Edi Van Hejlen. Na današnji dan, svet se priseća čoveka koji nije samo svirao električnu gitaru - on ju je rastavio na delove, shvatio kako funkcioniše i ponovo je sastavio prema sopstvenim pravilima. Njegov na rok muziku je nemerljiv, a životna priča protkana neverovatnim anegdotama koje otkrivaju genija skrivenog iza širokog osmeha i čuvene "Frankenstrat" gitare.

Edi Van Hejlen, koji se rodio 26. januara 1955. godine, bio je, bar za mnoge, najveći i najbolji muzičar koji je svirao električnu gitaru.

Preporučujemo

Ovo je priča o njemu.

Od autsajdera do ikone

Put do svetske slave počeo je prilično surovo. Kada se porodica Van Hejlen 1962. godine preselila iz Holandije u sunčanu Kaliforniju, mladi Edi i njegov brat Aleks našli su se u neprijateljskom okruženju. Nisu znali ni reč engleskog, a zbog mešovitog porekla (otac Holanđanin, majka Indonežanka), bili su meta maltretiranja vršnjaka.

U tim trenucima izolacije, muzika je postala njihov jedini siguran zaklon. Zanimljivo je da je Edi počeo kao pijanista. Od šeste godine pohađao je časove klasičnog klavira i pobeđivao na takmičenjima, ali uz jednu neverovatnu tajnu: nikada nije naučio da čita note. Sve kompozicije svirao je isključivo po sluhu i memorisao bi pokrete prstiju svog učitelja. Ta sposobnost da "čuje" muziku bez teorijskih ograničenja kasnije će mu omogućiti da stvori potpuno novi zvučni pejzaž na gitari.

Solo koji je promenio pop muziku (i to besplatno)

Jedna od najpoznatijih priča iz Edijeve karijere vezana je za saradnju sa kraljem popa, Majklom Džeksonom. Kada ga je producent Kvinsi Džons pozvao da odsvira solo za pesmu "Beat It", Edi je prvo mislio da ga neko od prijatelja zavitlava i opsovao je slušalicu. Srećom, Kvinsi je bio uporan.

Edi je ušao u studio, preuredio aranžman pesme onako kako je on mislio da treba i snimio dva sola. Odbio je da bude potpisan na albumu i odbio je bilo kakav honorar, rekavši da je to uradio kao uslugu. Dok je pesma harala top-listama, članovi njegovog benda su mu prigovarali, ali Edi je ostao pri svome. Taj solo je srušio barijere između roka i popa, uvodeći hevi metal estetiku u mejnstrim na velika vrata.

Inovacija bez granica: Bušilice i bubnjevi

Edi je bio poznat po tome što je zvuk tražio u nekonvencionalnim stvarima. Čuveni uvod u pesmu "Poundcake" nastao je sasvim slučajno. U studiju je stajala električna bušilica koju je ostavio radnik na održavanju. Edi ju je prislonio uz magnete gitare, povukao prekidač i dobio onaj agresivni, "prljavi" zvuk koji je postao zaštitni znak pesme. Čak je i na koncertima koristio istu tu bušilicu, ofarbanu u njegove prepoznatljive pruge.

Njegov talenat nije bio ograničen samo na žice. Na albumu "Van Halen III", Edi je preuzeo ulogu bubnjara na nekoliko numera, menjajući brata Aleksa koji je u to vreme prolazio kroz životnu krizu. Iako je Aleks ostao potpisan na albumu, istina o Edijevoj svestranosti samo je potvrdila njegovu poziciju "mozga" cele operacije.

Poslednji poklon za prijatelja

Koliko je bio cenjen među kolegama, najbolje ilustruje dirljiv gest nakon smrti Dimebag Darela, gitariste Pantere. Darel je oduvek obožavao Edijevu crno-žutu gitaru sa albuma "Van Halen II". Kada je tragično nastradao 2004. godine, Edi je bez oklevanja doneo tu originalnu gitaru na sahranu i položio je u kovčeg pored svog prijatelja. "Dime je bio original, on zaslužuje original", rekao je tada.

Borba sa tišinom i nasleđe

Kasnije godine obeležila je borba sa narušenim zdravljem. Edi je imao sopstvenu, naučno nepotvrđenu teoriju o tome kako je dobio rak jezika - verovao je da je kriva njegova navika da u ustima drži metalne trzalice od bakra i mesinga tokom koncerata. Uprkos operacijama i gubitku dela jezika, nikada nije prestao da stvara.

Danas njegovo nasleđe živi kroz njegovog sina Volfganga, koji je od tinejdžerskih dana bio basista u očevom bendu, a danas vodi uspešnu solo karijeru pod imenom Mammoth WVH. Ime "Mammoth" nije slučajno - to je bilo prvo ime benda pre nego što su postali svetski poznati kao Van Halen.

Edi Van Hejlen nije bio samo gitarski virtuoz - bio je čovek koji je muzici vratio radost i eksperiment. Njegov "tapping", njegova energija i revolucionarni ton ostaju svetionik za svaku novu generaciju koja uzme gitaru u ruke.

Danas, na njegov rođendan, jedini ispravan način da mu odamo počast je da pojačamo zvučnike do daske.

(Telegraf.rs/izvor: Grunge)