Laza Ristovski radio na albumu "Drvo života" do poslednjeg daha: Dirljivi detalji iz studija u Košutnjaku

Muzički svet regiona ponovo se poklonio seni Laze Ristovskog, čoveka koji je počeo da se bavi muzikom sa samo pet godina, postao rok legenda i na svom poslednjem albumu „Drvo života“ radio do poslednjeg daha. Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Milan Đurđević, kompozitor i frontmen grupe Neverne bebe, je u razgovoru sa Markom Ivasem otkrio je dirljive detalje o nastanku pesme „Samo ljubav zna“, koja ujedno predstavlja i zvaničnu najavu dokumentarnog filma o Lazinom životu pod nazivom „Iza horizonta“.

Milan Đurđević se sa posebnim pijetetom prisetio svojih početaka i trenutka kada je prvi put ugledao Lazu Ristovskog, čoveka koji će mu kasnije postati bliski prijatelj i mentor.

Preporučujemo

„Laza Ristovski je bio čovek koji je jako uticao na mnoge klavijaturiste u zemlji. Formirao sam se kao klinac i sećam se prvog puta kad sam video Laza Ristovskog, kad je sa Dugmetom svirao u Valjevu i kad su došli na neki afterparti u klub Abrašević. Nisam mogao da verujem uopšte. Laza je bio markantan čovek, fantastično harizmatičan, sa nekom divljom energijom, potpuno ukrotivom. Svira je na način koji ja volim – on je bio naslednik Kita Emersona, Rika Vejkmana, tih velikih klavijaturista“, priseća se Đurđević.

Sudbina je htela da Milan kasnije dođe na Lazinovo mesto u grupi „Smak“, a potom su deset godina proveli radeći u studijima jedan pored drugog u Košutnjaku, pijući kafu i razgovarajući o muzici i životu.

Najemotivniji deo razgovora odnosio se na Lazinovu nepokolebljivu posvećenost umetnosti, čak i kada ga je telo izdavalo. Album „Drvo života“ rađen je punih sedam godina, a Laza je na njemu radio bukvalno do poslednjeg daha.

„Tri-četiri dana pre nego što je umro, ja sam bio kod njega gore u studiju i on kaže: 'Pritisni to dugme, molim te, ne mogu da se ono pomerim, samo da vidiš kakvu ideju imam za ovu pesmu, šta bih voleo tu'. Bukvalno do poslednjeg trenutka. To nije karikiranje, to je istina. Evo, sad sam se naježio. On i ja slušamo, i ja vidim da on ne može, on teško funkcioniše, ali me pita: 'Šta misliš, kako ti zvuči ovo tu?'. Ja kažem: 'Laki, ovo će da bude ludilo'. Svaki njegov trenutak, svaki njegov dan jeste bio muzika i strast vezana za njegov talenat“, ispričao je Milan.

Pesmu je komponovao sam Laza Ristovski, tekst je napisao Nikola Čuturilo, aranžman potpisuje Milan Đurđević, a otpevao ju je Davor Ebner. Milan ističe da je bila velika odgovornost i čast završiti ovo delo po želji Lazine ćerke Sande.

„Sanda je došla kod mene i rekla: 'Ti si čovek koji je tatu znao najbolje i znam da ćeš završiti ovu pesmu na način na koji bi on to voleo'. Razmišljao sam na način na koji je on razmišljao – sa puno elektronike, sa puno moćnih sintisajzera, ali s druge strane, da se ne zaboravi duša i emocija koja postoji kod njega u muzici. Pokušao sam da napravim simbiozu svega onoga što je on radio i što bi radio“, objasnio je Đurđević.

On dodaje da je pesma univerzalna priča o odnosu oca i deteta, o ljubavi koja prevazilazi vreme i granice, što je nešto što je ljudskim dušama danas preko potrebno.

Dokumentarni film „Iza horizonta“ trenutno je u završnoj fazi montaže. Prema Milanovim rečima, to neće biti samo klasična biografija jednog čoveka, već retrospektiva čitave epohe.

„To je retrospektiva jednog vremena gde će doći razni ljudi iz raznih sfera. Treba da otkrije da je postojalo jedno drugo vreme u kom smo, čini mi se, bili normalniji ljudi. Imali smo romantičnu ideju naših života, romantičnu ideju ljubavi koja je trebalo da eskalira sa kreativnim, inspirativnim i svim onim stvarima koje su trebale da nas odvedu u drugi segment naših potreba“, istakao je on, uz kritički osvrt na današnjicu punu negativne energije i agresije u komunikaciji.

U duhu priče o ljubavi koja pobeđuje i nastavlja život, Milan je podelio i radosne vesti iz tabora „Nevernih beba“. Članica benda, Jelena Pudar Marković, porodila se upravo dan pre intervjua.

„Dobili smo još jednu bebu u bendu, rodio se Ilija Marković Pudar. I ovim putem čestitam. To su neke stvari koje produžavaju život i putem muzike, emocija, sreće i zadovoljstva. Bez emocija smo potpuno besmislena bića, zato i postoji umetnost – da bi izvukla iz nas ono plemenito, ljudsko i humano.“

Neverne bebe, poznate po svom humanitarnom radu i preko 200 odsviranih koncerata u te svrhe, nastavljaju da šalju poruku zajedništva. Kako Milan zaključuje: „Postoji zajednička energija koja je veća i važnija od trenutka u kom nas stalno bombarduju nekim otrovima. Muzika je tu da probudi tu vrstu emotivne reakcije.“

Pesma „Samo ljubav zna“ i predstojeći film „Iza horizonta“ ostaju kao trajni spomenik Lazi Ristovskom, ali i kao podsetnik svima nama da su emocija i bliskost jedini istinski put ka budućnosti.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)