"Lekari su mi rekli da imam mesec dana života...": Kako je slavni roker umesto smrti pronašao Hrista

U istoriji muzike malo je likova koji su toliko polarizovali javnost kao on. Za jedne, on je bio otelotvorenje svega što ne valja u društvu; za druge, genije scenskog nastupa. Ali iza maske Alisa Kupera, iza giljotina, zmija i crne šminke, odvijala se drama koju niko nije video - borba za goli opstanak čoveka koji je imao sve, a zapravo nije imao ništa. U velikom, intimnom razgovoru, Vinsent Furnije (kako mu je pravo ime) otvorio je dušu za TBN o svom putu od ivice samoubistva do potpunog iskupljenja.

Preporučujemo

Sve je počelo sa željom da se bude drugačiji. Dok su svi pevali o miru i ljubavi, Kuperov bend je zakoračio u mrak.

„Mi smo bili onaj bend za koji se smatralo da nikada, ali nikada neće imati hit singl. Bili smo ozloglašeni Alice Cooper bend, bili smo odmetnici. Sve ono što je svaki roditelj mrzeo kod nas - mi smo to bili. I znate šta? To je bilo veoma dobro za posao. Nismo to nužno planirali tako, prosto smo završili kao takvi.“

Preokret se dogodio jedne večeri dok su se vozili u automobilu. Radio je bio uključen, a onda je počela pesma koja će postati himna generacije - „I’m Eighteen“.

„Verujte mi, zaustavili smo auto. Nikada pre nismo čuli nijednu našu ploču na radiju. Sedeli smo, slušali i gledali jedni u druge, samo se smejući i govoreći: 'Kakvu su grešku ovi upravo napravili!' Onda sam je čuo dva sata kasnije, pa opet nakon dva sata... i tada shvatiš - to nije samo pesma, to je na top-listama. Sedite tamo između Rolling Stonesa i Simona & Garfunkela, i tu je vaša pesma. To je, u svetu biznisa, privuklo pažnju onih koji imaju novac. Najgora stvar koju ste mogli da uradite bendu kao što je naš bila je da nam date hit, jer ste tada morali da se nosite sa nama.“

Kuper je bio savremenik najvećih, ali je i svedok njihove propasti. Prisetio se ulaska u jednu prostoriju u kojoj su sedele tri najveće ikone tog vremena: Džim Morison, Džimi Hendriks i Dženis Džoplin.

„To je bio 'Mount Rushmore' roka. Svi su umrli u 27. godini. Bili su tri najuticajnije osobe u roku. Niko pre njih nije uradio ono što su oni uradili. Ali u to vreme, vladao je taj stav Džejmsa Dina: 'živi brzo, umri mlad i budi lep leš'. Niko nije razmišljao o tome šta će biti kad napuni tridesetu. Kad sam ja napunio 30, mislio sam: 'Gotov sam, propao sam'. Niko nije planirao budućnost.“

Dok su njegovi prijatelji odlazili jedan po jedan, Alis je polako tonuo u sopstveni pakao - alkoholizam.

„Postalo je tako da sam išao u bekstejdž, gledao u svoj kostim i počinjao da plačem. Znao sam šta moram da uradim svom telu da bih ušao u taj kostim i nastupio. To je bila čista depresija. Pio sam pivo sa momcima, misleći da je to normalno. Ali ja nisam mogao da stanem. To pivo je postalo konstantno. Više to nije bio alkohol, to je bila moja medicina. Nisam bio pijan, nisam bio ljut ni zao, bio sam onaj 'Din Martin tip' - uvek kul. Sve dok nisam počeo da povraćam krv.“

Kada je slava dostigla vrhunac, Kuper je bio fizički i psihički slomljen. Opisao je stravičan trenutak koji je bio njegova prelomna tačka.

„Bio sam budan jedno četiri ili pet dana. Nalazio sam se na samom vrhu Beverli Hilsa u svojoj ogromnoj vili. Imao sam lulu, ogroman kamen kokaina veličine loptice za softbol i pištolj. Sve haljine moje supruge bile su okačene po sobi, preko prozora, da niko ne bi mogao da pogleda unutra. Bilo je to vreme totalne paranoje od policije. I sedim tamo, potpuno sam, i kažem sebi: 'To je to. Otuđio sam svakoga od sebe. Imam drogu i imam pištolj'.“

U tom trenutku, otišao je u kupatilo i susreo se sa sobom u ogledalu.

„Pogledao sam se i, do dana današnjeg ne znam da li sam imao šminku na sebi, ali linije koje su išle niz moje lice nisu bile crna boja - bila je to krv. Verovatno sam halucinirao, ali u tom momentu sam bacio sav kokain niz WC šolju. Pozvao sam suprugu Šeril i rekao: 'Vratio sam se'. Ona mi je odgovorila: 'Nije to baš tako lako'. Rekla je da moramo na hrišćansko savetovanje. Trebalo joj je pet godina da zaista poveruje da se neću vratiti kokainu. Ali razumeo sam je. Za zavisnika, droga postaje kiseonik. Prodaćete sve u kući da biste je imali. To je zavisnost iznad svake zavisnosti.“

Njegov oporavak nije bio rezultat samo snage volje, već, kako kaže, božanske intervencije.

„Lekari su mi rekli da imam mesec dana života ako nastavim. Kada sam konačno stao, nakon dva dana sam se osećao sjajno. Ali doktori su rekli: 'Ti si klasičan alkoholičar, nemoguće je da ne padneš barem tri ili četiri puta'. Ja sam im rekao: 'Vi ne razumete. Bog mi je to oduzeo'. To je razlika između 'izlečenog' i 'isceljenog'. Ljudi kažu da sam izlečen, a ja kažem da sam isceljen. Bog je prosto uklonio tu želju iz mene. To je bilo čisto čudo.“

Nakon povratka veri, mnogi su verovali da će to biti kraj Alisa Kupera. On tvrdi da je Bog imao drugačiji plan.

„Hrist mi nije rekao: 'Sada kada si hrišćanin, ne smeš više da budeš u bendu'. Rekao mi je: 'Idi, budi u bendu, budi Alis Kuper, ali prati Mene'. Moj šou je oduvek bila borba dobra protiv zla. Alis igra negativca. I šta se dešava sa negativcem? Na kraju mu odseku glavu giljotinom. Ali onda, on se vraća na scenu u belom odelu, sa belim cilindrom, dok padaju baloni. On je otkupljen. On je spasen. To je jednostavna poruka koja dopire do ljudi.“

Čak i njegovi najmračniji albumi, poput „Brutal Planet“ i „Dragontown“, imaju duboku duhovnu podlogu.

„Hrišćanska deca su slušala te albume i shvatila - ovo je hrišćanski album. Govori o tome koliko je ovaj svet brutalan bez Boga, i da je 'Dragon Town' (Zmajev grad) mesto gde završavaš ako ne napraviš pravi izbor. Imate samo jednu šansu. U mojim pesmama poput 'Hey Stoopid' ili 'Salvation' uvek postoji taj stih koji pokazuje na Hrista. Dobijam mejlove od ljudi koji kažu: 'Ta pesma mi je spasila život, okrenuo sam se Hristu zbog nje'. I ja se zapitam - ta pesma? Ali Bog radi na čudne načine.“

Za kraj, Kuper je poslao snažnu poruku svima koji sreću traže u slavi i novcu.

„Mladi danas žele da budu bogati i slavni. Ja sam bio i jedno i drugo. I kažem vam - ako nemate Gospoda u svom životu, uvek ćete pokušavati da popunite tu rupu u duši nečim drugim. Biće to droga, Ferrariji, vile, slava... ali nikada nećete uspeti. Svaki čovek se rodi sa tom potrebom da se ponovo poveže sa Bogom, čak i ako to poriče. Ljudi ne žele da se predaju jer žele da budu sopstveni bogovi, žele kontrolu. Ali ispunjenje dolazi tek kada se predate.“

Njegov savet je jednostavan:

„Kada čujete to kucanje na vratima svog srca, otvorite. Isus je rekao: 'Lopov dolazi da ukrade i uništi, a Ja sam došao da imate život u izobilju'. To je test sa samo jednim tačnim odgovorom. Bog vam ne nameće izbor, ali vam kaže: 'Izaberi život'. Ja sam ga izabrao, i Bog je iskoristio sav moj pakao da bih danas mogao da pomognem drugima. To je iskupljenje.“

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/Praise on TBN)