OD RITE HEJVORT DO EVE GRIN: Istorija fatalnih zavodnica na filmskom platnu (GIF) (VIDEO)

Seksepilna Eva Grin će slamati srca u novom delu filma "Sin City", a znate li ko su njene prethodnice u kinematografiji fatalnih žena?

Muškarci, čuvajte se! U fIlmu "Sin City: A Dame to Kill For", Eva Grin igra izdajničku, smrtonosnu, zavodljivu Avu Lord, najnoviju verziju holivudskog stereotipa - fatalne žene (femme fatale).

Privlačnost ovog arhetipa je više nego očigledna, piše novinar BBCa Nikolas Barber. Ko ne želi da gleda Evu Grin kako vrti Džoša Brolina oko prsta (i drugih delova tela)?

Ali fam fatal ne pruža gledaocima samo slast zabranjenog voća. Dr Ketrin O''Rejv sa Bristolskog univerziteta urednik je akademskog istraživanja na temu "Femme Fatale: Slike, istorije, konteksti" i kaže da takva fiktivna zavodljivost odražava pomešane stavove društva prema nezavisnim ženama.

- Figura fatalne zavodnice je stara kao Eva -, kaže O'Rejv. - Ali fatalna ženska kakvu danas znamo pojavila se krajem 19. veka, kada je taj termin korišćen za različite likove od Salome, ''One'' Ridera Hagarda, vampirica Brema Stokera. Ono što je zanimljivo je da su se ove figure pojavila u vreme kada je javnost bila zabrinuta pojavom emancipovanih žena.-

Slična zabrinutost postojala je i u "zlatno doba" fatalih žena. Filmovi su uvek imali opake žene. Originalna "vamp" ženska Teda Bara, zavela je 1915. uglednog advokata u "A Fool There Was", ali su tek klasici 1940ih "Ðilda". "Ubice", "Ubistvo". "Dvostruka prevara" definisali kao fatalne žene Ritu Hejvort, Avu Gardner i Barbaru Stenvik.

Ponekad zle, ponekad u šakama zlokobnog muškarca, vamp žene su u ovim filmovima koristile svoju hipnotičku erotičnost da bi dobile ono što žele.

Možda su one bile fantazije ali, kaže dr Elen Rajt, specijalista za film noar na univerzitetu Istočna Anglija, one su bile otelotvorenje pravih problema.

- Tokom Drugog svetskog rata -, rekla je ona, - Americi je bilo potrebno da žene preuzmu više poslova, čak i onih koji su do tada bili ''muški''. Žene su putovale po zemlji da bi radile tamo gde je bilo najpotrebnije i u većini slučajeva bile su bolje plaćene nego ikada. Zbog toga je logično da su mnoge želele da uživaju u slobodnom vremenu a ne da ostanu kod kuće kao što su to radile pre rata.-

- Rezultat toga je bio taj da su žensko slobodno vreme i seksualnost bili vruća tema u ratnoj Americi: šta su žene radile dok su im muškarci daleko? Da li su bile raspuštenice ili smerne majke? U klimi paranoje, kakva uvek vlada tokom rata, ne iznenađuje što je fam fatal postala popularna figura u filmu -, rekla je Rajtova.

Tačna poruka koju su te žene slale gledaocima 1940ih je pitanje kojim se bavi profesor Mark Janković.

- Postoji feministički argument da je fatalna ženska pokušaj da se demonizuje nezavisna, zaposlena žena tokom ratnih godina, - rekao je on.

- Ona je viđena kao deo propagande sa ciljem da se žene izguraju sa poslova i vrate u kuće. Ali mislim da je situacija upravo suprotna. Ovi filmovi zapravo su demonizovali žene koje nisu radile tokom rata. Fatalne ženske nisu dobre, moderne devojke koje rade u fabrikama. One su lenje, nesposobne žene koje ne žele da preuzmu nikakvu odgovornost i koje šetaju u muževljevoj kući u donjem vešu i žive od njegovog novca. -

Kakva god da je žena trebalo da bude demonizovana, ironija je da fatalne ženske više vole nego što ih mrze, i to ne samo muški gledaoci.

- Kao ljubitelj filma -, kaže dr Rajt, - vidim ih kao izuzetno moćne, lukave likove koji ne samo da pokreću priču, uživaju u svojoj seksualnosti i sjajno izgledaju već i vide sistem kakav jeste i odbijaju da se uklope. Bilo da su kažnjene ili ne za svoje akcije - a budimo realni, najčešće jesu - i dalje mislim da one nose veliku poruku o samostalnosti, o snažnim ženama.-

Do 1950ih, ratna nervoza u Americi je nestala a sa njom i fatalna žena, iako nikada u potpunosti. Godine 1966. bila je naslov veoma popularne pesme "Velvet Undergound"-a, a na filmu se ponovo pojavila 1990ih zahvaljujući Šeron Stoun (Niske strasti), Madoni (Telo kao dokaz), Demi Mur (Razotkrivanje) i Nikol Kidman (Umreti za).

I opet, njihovo pojavljivanje bilo je vezano za nove anksioznosti. U konzervativnoj Americi koju su tada vodili Ronald Regan i Džordž Buš, Holivud je rado štancovao upozoravajuće priče o oslobođenim ženama, priče, kaže O''Rejv, koje su zahtevale da "žena bude kažnjena jer nije pristala na društvena ograničenja".

Holivud od tada nije odustao od ovog seksizma, piše BBC, ali fatalne žene se danas pojavljuju znatno ređe i to najčešće u ironičnom kontekstu.

Zbog toga nije čudno što lik Eve Grin ime deli sa Avom Gardner, glavnom glumicom u "Ubicama". Novi film sada se manje bavi trenutnim društvenim pitanjiva, a više se priseća filmova iz ranijih era. Možda je to promena koja je morala da se dogodi, pita se Barber.

.Na kraju krajeva, danas je teško prodati priču o nezakonitoj požudi kada razvod više nije tabu tema. A ni raskošna ženska seksualnost više nije toliko egzotična i destruktivna kada se masovno koristi za prodaju albuma pop zvezdica.

- Ako guglujete ''femme fatale'' prvi rezultat je album Britni Spirs iz 2011 -, kaže O'Rejv.

Ali ako su prizori staromodnih fatalnih dama retkost danas, to ne znači da filmovima nedostaju misteriozni, smrtonosni zavodnici. Umesto dama za koje vredi ubiti, sada imamo Kristijana Greja u "Pedeset nijansi sive" i Edvarda Kalena u "Sumrak sagi". Žene čuvajte se, fatalni muškarac vreba!

Za kraj, pogledajte kompilaciju najfatalnijih žena u filmu!

(Telegraf.rs/Tanjug)