Neviđena drama u borbi za Maradonin dres: Suze argentinskog milionera i nova pobeda Arapa
Čitava Argentina je računala na ovog čoveka i njegov "zadatak" u Londonu gde je trebalo da povrati relikviju i vrati je kući posle 38 godina; Delovalo je da će "sveti dres" završiti tamo gde mu je i mesto, ali su se u priču umešali milioneri sa Bliskog Istoka i njihova moć da kupe sve što im se prohte
Nadmetanje za verovatno najvredniju sportsku relikviju u istoriji, dres Dijega Maradone sa meča protiv Engleza na Mundijalu u Meksiku 1986, bila je dramatična i neizvesna do samog zatvaranja. Na kraju, najveću ponudu je izneo neimenovani kupac sa Bliskog Istoka tešku 9.2 miliona dolara i tako potukao konkurenciju u poslednji čas.
Do tog momenta delovalo je da će "sveti dres" argentinske ikone otići tamo gde su mnogi želeli da ode, u njegovu Argentinu, a sa tim zadatkom je u London i doputovao kolekcionar i milioner Marselo Ordas. Da vrati relikviju u domovinu posle 38 godina.
Na kraju, njegova ponuda od 5 miliona, za koju je verovao da neće biti nadmašena, ipak nije bila dovoljna da parira onoj koja je usledila od zasad neimenovanog milionera sa područja Bliskog Istoka. Novi vlasnik Maradoninog najčuvenijeg dresa i moguće najvrednije sportske memorabilije u istoriji, potukao je Ordasa bukvalno u poslednjim sekundama aukcije, što je bacilo u očaj argentinskog kolekcionara.
- Ovde je reč o Argentincu koji predstavlja istoriju i mnogo ljudi me je danas zvalo da mi kaže da mogu da računam na njih. Nije ovde samo u pitanju moja želja kao kolekcionara da imam dres i da ga odnesem kući, već je želja svih nas bila da vratimo relikviju kući u Argentinu i da tamo ostane večno - sa mnogo emocija pričao je Ordas samo pet minuta posle aukcije.
Toliko mu je teško pala činjenica da je drugi kupac došao do dresa da se rasplakao pred kamerama.
Verovao je do poslednjeg trenutka, a nakon ponude koju je izneo, da će Maradonin dres zavšiti u njegovim rukama, čak se i pripremao da potpisuje papirologiju. Međutim, usledio je šok za njega i za Argentinu.
- Mislio sam da smo pobedili jer je iza mene stajao veliki broj ljudi kao podrška u ovoj borbi. Zvao me je i predsednik FS Argentine da mi poruči da mogu računati i na njega. San koji nas je sve ujedinio je trebalo da se desi ovde u Londonu. Sve je bilo gotovo, trebalo je još samo da potpišemo papire i da ponesemo dres u Argentinu. Tužan sam što se to na kraju nije ostvarilo. Na drugoj strani su bili ljudi sa Bliskog Istoka sa daleko većom platežnom moći, ali bez istorije i pasije koju mi imamo. Imali smo najbolju ponudu 17 sekundi pre zatvaranja... - tužno je konstatovao Ordas koji će u najbukvalnijem smislu reči praznih ruku kući.
(Telegraf.rs)