Istorijska godina za Italijane: Fudbaleri, odbojkaši, odbojkašice vladari Evrope i rekordi u Tokiju
Sve je krenulo fudbalskim zlatom na EURU
Kada sportske organizacije i savezi u Italiji tamo negde pred kraj godine budu dodeljivali nagrade najboljim sportistima imaće teške dileme i trileme, jer će to biti teže nego ikad dosad - usled neverovatnih uspeha Azura na najvećim takmičenjima u ovoj godini.
Azuri imaju čime da se ponose, moguće da ovu godinu mogu uvrstiti među najuspšenije u istoriji njihovog sporta, koju su titulom u Katovicama, u finalu Evropskog prvenstva, u nedelju zaokružili odbojkaši.
Bila je to sedma odbojkaška titula prvaka Evrope za Italijane, a nedugo pre njih na tron Starog kontinenta popele su se i devojke - trijumfom u finalu nad selekcijom Srbije. Odbojkaške krune su tako objedinjene i vraćene u zemlju gde je ovaj sport ozbiljna pasija za mase.
Ipak, odbojka je tek jedan od sportova u kojem su Italijani dominirali ove godine.
Naravno da su fudbaleri izazvali najveću egzaltaciju u domovini osvajanjem EURA i tom titulom kao da su najavili sportski uragan sa Apenina na takmičenjima koja su potom usledila.
Možda je i najbolji pokazatelj uspona sporta i sistemskog rada sa talentima u Italiji činjenica da su takmičari iz ove zemlje na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojili rekordan broj medalja, od kojih je verovatno najznačajnija ona koju su uzeli sprinteri: pobedom Lamonta Džejkobsa na 100 metara i štafete 4x100 metara.
Veliki broj medalja nedugo potom uzeli su i paraolimpijci u Tokiju, i oni su se vratili sa rekordnim brojem, i tako kompletirali zlatnu godinu sporta za Italijane.
U ovom konteksu svakako moramo pomenuti i najboljeg italijanskog tenisera Matea Beretinija koji se nije okitio najvrednijim peharima, ali iza sebe ima godinu za pamćenje: dva četvrtfinala Grend Slema i jedno finale, protiv Đokovića na Vimbldonu.
Konačno, srpski košarkaši su na svojoj koži osetili svu snagu rivala iz Italije, koji ih je počistio u "Pioniru" u finalu olimpijskog turnira i mada Galinari i družina nisu napravili veliki posao u Tokiju, igrama i rezultatom su doprineli da italijanski sport zasija punim sjajem.
Na kraju, mnogima suuspesi italijana značili iz prostog razloga što su uvek znali šta sledi potom - intoniranje jedne od najlepših himni ikad.
(Telegraf.rs)