Tročlanu porodicu Đokić ubio je rođak zbog 60.000 evra, 5 godina posle zločina, baba je ispričala nove detalje

Tog 26. septembra 2021. godine, nešto pre ponoći, vlasnik menjačnice Goran Đokić (57) sa suprugom Gordanom (56) i ćerkom Lidijom (26), iz sela Moravac krenuo je automobilom kući ka Aleksincu. Zatvarajući kapiju na dvorišnim vratima, njegova majka Stojanka Đokić ni u najcrnjoj noćnoj mori nije mogla da pomisli da svoje najmilije, koji su joj došli u redovnu vikend posetu, upravo gleda poslednji put. Ona je danas ispričala nove detalje tragedije, zločina koji je uništio njenu porodicu i odjeknuo čitavim regionom.

Budući da se Đokići sutradan nisu pojavili u Aleksincu, zabrinuta rodbina prijavila je policiji njihov nestanak i počela je dramatična višednevna potraga. Ugljenisana tela troje Đokića pronađena su tek 2. oktobra 2021. godine u jami kraj Morave, u ataru Moravca, a spaljeni automobil "folksvagen pasat" nedaleko od napuštene šljunkare kod 12 kilometara udaljenog sela Tešica, piše Blic.

Preporučujemo

Opsežnom istragom je utvrđeno da iza jednog od najmonstruoznijih zločina u Srbiji stoji penzionisani vatrogasac Goran Džonić iz sela Moravac, Đokićev brat od ujaka, te da je trostruko ubistvo počinio iz - koristoljublja.

Znajući porodicu Đokić, on ih je kobne noći zaustavio kako bi ga navodno povezli do mopeda koji je ostao bez goriva. Na mestu "Dudin gaj" kraj Morave, Džonić ih je likvidirao pucajući iz pištolja, zapalio njihova tela, a potom ukrao pare, znajući da Goran uvek nosi sav novac sa sobom u automobilu. Motiv svirepog ubistva i pljačke bio je vraćanje duga od 10.000 evra koje je Džonić pozajmio od rođaka da bi jednom od sinova kupio plac i renovirao kuću. Zbog ubistva porodice Đokić, Goran Džonić osuđen je u Višem sudu u Nišu pravosnažno na kaznu doživotnog zatvora.

Goran Džonić; Foto: Facebook/Goran Dzonic

Petu godišnjicu strašnog zločina baka Stojanka dočekuje opet u suzama jer ne može da prežali svoje najmilije... Noću joj se još pričinjava da čuje njihove korake.

- Sve mi se čini kola kao prođu, ja mislim oni su. Kapiju idem da otvaram. Noću se dignem pa izlazim na ulicu, vičem oni su. Pa izađem, ne znam gde se nalazim. I sve mislim čujem Likin glas - kako pišti, kako kuka, sve mi to po celu noć. Pišti jadno, pišti, pišti... Skočim u snu i ne znam gde se nalazim - priča baka Stojanka trudeći se da zadrži suze.

Godinama ne može da shvati kako je takav zločin mogao da počini njihov bliski rođak koji im je nebrojeno puta dolazio u kuću i kod njenog sina u menjačnicu, u koga je Đokić imao najveće poverenje.

Foto: D.K.

- Malo puta li mu je kafu skuvao, i pare je uzimao od njega, imao je poverenje u njega, brat od ujke. Najviše poverenja u njega imao. I šta mu uradi - jada se baka Stojanka.

Lidija je bila devojka za udaju, njeni roditelji su planirali da joj kupe stan, zbog čega je Đokić prodao jednu kuću. Džonić je znao da Đokić ima dosta para kod sebe. Stojanka sa teškom mukom govori o tome...

- Bio je plan da joj kupe stan. Goran prodade kuću, radio je 30 godina, sve za nju. Onaj je znao sve, koliko je para uzimao, išao je kod njega, kažu kafu je po dva sata pio, taj ubica. Uf, ne mogu - priča Stojanka drhtavim glasom.

Lidija je bila mezimica u porodici, roditelji Goran i Gordana dugo su je čekali, a kada se rodila čuvali su je kao malo vode na dlanu. Stojanka se seća da kada je Gordana posle šest godina ostala trudna, sledećih sedam meseci je ležala u bolnici kako bi održavala trudnoću. Za vreme bombardovanja 1999. godine, činili su sve da zaštite Lidiju jer u Aleksincu nije bilo bezbedno.

- Čuvali smo je kao pile, od malecka do 25 godina je očuvasmo. Kada je bilo bombardovanje, u svaku kuću u selu Gordana je odnela da je spasi, jer je naša kuća trska, samo što ne padne, slaba je. I kod toga ubice je spavala dve večeri. U svačiju kuću, koje su jake, ona je po selu spavala sa njom. Goran i ja smo kući bili. Spasimo je, pa kada je došlo vreme da je udamo, on ih pobi. Što ih opljačka, nego što ih ubi pa ih zapali! To je najgore. On je mislio neće ništa da se nađe tu. Neće da se nađe, zapalio, sto posto je mislio da se to ne može naći - priča baka Stojanka.

Foto: Facebook/Goran Dzonic

Strašan zločin potresao je, kako kaže Stojanka, ne samo Aleksinac i Srbiju, već ceo region.

- Ovo je strašno, pa strašno, ono što je on uradio nema nigde. Nigde nema, i u druge države su se potresli. Kako je mogao dete da ubije? Ajde Gorana je ubio za pare. Dete nije imalo pare. Ali je ono znalo koliko puta je on išao kod Gorana, koliko je uzimao, ono je znalo sve. Zato ga je ubio. Onaj odozgo neka ga ubije. Mi ne možemo, mi nismo kadri da ubijamo, Bog neka ubija, sudija neka sudi. Drugo ne znam šta da kažem. A sudija neka sudi, pravdu neka istera - kaže baka.

O tome koliko je ubica bio hladnokrvan, prema Stojankinim rečima, govori i činjenica da je nakon ubistva i pljačke bliskih rođaka odlazio u kafanu. Najpre je tamo išao sa suprugom, a zatim i sa komšijom iz sela sa kojim odlazi u ribolov, dok je drugim ljudima navodno nudio da ih vodi na odmor.

U nedelju ih potepao u ponedeljak išao u kafanu. Ženu vodio u kafanu. Drugo veče vodio komšiju s kojim ide u ribolov. U kafanu. Ne znam koju dvojicu je terao da idu na ostrvo, oni mu pričali „mi ne možemo da idemo nemamo pare“. Ja, kaže, sve plaćam - kaže Stojanka.

Sa činjenicom da njenih najmilijih više nema baka Stojanka i dalje ne može da se pomiri, posebno dok, kako kaže, porodica surovog ubice nastavlja da živi normalnim životom.

Prema njenim rečima, Goran Džonić je, iako se nalazi na izdržavanju kazne doživotnog zatvora, navodno uspeo da prenese na srodnike imovinu koja se vodila na njegovo ime.

Ne pitaj me kako izdržavam oni se šetaju, voze se, kupuju si, prodali kuću, će kupuju u Niš... Prave veselje, šetaju unuče... Ja jadna čujem pa bežim, kukam, kukam, kukam, ništa ne mogu da iskukam. Na groblje idem samo kamenje gledam i slike. Slike gledam i po sobi. Ne vredi, deca mi ih nema - poverava se Stojanka skrhana tugom.

Oteti novac Đokića i borba za pravdu

Novac koji je Džonić ukrao od Đokića nakon ubistva još nije vraćen Stojanki, iako je tokom suđenja nesporno utvrđeno da je pripadao njenom sinu.

Reč je o oko 60.000 evra, u domaćoj i stranim valutama: 1,38 miliona dinara, 37.130 evra, 3.940 švajcarskih franaka i 1.850 američkih dolara, koje je Džonić oduzeo iz automobila ubijenog Đokića.

Tome treba dodati i još 5.000 evra koje je Džonićev sin naknadno pronašao na tavanu porodične kuće i o tome obavestio policiju.

Postupak je i dalje u toku, a Stojanka potvrđuje da do danas nije dobila ni dinar.

Pitaju me, a ja ne mogu da pričam, je l' država pomogla nešto? Država nam uzela sve to. Naša duša zna, sve smo se sami pomagali, zaduživali smo se za sofre i spomenike... Kuća će padne, pogledajte samo što nije pala. A oni sedam plata u kuću imaju - jada se Stojanka.

Stojanka Đokić tužila je Gorana Džonića za naknadu materijalne i nematerijalne štete, a potražuje 7,5 miliona.

(Telegraf.rs/Blic)