"PRVA VOŽNJA U ŽIVOTU I ČOVEK MI UMRE U KOLIMA": Da li je ovo najluđa urbana taksi legenda u Srbiji?

- Počelo je kao blago zakašljavanje koje je zatim nastavilo da se pretvara u davljenje, gušenje, šta već... Ovi oko njega pokušali su da pomognu, ali bez uspeha. Od šoka, ne znam kako sam stigao do kuće gde je trebalo da ih dovezem - priča taksista

Posao taksiste nimalo nije lak. U to smo se uverili prošle nedelje kada je jedan od njih poginuo na zadatku. I pored rizika koji nosi, i različitih ljudskih naravi sa kojima "treba da se izbori", vozač taksija doživljava i niz komičnih i neobičnih situacija, koje njegov posao čine s vremena na vreme i zanimljivim...

U sve ovo uverili smo se u razgovoru sa čuvenim taksistom Miletom Nikolićem, čijom ispovešću započinjemo serijal urbanih taksi legendi u Telegrafu.

SRBIN JE DOBIO SEDMICU NA LOTOU, A ONDA JE OTIŠAO KOD ŠEFA U KANCELARIJU: Da li je ovo najluđa priča ikad?

- Znao sam da "ludo" vozim, al' da će neko da umre tokom moje vožnje, nisam verovao! - započinje ispovest Šapčanin Mile Nikolić (36), koji je već prvi radni dan imao neprijatnu situaciju, koju sigurno nikada neće moći da zaboravi...

STUDENT je ušao u "DVOJKU", a onda mu je prišao penzioner i njegov ŽIVOT se promenio!

MILE RIZIK izbacio putnike iz autobusa da bi POKUPIO NAVIJAČE ZVEZDE i odvezao ih na Marakanu!

- Moj prvi radni dan, u stanicu stiže poziv da dvoja vozila dođu ispred šabačke bolnice da bolesnog čoveka vrate kući. Kolegu i mene ispred bolnice dočekuje grupa Roma sa čovekom koga jedan od njih drži ispod ruku, a drugi za noge. Potrpaše se petoro kod kolege u kola, a ostatak sa otpuštenim gospodinom iz bolnice kod mene. Bilo mi je malo čudno kako ga nose, ali nisam ništa pitao. Bolesni čovek je čak i započeo priču sa mnom u stilu: "Majstore kako je, jel ima vrućine, jel ima posla?..." - otkriva za Telegraf Nikolić, inače suvlasnik taksi stanice "Čivija".

U tom čavrljanju, stigoše oni polako i na zemljani put kojim je trebalo da dođu do sela u okolini Šapca. Nedugo pošto su sišli sa asfalta, kako tvrdi Nikolić, malopređašnji pacijent poče da kašljuca.

DEDICA JE ČUVAO SVOJU "ZASTAVU" KAO OČI U GLAVI: Kada je skinuo ciradu, NIJE MOGAO DA VERUJE ŠTA VIDI!

- Počelo je kao blago zakašljavanje koje je počelo da se pretvara u davljenje, gušenje, šta već... Ovi oko njega pokušali su da pomognu, ali bez uspeha. Čoveku nije bilo pomoći. Od šoka, ne znam kako sam stigao do kuće gde je trebalo da ih dovezem. A u dvorištu... imalo je šta i da nas dočeka... žena je odmah istrčala i krenula da jauče - priseća se taksista.

Najstariji ih pozva da uđu u kuću i da se posluže, kaže "takav je red".

Tu dođe do natezanja, ubeđivanja, vozačima neprijatno jer treba da krenu, a za vožnje dinara nisu dobili.

- Gledamo se nas dvojica, niko prvi da progovori. Domaćin insistira da treba da uzmemo nešto od njih, a ja ne izdrža, pa im reče: "Pa, jedino što treba da uzmemo su pare. Žao mi je, al' mi gazdi moramo da donesemo novac". Izviniše se oni, čovek nas još i častio toliko, da nam tek onda bi neprijatno. Pognusmo glave, zahvalismo se i pokrenusmo "makine", što dalje od ludnice u kojoj smo se zatekli... - priča ovaj, sad već taksista sa dugogodišnjim stažom.

Pozivamo vas da u komentarima podelite sa nama neku urbanu taksi legendu.

(Slađana Vasić)