IMA 22 GODINE, CRNI POJAS I FABRIKU SA 100 ZAPOSLENIH: Vozi prelep auto i Bosna je obožava! (FOTO)

- Dok su moje drugarice još u osmom osnovne počele da izlaze, ja sam sa tatom pekla zanat - između ostalog rekla je Vasva

Priče o uspešnim mladim ljudima, nažalost, još uvek su retkost, a zato i ne čudi da je priča o mladoj suvlasnici fabrike od 100 zaposlenih postala pravi hit na internetu.

Evo koje ime da date svom detetu da bi uspelo u životu

Ovo je priča o ženi koja je sa 22 godine uspela, a nije krenula putem kojim idu starlete, silikonske sponzoruše i raznorazne estradne zvezde i zvezdice. Išla je težim putem, piše portal Jelah.info u priči o Vasvi Halilović pod nazivom "Ima 22 godine, 49 kg, crni pojas i fabriku od 100 radnika", prenosi radiosarajevo.ba.

- Prvo što će vam izazvati pažnju je scena kada gospođica Halilović ulazi u svoj audi A5 - cabrio. Neupućeni bi pomislio kako je novopečeni tajkun kupio "igračku" svojoj ćerki koja nema ni vozačku dozvolu jer je maloletna - piše portal, a dvadesetdvogodišnja preduzetnica odgovara:

- Kada u "zemljama u tranziciji" kakva je BiH, želite da ocrnite čoveka koji je uspeo u biznisu, onda ga nazovete tajkunom. Prema rečniku, "tajkun" je, ustvari, kompliment, jer označava bogatog i moćnog poslovnog čoveka, industrijalca, magnata. Ništa uvredljivo, dakle. Kod nas "tajkun" nikada nije bila neutralna reč kakva ona izvorno jest, već je na samom početku dobila pežorativno značenje - gotovo kao kriminalac.

Moj otac Ahmo nije nikakav novopečeni tajkun. Prešao je težak put od taksiste do industrijalca (ako nije pretenciozno čoveka koji u fabrici zapošljava 100 ljudi nazvati industrijalcem). Imao je petlju da kao momak pre 40 godina napusti siguran državni posao i otisne se u privatnike. U početku je, dakle, taksirao, kasnije smo imali kafić, pa kamione kojima smo drugima obavljali usluge prevoza. Više puta je moj otac padao, ali uvek je ustajao. Sad je cela porodica stasala, i nema više padanja. Uvek smo, naime, bili u nekom privatnom biznisu, tako da sve ovo nije došlo preko noći - ispričala je Tešanjka.

Danas je ona članica upravnog odbora porodične firme, a uskoro treba da diplomira na univerzitetu SSST.

Vasva je ratno dete. Došla je na svet 1994, upravo u godini kada joj je otac izgubio sve. Čak je i kamion koji je dao za odbranu države morao da rashoduje.

Ova devojka kaže da su joj u sećanju ostale urezane slike iz ranog detinjstva. A te slike, nisu bile ružičaste. I sada joj iz očiju izbijaju emocije kada priča o svom ocu koji je ni iz čega pokušavao da napravi nešto, po ko zna koji put. Prisutan je bio strah od ponovnog poslovnog kraha.

- Tata me je vodio sa sobom da zajedno prodajemo polovnu robu. Na svojoj sam koži doživela dizanje iz mrtvih. Usporeno i teško, ali sigurno, stajali smo na noge. Dok su moje drugarice još u osmom osnovne počele da izlaze, ja sam sa tatom pekla zanat. Obilazili smo i buvljake,  sa golfom "dvojkom"! Prvi put sam izašla u četvrtom gimnazije, a morala sam da se "nacrtam" kod kuće do 22.30 sati. Zar mislite da ja zbog svega toga mogu biti bahata? Imam ožiljaka, a oni su učinili da danas posedujem empatiju, i to veliku. Pa, mi u firmi imamo 100 radnika - to su ljudi od krvi i mesa. Oni imaju porodice, kredite i hipoteke. Velika je to odgovornost. "

Uz poslovni uspeh, ova krhka devojka je nosilac crnog pojasa:

- Počela sam sa devet godina. Imam crni pojas i polagala sam ispit za trenera. Prva sam žena u Tešnju koja je počela da trenira kik-boks. Vlasnica sam više medalja, bila sam državni prvak, a osvojila sam i prvenstvo Balkana. A na ovo sam najviše ponosna i želim vam to reći: uvek sam se borila u kategoriji do 50 kilograma, ali kada sam na državnom prvenstvu u Ilijašu oborila 10 kilograma težu protivnicu, ugurali su me u višu kategoriju. Iz starijih kadeta u juniore. Bio je to slučaj bez presedana - sve je raspoloženija Vasva.

I baš tada, kada je dobila i poziv iz državne reprezentacije, ova vrhunska sportistkinja pala je sa motocikla. Brzo se oporavila, ali već je uveliko bila u drugom razredu gimnazije. Za to vreme posao njenog oca se značajno razvio. Vasva ostavlja sport i počinje vrlo ozbiljno asistirati ocu u njegovom biznisu.

- Sad bih se vratila karateu i kik-boksu, ali ne mogu zbog obaveza - kaže ona setno i dodaje: - I danas održavam formu! Borilački sport je kao vožnja bicikla: kad ga jednom naučiš - nikad ne zaboraviš.

Vasva je i strastveni navijač sarajevskog Želje i uplatila je nekoliko stolica za novu tribinu na stadionu Grbavica.

Kako piše portal Avaz.ba:  - Ima jednog momka i trojicu koji čekaju da prekine . Ova devojčica iz susedstva ne pije, ne puši  i nije član vladajuće partije. U džamiju ide ramazanom i posti 30 dana. Njeni susedi kažu da je odrasla u kosmopolitskoj, a ne nacionalističkoj porodici - mala Žena sa velikim Ž.

(Telegraf.rs)