SVE OVE SILE ŽELE SVOJE PARČE SIRIJE: Ne zna se ko se protiv koga bori, evo zbog čega ratuju u Alepu (FOTO) (VIDEO)

U martu će biti tačno šest godina od kako je počeo ovaj krvavi rat, u kojem je poginulo više od 200.000 ljudi, nekoliko miliona otišlo je u izbeglištvo, oko trećinu teritorije okupirala je teroristička Islamska država, a zemlja je pretrpela stravična razaranja

Uprkos najavljenoj evakuaciji civila i pobunjenika iz sirijskog grada Alepa, koju je omogućio dogovor o prekidu vatre, to se nije dogodilo, a mediji izveštavaju o obnovljenim sukobima i novim žrtvama, ocenjujući da je sporazum o primirju pred kolapsom.

(UŽIVO) DRAMA U ALEPU: Amerikanci se opet povlače, Rusi se okreću Turskoj, eksplozije odzvanjaju gradom (FOTO) (VIDEO)

Dogovor o primirju u Alepu i evakuaciji civila i pobunjenika postigle su sinoć Rusija i Turska, a trebalo je da stupi u ranim jutarnjim časovima, ali to se nije dogodilo. Sirijska opservatorija za ljudska prava potvrdila je da u Alepu besne žestoki sukobi, a državna televizija javlja da je u raketnom napadu na delove Alepa poginulo najmanje sedam osoba, kao i da ima ranjenih.

U međuvremenu stižu kontradiktorne informacije o situaciji na terenu, a strane se međusobno optužuju za nasilje i kršenje primirja. Skoro 6.000 civila, među kojima 2.000 dece, napustilo je u poslednja 24 sata oblasti sirijskog grada Alepa koje se nalaze pod kontrolom pobunjenika, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.

Sirijski rat je totalni haos. Nakon pet i po godina, četiri protivničke strane formirane su u konfliktnoj zoni ove države Bliskog istoka. Svaka strana dobija stranu pomoć određenih država, a one ni same se ne slažu sa onima koje podupiru i ne znaju s kim se bore, a ni protiv koga se bore.

Da bi razumeli sve ovo – unakrsne intervencije, borbene linije fronta – moramo da se vratimo na početak rata i sagledati kako je sve počelo.

Prvi pucnji u sirijskom ratu ispaljeni su u martu 2011. godine od strane snaga predsednika Bašara al Asada na ljude koji su mirno protestvovali tokom ustanka nazvanog "Arapsko proleće". U julu iste godine, pojedini demonstranti su uzvratili vatru, a određeni broj ljudi je dezertirao iz Asadove vojske kako bi im se pridružio. Sebe su nazvali Slobodna sirijska armija, a protesti su ubrzo uzeli maha i počeo je građanski rat.

Ekstremisti iz Sirije i regiona počeli su da pristižu kako bi se pridružili pobunjenicima. Sam Asad je "ohrabrio" njihovo delovanje nakon što je oslobodio džihadiste iz zatvora, čime je pomešao pobunu sa ekstremizmom i otežao stranim silama u odluci koga da podrže.

U januaru 2012. godine, Al Kaida formira novi ogranak u Siriji – Džabat al-Nusra. U isto vreme, grupa sirijskih Kurda koji su se dugo borili za tako željenu autonomiju, uzeli su oružje u ruke i "odrekli se" Asadove vladavine na severu zemlje.

Toga leta je u Siriji počeo proksi rat – asimetrično ratovanje je rat među sukobljenim stranama čija se relativna vojna moć, odnosno strategija ili taktika značajno razlikuju. Iran, Asadov najznačajniji saveznik intervenisao je u njegovu korist. Do kraja 2012, Iran dnevno šalje nekoliko kargo aviona i ima nekoliko stotina oficira na bojnom polju.

Istovremeno, arapske države iz Persijskog zaliva bogate naftom počinju da šalju novac i oružje pobunjenicima uglavnom preko Turske, suprotstavljajući se uticaju Irana. Sredinom 2012. Hezbolah (Libanska šiitska proiranska paravojna organizacija) ulazi u rat na strani sirijske vojske.

Države iz Persijskog zaliva su kao odgovor na ulazak Hezbolaha u rat počele da šalju još više novca i oružja pobunjenicima, pogotovo Saudijska Arabija, ovog puta kroz Jordan koji se takođe suprotstavljao vladavini sirijskog predsednika.

Do 2013. Bliski istok je podeljen na sunitske sile s jedne strane, koji podržavaju pobunjenike, i šiita s druge strane koji podržavaju Asada. Aprila te godine, administracija američkog predsednika Baraka Obame, užasnuta Asadovim zverstvima, tajno šalje naređenje i odobrenje da CIA obuči i snabde pobunjenike.

Izvršenje programa se u početku odužilo, a u isto vreme SAD zahteva od arapskh država u Persijskom zalivu da prestanu da pomažu pobunjenike, ali su naišli na ignorisanje. U avgustu, sirijske vladine snage počinju da koriste u ratu hemijsko oružje gađajući njime civile.

Tada su SAD najavile da će korištenje hemijskog oružja od strane vlade u ratu s pobunjenicima biti crvena linija nakon koje se može očekivati vojna intervencija. Nažalost po SAD, nakon američke invazije Iraka 2003. godine pod lažnim američkim optužbama za posedovanje oružja za masovno uništenje navodnim dokazima koje su posedovali vrlo malo se verovalo u svetu.

Bez obzira na činjenicu da li je sirijska vlada upotrebila hemijsko oružje ili su to učinili pobunjenici, stanovnici SAD-a su bili protiv napada na Siriju, a identično mišljenje prevladavalo je i u Evropskoj uniji.

SAD su se povukle, a cela situacija je dovela do sve većeg zaoštrenja odnosa između SAD, koje su protiv Asada, i Rusije koja ga podržava. Nekoliko nedelja kasnije, pobunjenici dobijaju obećanu američku pomoć, kroz program CIA, i u tom momentu, SAD su zvanično postale učesnik u sirijskom ratu.

U februaru 2014. godine, dogodilo se nešto što je promenilo tok rata: ogranak Al Kaide, baziran uglavnom u Iraku, odvaja se od ove terorističke organizacije usled neslaganja sa njom. Nova grupa nazvala je sebe Islamskom državom Iraka i Levanta i postaje Al Kaidin neprijatelj.

Danas je ta ekstremistička organizacija poznata kao takozvana Islamska država, a oni se na početku nisu borili protiv Asada već protiv Kurda i pobunjenika, formirajući mini-državu u Siriji koju su nazvali kalifat. Tog leta zauzima deo iračke teritorije i počinje borbu protiv čitavog sveta.

Onda u septembru, tačno godinu dana od bombardovanja sirijskih snaga, Obama saoštava da SAD sa saveznicima započinje bombardovanje položaja ISIS-a i u Siriji. U julu je Pantagon sproveo svoj program obuke sirijskih pobunjenika, ali za razliku od onog koje je imala CIA, odlučili su se da se posvete pažnju snagama koje se bore protiv ISIS-a, ne i Asada.

SAD se tada okrenuo ka ISIS-u i njima s suprotstavljao više nego Bašaru al Asadu, i to je bio pokazatelj da ne postoji saglasnost onih koji učestvuju u ratu u Siriji protiv koga treba da se bore. U avgustu, Turska kreće sa bombardovanjem kurdskih grupa u Iraku i Turskoj, iako se Kurdi bore protiv ISIS-a u Siriji. Inače, Turska se ne bori protiv ISIS-a u Siriji.

Sve ovo je produbilo tenzije i pitanja da li SAD treba da tretiraju Asada ili ISIS kao svog primarnog neprijatelja. Takođe stvara veliku konfuziju kod Kurda, koji ne znaju koji je stav SAD, njihovih saveznika.

U septembru prošle godine, situacija se još više zakomplikovala kada je Rusija ušla u rat na strani sirijske vlade. Rusko stanovište je bilo da su oni tu kako bi bombadovali ISIS, ali oni ustvari gađaju položaje sirijskih pobunjenika, protivnika predsednika države, od kojih neki dobijaju pomoć od SAD.

Kako sada izgleda situacija na "terenu", postoje različite grupe i države koje učestvuju u sirijskom ratu, i još više saveznika koji se između imaju velika neslaganja oko toga ko su im neprijatelji, koga da podrže i kako. Te protivurečnosti su veliki razlog zbog čega se ovam ratu još se ne vidi kraj!

U martu će biti tačno šest godina od kako je počeo ovaj krvavi rat, u kojem je poginulo više od 312.000 ljudi, nekoliko miliona otišlo je u izbeglištvo, oko trećinu teritorije okupirala je teroristička Islamska država, a zemlja je pretrpela stravična razaranja.

Pogledajte video:

(N.I.)