Na Božić nismo imali šta da stavimo na sto: Đorđe Ljubinković 10 dana ne jede, žena i ćerka boluju od epilepsije (VIDEO)

Ćerka Sandra je bila među najboljim učenicima, ali je zbog bolesti i nemaštine sve morala da napusti

Buđanovci kod Rume. Usred sela mala, trošna, siromašna kuća. U svojim nedovršenim zidovima "krije" porodicu Ljubinković koja, kako otac Đorđe kaže, bukvalno nema šta da jede.

Preporučujemo

ZAJEDNO ZA SANDRU: Pomozimo devojci koja boluje od epilepsije, a nema za lekove!

Sandra ima 27 godina i boluje od epilepsije. Žena Milena ima 56 godina, takođe ima epilepsiju. Otac Đorđe ima 56 godina, radio je u tri firme koje su otišle u, kako kaže, likvidaciju.

Ljubinkovići već deset dana nisu imali šta da stave na sto, da pojedu, da se ogreju, a o lekovima koji su bolesnoj ćerki i ženi i da ne govorimo.

Drhtavim glasom punim nade za bolje sutra, Đorđe nam je ispričao tužnu priču svoje porodice.

- Za Božić nismo imali ništa na stolu. Bukvalno ništa. Molio sam predsednika opštine Ruma Slađana Mančića da nam pomogne, tek posle 12 dana je poslao 2 metara drva. Sad sam išao kroz selo da mi neko da testeru da isečem drva, niko neće da nam da. Žena i ja smo išli i tražili - kaže tata Đorđe.

Ćerka Sandra je rođena kao zdravo dete, ali je u jednom trenutku je počela da gubi svest, da pada i da povraća. Bili su kod lekara i nakon dijagnoze da ima tumor na mozgu, ustanovljeno je da je reč o epilepsiji.

- Ćerka Sandra je išla na Poljoprivredni fakultet, bila među najboljima, međutim, nakon nekog vremena mi nismo imali više para, a i ona se razbolela i sve je morala da napusti. Sav novac koji sam imao otišao je na nju, sada više nemamo ništa - kaže Đorđe, a mi čujemo da pokušava da proguta i sakrije suze od nas.

Ćerka Sandra kaže da nema prijatelja više, ali da su majka i otac divni prema njoj.

- Njoj je teško kada se priča o njenoj bolesti, znam da će i ovo kada vidi povrediti - priča Đorđe.

Tata porodice je inače trgovac tehničar. Sada radi sezonske poslove. Kaže da mu je užasno teško što trenutno ne može više da uradi, jer je, po njegovim rečima, u punoj snazi.

- Ne biram posao. Ne želim milostinju, hoću da zaradim pošteno. Mene je sramota što smo socijalni slučajevi. Sramota. Ali, to nije naša krivica. Dobijamo 10.000 pomoći mesečno - navodi Đorđe.

Ističe da su se deset dana smrzavali i da bi voleo da imaju nešto da pojedu.

- Ova situacija traje od kada sam ja ostao bez posla. Ima nekoliko godina. Sada nemam ni druga, ni prijatelja, ni nikog. Familija je sva pomrla, nemamo kome da se obratimo za pomoć  - kaže i odlazi da nacepa ta dva metara drva koje je dobio ne bi li se njih troje ugrejalo barem nekoliko dana.

Ako neko želi da pomogne porodici Ljubinković, to može da uradi preko humanitarnog udruženja Bumis u Rumi, a tata Đorđe ističe da bi voleo da dobiju i motornu testeru. Inače, ovo udruženje je osnovao Đorđe sa svojom ženom, ćerkom i kumom.

(Telegraf.rs)