31 godina od najveće ekološke katastrofe, koju je osetila i Srbija: Černobilj - neisceljena rana s kojom živi ukrajinski narod (FOTO) (VIDEO)

Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD

Černobiljska katastrofa je nuklearna nesreća koja se dogodila 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini. Smatra se je to najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije, a danas se obeležava 31 godina od nesreće.

ONI SU LIKVIDATORI! I poslati su u Černobilj odmah nakon nuklearne katastrofe da spasu SVET (VIDEO)

Elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, svaki reaktor je proizvodio 1 gigavat električne energije, a sva četiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10% ukupne električne energije trošene u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.

Radioaktivni oblaci prekrili gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano preko 100.000 stanovnika.

U černobiljskoj nuklearnoj elektrani pre nesreće, planirano je bilo isključenje reaktora koje je trajalo oko 20 sekundi i ličilo je na običnu kontrolu električnih uređaja. Ali, posle par sekundi, zbog naglog skoka pritiska, desila se hemijska eksplozija, koja je izbacila u atmosferu oko 520 opasnih radionuklida.

Eksplozija je bila toliko jaka da je zagadila ogromnu teritoriju tadašnjeg Sovjetskog Saveza, današnje teritorije Belorusije, Ukrajine i Rusije. Prema zvaničnim podacima, 31 osoba je poginula, a 600 hiljada ljudi (likvidatora) koji su učestvovali u gašenju vatre, dobili su veliku dozu radijacije.

MARINA SE VRATILA KUĆI U ČERNOBILJ POSLE 30 GODINA: Zatekla je nešto što ju je uništilo (VIDEO)

Prema zvaničnim podacima oko 8,4 miliona stanovnika Belorusije, Ukrajine i Rusije (količina jednaka ukupnom stanovništvu Austrije) je upala pod radioaktivno zračenje. Oko 35.000 odraslih osoba i oko 1.400 dece zatražilo je pomoć koja je direktno vezana za posledice nuklerane nesreće. Zabeležen je intenzivan porast prijevremenih porođaja, rađanja dece s određenim poremećajima, dok su odrasli postali skloni oboljevanju od leukemije, raka i drugih oblika bolesti. U čitavoj Evropi uticaj zračenja odrazio se na zdravlje ljudi, na plodovima koje su kontaminirani dugoživućim radioaktivnim izotopima.

Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD. U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Obližnji grad Pripjat nije bio odmah evakuisan. Žitelji su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo. Međutim, nekoliko sati po eksploziji, na desetine ljudi se razbolelo. Kasnije su prijavljene jake glavobolje i ukusi metala u njihovim ustima, uz nekontrolisane napada kašljanja i povraćanja.

UZNEMIRUJUĆE: Najdramatičnije fotografije nuklearne katastrofe u Černobilju

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi.

Zagađeno je oko 155.000 kvadratnih kilometara teritorije što je isto, kao naprimer, ukupna površina Italije. Poljoprivredna zemljišta ukupne površine oko 52.000 kvadratnih kilometara, što je veće nego ukupna površina Danske, zagađena je cezijem-137 i stroncijem-90 sa periodom poluraspada od 30 i 28 godina.

ZASTRAŠUJUĆI SNIMAK dronom Černobilja – 30 godina nakon katastrofe! (VIDEO)

Najveća svetska zamerka sovjetskim vlastima, usledila je zbog trodnevnog ćutanja o nuklearnoj nesreći. U samom Sovjetskom Savezu tri sledeća dana uopšte nije obeznanjena nuklearna nesreća, a pitanje je: kada bi uopšte bila najavljena, s obzirom da su problem uočili švedski meteorolozi koji su primetili visok stepen radioakitvnosti nad Švedskom.

Gotovo 404.000 ljudi je iseljeno, ali milioni još uvek žive u uslovima u kojima još uvek deluje zračenje, što dovodi do opasnih posledica. 15. decembra 2000. godine Černobiljska elektrana je prestala da radi.

Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana zatvorena 15. decembra 2000.

TAJNI ŽIVOT U ČERNOBILJU: Ove fotografije pokazuju ko sve živi u ovom opasnom području (FOTO)

Ukrajina je prošle godine postavila ogromnu metalnu kupolu vrednu 1,2 milijarde evra preko ostataka postrojenja u Černobilu u pokušaju da zaustavi eventualna izlivanja i da osigura budućnost evropskih generacija.

Predsednici Ukrajine i Belorusije obišli su danas lokaciju u ukrajinskom gradu Černobilju na kojoj se na današnji dan pre tačno 31 godinu dogodila nuklearna katastrofa ogromnih razmera usled koje se po Evropi raširila radijacija.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko nazvao je eksploziju koja se tada dogodila u tamošnjoj nuklearnoj elektrani i njene strašne posledice "nezaceljenom ranom s kojom živi ukrajinski narod", prenosi AFP.

- Možda je više nego ikoga drugog tragedija u Černobilu pogodila našu belorusku braću - rekao je Porošenko na zajedničkoj konferenciji za novinare sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)