VEOMA UZNEMIRUJUĆI SNIMAK: Ženu udario auto, a onda ju je drugi pregazio, prolaznici samo posmatrali i nisu joj pomogli! (VIDEO)

Psihologija ima odgovor zbog čega okrećemo glavu od nesreće na ulici misleći "Zašto baš ja da reagujem"?! Ovo je cela istina o EFEKTU POSMATRAČA

Kada smo na javnom mestu gde ima puno ljudi i ukoliko se desi neka nesreća, uglavnom zatičemo zbunjene poglede prolaznika tipa "ko će prvi reagovati" ili "ne moram ja, neka pomogne neko drugi".

PRVO JU JE PRETUKAO, A ZATIM STRPAO U GEPEK: Prolaznici nemo posmatrali ovo stravično nasilje (VIDEO)

Poslednji u nizu takvih događaja desio se nedavno u Kini kada su čak dva automobila na ulici prebukiranoj saobraćajem udarila jednu devojku, nakon čega je ona ostala da leži nepomično na ulici, dok se niko od mnogobrojnih prolaznika nije usudio da joj priđe i pomogne joj.

Da to nije znak samo puste ljudske bezosećajnosti potvrđuju i psiholozi, koji za ovakvo stanje kolektivne svesti nazivaju "efekat posmatrača".

Ovaj sindrom ukazuje na pojavu da što je veći broj ljudi koji posmatra neku nesreću, manja je verovatnoća da će neko priteći u pomoć. Što je veći broj prisutnih posmatrača, manje će ljudi biti spremno da pomogne, jer će svi da misle da će neko drugi da priskoči.

Pokretač istraživanja "efekta posmatrača" bio je slučaj iz Njujorka. 1964. godine kada je devojka Kiti Đenoveze ubijena na ulici.

Naime, novinski članci tada nisu preneli samo vest da je devojka ubijena, već da se u tom trenutku u neposrednoj blizini nalazilo 38 njenih komšija od kojih niko nije pozvao policiju sve dok Kiti nije bila mrtva, iako je napad trajao 30 minuta.

Javnost je bila iznenađena ovakvim ponašanjem svedoka, pripisujući im različite osobine, a psiholozi su se zapitali da li bismo se zapravo svi ponašali isto u ovakvoj situaciji.

Iako je kasnije utvrđeno da komšije nisu bile nemi posmatrači ubistva, već da nisu bili svesni šta se događa, priča koju su mediji prvobitno preneli je direktno uticala na veliki broj psiholoških istraživanja kojima je potvrđen fenomen poznat u socijalnoj psihologiji kao efekat posmatrača.

Nizom eksperimenata utvrđeno je dakle da prisustvo drugih ljudi stvara takozvanu difuziju odgovornosti, pa posmatrač, deleći odgovornost sa svima, ne oseća pritisak da upravo on bude aktivan. Osim toga, ukoliko niko iz grupe svedoka ne reaguje, svako od njih će zaključiti da ne treba ni on. Dakle, uverenja da će neko drugi pomoći i da situacija nije ozbiljna ukoliko je ostali ignorišu, utiču na pasivnost svedoka.

Ovaj efekat je prilično poznat u nauci. Iako za ovo stanje postoje naučna objašnjenja to ne znači da niti naučnici niti psiholozi ovakvo ponašanje odobravaju.

Stoga kada primetite da je nekome potrebna pomoć, nemojte da čekate da još neko reaguje.

(Telegraf.rs)