DIRLJIVO - AZIL ZA PSE DRŽI ŽENA OBOLELA OD RAKA: Kučića je mnogo, malo je ruku da ih maze! (FOTO)

- Većinom su kod mene psi koji nemaju noge, šape ili im je pomeren centar za ravnotežu. Komuniciramo sa njima kao sa razumnim ljudima - kaže Vesna Prokopljević, vlasnica azila u kojem je 70 pasa

U Prihvatilištu za pse "Draževac", u okolini Obrenovca, ima oko 70 kučića. Vesna Prokopljević (55), vlasnica azila, sa ćerkom i unukom brine o tome da svaki pas dobije odgovarajuću negu, hranu, svoje mesto za spavanje i, što je najvažnije, dosta ljubavi. Sve ih zna po imenu i, kako kaže, poznaje "njihovu istoriju".

Preporučujemo

Jedini Vesnin motiv za otvaranje azila je ljubav koju od malena gaji prema psima - najdivnijim i najiskrenijim bićima na planeti.

- Većinom su kod mene psi koji nemaju noge, šape ili im je pomeren centar za ravnotežu, oni nemaju gde. Naravno, ima i zdravih i odbačenih pasa. Pokupila sam ih s ulice ili ih je dovodila unuka. Svi su vakcinisani, pregledani i čipovani. Lako je povrediti slabijeg i ostaviti ga na ulici. Ovo su psi koji su nekada bili igračke beogradske i obrenovačke bogate dece, a kada se roditeljima smučilo linjanje dlaka, cepanje nameštaja i stalna briga, izbačeni su na ulicu – kaže Vesna.

Sa psima komuniciramo kao sa ljudima

U njenom azilu svi psi su srećni i disciplinovani iako dresura ne postoji, a komunikacija se odvija na nivou razumnih ljudi.

Prihvatilište u Draževcu sarađuje jedino sa organizacijom "Orpak" iz Kruševca. Pokušali su da uspostave kontakt s "Orkom", ali iz ove humanitarne organizacije nikada nije bilo odgovora.

- Skoro sam dobila pomoć od mesare "Rušić" iz Zemuna, koji su poslali 500 kilograma hrane.  Ljudi mi ponekad donose granule, veterinari čekaju za novac. Međutim, meni pare ne trebaju, potrebna je pomoć u hrani, za veterinarsko lečenje, vakcine i slično.

Vesna kaže da ljubav koju ona pruža psima od njih dobija trostruko više, a to se potvrdilo i jednim neobičnim slučajem.

- Kada sam operisana pre više od  godinu dana, na operacionom stolu sam prestala da dišem. Moja unuka je počela da vrišti u tom momentu iako niko nije znao šta se sa mnom dešava, a pas koji je bio kod nas samo tri meseca jako je urlao. Kada sam se probudila, istovremeno je pas uginuo. Verujem da je dao život za mene... Psi su iskreniji i verniji od ljudi - tvrdi Vesna, dodajući da ih ima mnogo, ali i nedovoljno ruku da ih maze i da im pruže ljubav.

(Ljiljana Vučetić / Foto: Milena Đorđević)