Beograđaninu nisu hteli da prodaju BUREK ZA IZBEGLICE, a onda je on - kupio kolače!

- U pekari u kojoj inače kupujem tog jutra nije bilo dovoljno bureka i pereca, pa sam otišao do druge, ali prodavačica mi je rekla: "E, ne može" i zatražila je da izađem napolje - ispričao je Matija Franklin

Matija Franklin, 19-godišnji Beograđanin rođen u Londonu, svoj skromni studentski džeparac investirao je u humanost. Svakog jutra, on je kupovao burek za migrantske porodice smeštene u beogradskom parku, ali u jednoj pekari su odbili da mu ga prodaju.

Preporučujemo

Naime, kako piše hrvatski portal Index.hr, od svog studentskog džeparca Matija je kupio na stotine bureka za migrante.

Kada je njegova baka, koja živi u Londonu, čula šta je njen unuk uradio to ju je toliko ganulo da je odlučila da mu svakog dana šalje novac da bi mogao da nastavi svoju humanu akciju koja traje već deset dana. Pre nego što i sam doručkuje, Matija odlazi do obližnje pekare gde svako jutro kupi po 100 bureka sa sirom. Potom ih, s radošću, podeli porodicama koje su u Beograd pristigle iz Sirije i koji hladne noći provode na otvorenom, spavajući na zemlji.

Matija je do sada već podelio preko hiljadu bureka i sve je teklo glatko do pre neki dan kada ga je u jednoj pekari dočekalo neprijatno iznenađenje.

ALBANCI ME PLJUJU, ALI NEKA: Ispovest Francuza koji je postao Srbin

- U pekari u kojoj inače kupujem tog jutra nije bilo dovoljno bureka i pereca, pa sam otišao do druge pekare, ali kada je prodavačica čula o kolikim se količinama radi rekla mi je "E, ne može" i zatražila je da izađem napolje - priča Matija i dodaje:

- Stara izreka "ako nema hleba, jedite kolače" inspirisala me da kada nema bureka, ljude nahranim kolačima. Kupio sam par tepsija najfinijih kolača, onih s čokoladom i šlagom, jer jednostavno nisam hteo taj dan da pamtim po incidentu. Želeo sam da pamtim srećnu decu koja jedu kolače u parku - kaže 19-godišnji Matija, mladić koji studira psihologiju na Kembridžu i dodaje:

- Sve je počelo sa sto bureka, ali kada su mi baka, roditelji i ostali članovi porodice odlučili da obezbede novac, proširio sam spisak za kupovinu pa u pekari sada kupujem i lepinje, perece, peciva, a u samoposluzi sredstva za higijenu, čokoladice za decu, flastere… Uskoro će zima, pa će tim ljudima koji borave napolju biti preko potrebna topla odeća i obuća. Zato sada redovno odlazim i na pijacu gde se prodaje polovna odeća pa tamo kupujem stare dukserice i cipele. Kada odem u Englesku, ovo što sam započeo, nastaviće moja sestra Nastasija koja je, kad god nije imala obaveze u školi, zajedno sa mnom delila hranu. Juče mi se pridružio i moj mlađi brat koji je svojim vršnjacima delio čokoladice - priča Matija.

(Telgraf / Izvor: Index.hr)