GORI BLISKI ISTOK Evakuiše se 250 državljana Srbije iz Rijada, novi ajatolah zapretio, Tramp prozvao saveznike

Jedan muškarac poginuo je u eksploziji kasetne bombe u Mošavu Adanim u centralnom Izraelu, saopštile su hitne službe.

Izraelska nacionalna služba za hitne medicinske pomoći katastrofe Magen David saopštila je da je pokušavala da zbrine ranjenog muškarca, 30-godišnjeg stranog radnika, koji je zadobio teške povrede od šrapnela, ali on je ubrzo podlegao povredama.

Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da će iranske snage uništiti čitavu gasnu i naftnu industriju zemalja Persijskog zaliva u slučaju da energetski sektor Irana ponovo bude meta napada.

"Ponovo vas upozoravamo da ste napravili veliku grešku time što ste napali infrastrukturu Irana. Ako se to ponovi, dalji napadi na vašu energetsku infrastrukturu i vaših saveznika neće prestati do potpunog uništenja, a naš odgovor biće mnogo teži od večerašnjih napada", navodi se u saopštenju IRGC, prenosi Al Džazira.

Iranske snage ranije danas pokrenule su napade na energetske objekte više zemalja Persijskog zaliva, uključujući Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, nakon što je Izrael izveo napade na iransko gasno polje Južni Pars.

Američki predsednik Donald Tramp protivi se daljim napadima na iransku energetsku infrastrukturu, nakon što je Izrael izveo vazdušne napade na iransko gasno polje Južni Pars, što je dovelo do toga da Iran pokrene uzvratne napade na energetsku infrastrkuturu više zemalja Persijskog zaliva, preneo je Vol Strit Džornal (WSJ) pozivajući se na neimenovane američke izvore.

WSJ navodi da se Tramp saglasio da Izrael pokrene prvi udar, kako bi se "poslala poruka Iranu" u vezi sa time što je, usled iranskih napada, zatvoren Ormuski moreuz, ali i da se američki predsednik sada protivi daljim sličnim napadima.

Uprkos tome, dodaje se, Tramp možda bude otvoren za više napada na iransku energetsku infrastrukturu ukoliko Iran nastavi da onemogućava prolaz tankerima kroz Ormuski moreuz.

Tim britanskih vojnih stručnjaka poslat je u Centralnu komandu Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) koja rukovodi američkim vojnim operacijama na Bliskom istoku, kako bi zajedno radili na ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, javljaju danas britanski mediji.

Izvori iz resora odbrane naglasili su, međutim, da je situacija u Ormuskom moreuzu toliko opasna da ne bi mnogo zemalja bilo spremno da postavi ratne brodove usred te pretnje u ovom trenutku, navodi Independent.

Podsekretar za oružane snage u britanskom ministarstvu odbrane Alister Karns podsetio je da je 1987. godine u sličnoj situaciji, bilo potrebno 30 ratnih brodova za vojnu pratnju kroz Ormuski moreuz.

Bahrein, Japan, Panama, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati podneli su na sastanku upravnog saveta Međunarodne pomorske organizacije (IMO) u Londonu predlog da se obezbedi bezbedan pomorski koridor za oslobađanje oko 20.000 pomoraca koji su zaustavljeni u Persijskom zalivu, prenosi Tajms of Izrael.

Stotine brodova je spustilo sidra u Persijskom zalivu otkako je Teheran zapretio da će napasti brodove koji pokušavaju da ga napuste preko Ormuskog moreuza.

Predlog pet zemalja, kojim se poziva da IMO, koji je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za bezbednost i sigurnost brodarstva, izradi okvir za "bezbedan pomorski koridor", podržale su Sjedinjene Američke Države.

"Svrha ovog okvira bila bi da se olakša bezbedna evakuacija trgovačkih brodova. Ova mera ima za cilj zaštitu života pomoraca", navodi se u podnetom predlogu.

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je danas vrhovnom vođi Irana ajatolahu Modžtabi Hamneiju saučešće povodom smrti sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Alija Laridžanija, koji je poginuo u američko-izraelskom vazdušnom napadu.

Ruski predsednik je u pismu nazvao Laridžanija mudrim i dalekovidim političarem i istinskim prijateljem Rusije, dodajući da se sa njim sastao u više navrata.

"Svetlo sećanje na njega kao istinskog prijatelja naše zemlje, koji je toliko doprineo razvoju sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Moskve i Teherana, ostaće u našim srcima. Molim vas da porodici i prijateljima preminulog prenesete moje iskreno saučešće i podršku", navodi se u Putinovoj poruci.

Katarsko Ministarstvo spoljnih poslova naredilo je pripadnicima iranske vojske i bezbednosnim atašeima te zemlje, kao i osoblju iranske ambasade da napuste Katar u roku od 24 časa, nakon napada Irana balističkim raketama na katarski industrijski grad Ras Lafan.

"I vojska i bezbednosni atašei u ambasadi, kao i oni koji rade u abmasadama, sada su persone non grata, i Katar zahteva da napuste državnu teritoriju", saopšteno je iz Minsitarstva, javlja Skaj njuz.

Minsitarstvo je takođe saopštilo da Katar zadržava pravo da uzvrati na iranske raketne napade, opisujući ih kao opasnu eskalaciju.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su prvi put izvršile vazdušne napade na severu Irana, nakon što su izraelski zvaničnici saopštili da izraelsko ratno vazduhoplovstvo napada brodove iranske mornarice u lučkom gradu Bandar Anzali, na obali Kaspijskog jezera.

U saopštenju se navodi da su napade izvele izraelske vazduhoplovne snage, nakon obaveštajnih podataka koje su dostavili pomorska i vojna obaveštajna služba. IDF dodaje da je to prvi put u tekućem ratu da izraelska vojska izvodi napade na severu Irana.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nastavilo je danas evakuaciju svojih građana iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku, kojom je predviđeno da iz Dohe bude evakuisano oko 250 državljana Srbije koji su se po izbijanju sukoba zatekli u Kuvajtu, Bahreinu i Kataru, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Damjan Jović, koji koordinira ovom operacijom, naveo je da su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova stigli u Dohu odakle se planira dalja evakuacija i dodao da je predviđeno da tokom noći i narednog dana budu evakuisani državljani Srbije koji su se u trenutku izbijanja sukoba zatekli u ovim zemljama.

Energetska postrojenja u više zemalja Persijskog zaliva bila su meta raketnih napada, a u mnogima je došlo požara, poput onog u Kataru, preneo je CNN.

Do napada je došlo nakon što je Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) najavio uzvratne udare nakon napada izraelske vojske na iransko gasno polje Južni Pars, pri čemu iranske snage nisu preuzele odgovornost za napad.

Katarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da timovi civilne zaštite reaguju na požar u industrijskom gradu Ras Lafan, ključnom postrojenju za preradu prirodnog gasa i temelju katarske ekonomije, "nakon iranskog napada".

Nakon izraelskog napada na Južni Pars, iranska vojska je saopštila da će Iran kao odgovor, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Izraelski raketni napad na iransko gasno polje Južni Pars bio je u potpunosti koordinisan sa Sjedinjenim Američkim Državama i trebalo je da predstavlja poruku američkog predsednika Donalda Trampa da gubi strpljenje sa iranom zbog toga što je Ormuski moreuz i dalje zatvoren zbog iranskih napada, prenosi Kanal 12 pozivajući se na neimenovanog izraelskog zvaničnika.

Kako je rekao izvor izraelske televizije, Izrael je zapretio daljim udarima na iranska energetska postrojenja.

"Izrael je operativno pomogao kako bi poslao američki poruku. Ili će Ormuski moreuz biti otvoren i Iranci ukloniti pomorske mine, ili će celokupno postrojenje biti uništeno, kao i druga energetska postrojenja", rekao je neimenovani visoki izraelski zvaničnik za tu televiziju.

Skoro tri nedelje nakon početka zajedničke vojne akcije SAD-a i Izraela u Iranu 28. februara 2026, situacija na Bliskom istoku razvila se drugačije nego što se prvobitno očekivalo, piše Deutsche Welle.

Na početku se pretpostavljalo da će ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija u prvim satima rata, kao i eliminacija drugih političkih i vojnih lidera, brzo destabilizovati centar moći Islamske Republike.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan osudio je napade Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na gasno polje Južni Pars, ocenivši da napad neće ništa doneti ni SAD ni Izraelu.

"Snažno osuđujem napad na iransku energetsku infrastrukturu. Takvi činovi agresije neće ništa doneti cionističko-američkom neprijatleju i onima koji ih podržavaju. Ovo će zakomplikovati situaciju i može imati nekontrolisane posledice koje mogu da utiču na čitav svet", napisao je Pezeškijan na svom nalogu na mreži Iks.

Nakon napada, iranska državna televizija IRIB objavila je pretnju vojske te zemlje da će Iran, kao odgovor na izraelske napade na gasno polje Južni Pars, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Hasan Ali Marvan, komandant iranske borbene jedinice Imam Hosein, paravojne fromacije koja deluje zajedno sa Hezbolahom, ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu u Bejrutu, saopštila je izraelska vojska.

Marvan je ubijen u utorak, nedelju dana nakon što je u izraelskom vazdušnom napadu likvidiran njegov prethodnik Ali Musalam Tabadža, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelska vojska je saopštila da je Marvan, koji je ranije služio kao operativni oficir paravojne fromacije Imam Hosein, stupio na položaj komandanta nakon ubistva svog prethodnika Alija Musalama Tabadže prošle srede u Bejrutu.

Neki oblik pregovora koji bi vodio prekidu sukoba poželjan je ishod, svakako u Evropi i Aziji, ali nade pokapava dobro informisani Barak Ravid, novinar portala Axios.

Pozivajući se na tri različite osobe u američkoj administraciji i savezničkim zemljama, on navodi da bi nestabilnost na Bliskom istoku i američko učešće u rau mogli da potraju sve do septembra, čak i ako rat pređe u sukob niskog intenziteta.

Slika regije ove nedelje potvrđuje da sukob ne jenjava. Izrael je nastavio operacije protiv šiitske milicije Hezbolah u Libanonu, a Iran je gađao naftna postrojenja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Emil Hokajem, direktor sigurnosti u Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), u tekstu u "The Financial Times" na istoj je liniji, navodeći da Iran, nakon pretrpljenih udaraca, verovatno neće odustati jer zadržava nekoliko prednosti - geografiju, vreme i asimetriju.

Saudijska Arabija objavila je da su njeni PVO sistemi presreli i uništili dve balističke rakete lansirane prema Istočnoj provinciji, dok su nadležni poručili da zasad nema izveštaja o žrtvama. U kratkom saopštenju portparol saudijskog ministarstva obrane rekao je da su projektili uspešno neutralisani.

Prema navodima iz saudijskih izvora, ostaci presretnutih projektila pali su i na delove Rijada nakon još jednog napada usmerenog prema glavnom gradu. Istočna provincija poslednjih dana bila među češćim metama iranskih raketnih i napada dronovima, a saudijske vlasti i ranije su objavljivale da su presretale projektile i bespilotne letelice.

Američki potpredsednik Džej Di Vens priznao je da SAD "ima problem" kada je reč o rastu cena goriva usred američko-izraelskog rata protiv Irana.

"Benzin je poskupeo. Znamo da je poskupeo i znamo da ljudi zbog toga pate", rekao je u jednom proizvodnom pogonu u Mičigenu.

"Imamo problem, znamo da imamo problem", nastavio je, dodajući da administracija "radi na nekoliko stvari koje će biti objavljene u iduća 24 do 48 sati".

Potpredsednik nije želeo da iznosi više detalja, rekavši da ne želi da preduhitri predsednika Donalda Trampa.

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif potvrdio je da Iran traži obaveštajnu pomoć od Rusije, Kine i drugih američkih rivala, dok američka i izraelska vojska nastavljaju vazdušne napade na ciljeve u toj zemlji.

"Iranci traže obaveštajnu pomoć od Rusije, Kine i drugih protivnika Sjedinjenih Američkih Država, a o tome da li te zemlje (pružaju pomoć) možemo razgovarati u poverljivom delu", rekao je Retklif tokom saslušanja Odbora za obaveštajne poslove Senata o međunarodnim pretnjama, prenosi Hil.

Na pitanje senatora Džeka Rida, da li je CIA napravila procenu i da li je analizirala komunikacije između Irana i ovih zemalja, Retklif je rekao da zna "odgovor" i da će "rado o tome razgovarati" privatno sa njim.

Slično je na pitanje na istom saslušanju ranije danas odgovorila direktorka Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, koja je kazala da "ako ima deljenja" obaveštajnih podataka između Rusije i Kine sa Iranom, o tome može da govori na zatvorenoj sednici.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nastavilo je danas evakuaciju svojih građana iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku, kojom je predviđeno da iz Rijada bude evakuisano oko 250 državljana Srbije koji su se po izbijanju sukoba zatekli u Kuvajtu, Bahreinu i Kataru, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Damjan Jović, koji koordinira ovom operacijom, naveo je da su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova stigli u Rijad odakle se planira dalja evakuacija i dodao da je predviđeno da tokom noći i narednog dana budu evakuisani državljani Srbije koji su se u trenutku izbijanja sukoba zatekli u ovim zemljama.

Da li je počeo treći svetski rat? Analitičari strahuju od saveza tri države, ovo bi mogao da bude okidač

Nekoliko sati nakon što su SAD i Izrael bombardovali Teheran početkom marta, iranske rakete počele su da lete u svim pravcima, ciljajući američke baze u Kuvajtu, Omanu, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Turskoj i drugim državama u regionu.

Mngi su odmah počeli da se pitaju da li je to bio trenutak kada je sukob prešao iz regionalnog u globalni, da li se još uvek približavamo nekoj neodređenoj tački kada će svi pristati da ovo što se dešava nazovu treći svetski rat?

Foto: Ilustracija/Chatgpt

Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je da ta agencija može da potvrdi da je u napadu projektilom tokom protekle noći "pogođena i uništena struktura udaljena 350 metara od reaktora nuklearne elektrane Bušer" u Iranu.

"Iako nije bilo oštećenja na samom reaktoru niti povreda osoblja, svaki napad na ili u blizini nuklearnih elektrana krši sedam neophodnih stubova koji se odnose na osiguravanje nuklearne bezbednosti tokom oružanog sukoba, a to nikada ne bi trebalo da se dogodi", naveo je Grosi.

Savetnik pape Lava XIV kardinal Pjetro Parolin pozvao je američkog predsednika Donalda Trampa da što pre okonča rat u Iranu koji se širi, a apelovao je i na Izrael da prekine napade na Liban.

"Rekao bih da to treba da se završi što je pre moguće i da se Liban ostavi na miru. Ova poruka je upućena i Izraelcima", rekao je kardinal Parolin obraćajući se novinarima na događaju u italijanskom parlamentu, prenosi Rojters.

Parolin, državni sekretar Vatikana od 2013. godine, poznat je po tome što govori prigušenim tonom i pokušava da izbegne pažnju.

Papa Leo, koji je takođe poznat po diplomatskom govoru, poslednjih dana intenzivirao je pozive da se okonča rat u Iranu.

Foto: Tanjug/AP

Modžtaba Hamnei, novi vrhovni verski vođa Irana, oglasio se prvi put dan nakon što je njegova vlada potvrdila atentat na šefa iranske bezbednosti Alija Laridžanija.

U izjavi koju je prenela poluzvanična iranska novinska agencija Tasnim, Hamenei je poručio da je vest o Laridžanijevoj smrti primio s "velikim žaljenjem". Nazvao ga je "inteligentnom i predanom osobom", kao i istaknutom ličnosti u iranskom političkom vrhu.

"Atentat na takvu osobu nedvosmisleno pokazuje kolika je njegova važnost, ali i mržnja neprijatelja islama prema njemu", nastavio je vrhovni vođa.

"Protivnici islama moraju da znaju da prolivanje ove krvi samo jača stablo islamskog sustava. Naravno, svaka krv ima cenu koju će zločinačke ubice mučenika uskoro morati da plate".

Nakon što je ranije danas u Iranu izvršen napad na najveće gasno postrojenje došlo je do novog skoka cena energenata na svetskom tržištu.

Prvo je došlo do rasta cena nafte, koja je konstantna usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Nakon što su jutros pale zbog vesti o dogovoru Iraka i Turske o nastavku izvoza, cene su naglo skočile posle izveštaja o napadu na iransko gasno polje Južni Pars.

Tržišta su i dalje u neizvesnosti zbog poremećaja u Ormuskom moreuzu, ključnoj ruti za transport nafte, piše The Guardian.

Cena nafte danas se približila nivou od 110 dolara po barelu, a porasle su i cene gasa, nakon što je Iran objavio da je američko-izraelski vazdušni napad pogodio njegovu gasnu infrastrukturu. To je prvi napad na iransku proizvodnju fosilnih goriva od početka rata.

Američki predsednik Donald Tramp uputio je danas oštru poruku saveznicima, navodeći da Sjedinjene Američke Države mogu da "završe" sa iranskom "terorističkom državom" i da ostave saveznicima da sami budu odgovorni za Ormuski moreuz, koji su blokirale iranske snage.

"Pitam se šta bi se desilo kada bismo 'završili' sa onim što je ostalo od iranske terorističke države i dozvolili zemljama koje ga koriste, a mi ne, da budu odgovorne za takozvani 'moreuz'", upitao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je ocenio da bi "to brzo aktiviralo" neke od američkih "neodgovornih 'saveznika'".

"Zapamtite, za sve te apsolutne 'budale' napolju, Iran svi smatraju državom koja je sponzor terora broj jedan. Brzo ih ukidamo", zaključio je Tramp.

Penzionisani brigadni general američke vojske Stiv Anderson rekao je u da bi predsedniku SAD Donaldu Trampu bilo najpametnije da "proglasi pobedu u sukobu protiv Irana i vrati vojnike kući".

"Pa, ovaj rat će se završiti kad god Donald Tramp kaže da će se završiti, kad god odluči da proglasi pobedu. A ako je pametan, proglasiće pobedu već danas i vratiti se kući, jer ovo ne ide dobro",rekao je general Anderson, prenosi ugledni portal The Hill.

"Sada imamo još radikalizovaniji režim na vlasti".

"Korpus islamske revolucionarne garde IRGC izgleda da uopšte nije pogođen. Zapravo, možda je čak i ojačao. Istina, izgubili su mnogo vojnih objekata, izgubili su mnogo resursa, ali to nije ništa što ne mogu brzo da obnove", dodao je Anderson.

Američki predsednik Donald Tramp izdao je danas 60-dnevno izuzeće od američkog zakona o brodarstvu, u pokušaju da stabilizuje tržište nafte usred rata sa Iranom, potvrdila je Bela kuća za CNBC.

Odluka predsednika Trampa da izda 60-dnevno izuzeće od Džounsovog zakona samo je još jedan korak ka ublažavanju kratkoročnih poremećaja na tržištu nafte, dok američka vojska nastavlja da ispunjava ciljeve operacije "Epski bes" u Iranu, izjavila je danas portparol Bele kuće Kerolajn Livit.

Pet glavnih izraelskih elektrana potencijalne su mete iranskog odmazdnog napada, kao odgovor na prijavljene izraelske napade na iranska elektroenergetska postrojenja.

U pitanju su elektrane Orot Rabin, Rutenberg, Hagit, Eškol i Haruvit (Cafit), prenela je iranska agencija Tasnim.

Tri privatna aviona na aerodromu Ben Gurion kod Tel Aviva oštećena su jutros od delova presretnute iranske balističke rakete, saopštile su aerodromski zvaničnici.

Fotografije do kojih je došao Tajms of Izrael pokazuju da je jedan avion zapaljen od delova rakete, dok su drugi pretrpeli manja oštećenja.

Portparol aerodroma izjavio je da su "tri privatna aviona jutros oštećena od delova presretnute rakete".

Saveznici u NATO-u razmatraju kako bi zajednički mogli da omoguće ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Mark Rute.

"Svi se, naravno, slažemo da trgovina mora ponovo da se odvija. Koliko znam, saveznici sarađuju i razgovaraju o tome kako da se to postigne. Zajednički rade na pronalaženju rešenja", rekao je Rute novinarima tokom posete Norveškoj, prenosi Rojters.

Iran je zatvorio Ormuski moreuz usred američko-izraelskog rata protiv Teherana.

Zvaničnik odbrane Sjedinjenih Država rekao je za novinski sajt Axios da je izraelski napad na iransko gasno polje Južni Pars koordiniran i odobren od strane Trampove administracije.

Ovaj napad je prvi put da je Izrael napao postrojenja za prirodni gas u Iranu tokom tekuće američko-izraelske vojne operacije protiv iranskog režima.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je danas da je u svakodnevnom kontaktu sa liderima poput Kira Starmera iz Velike Britanije, kao i Emanuela Makrona iz Francuske i Đorđe Meloni iz Italije zbog rata u Iranu.

"Nemačka nije konsultovana o ratu u Iranu", rekao je Merc i dodao da on i dalje nije ubeđen da postoji plan za sprovođenje demokratskih promena tamo.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan se upravo oglasio na društvenim mrežama.

"Kukavičko ubistvo mojih dragih kolega Esmaila Hatiba, Alija Laridžanija i Aziza Nasirzadeha, zajedno sa nekim članovima njihovih porodica i pratećeg tima, ostavilo nas je slomljenog srca. Izražavam saučešće velikom narodu Irana zbog mučeničke smrti dva člana kabineta, sekretara Narodne skupštine, kao i vojnih i Basidž komandanata. Siguran sam da će njihov put nastaviti jači nego ranije", naveo je Pezeškijan.

Glavna portparolka Donalda Trampa, Kerolin Livit, komentarisala je navode da je iranski iranski ministar obaveštajnih poslova Esmail Hatib ubijen.

Livit je rekla da je Hatib bio "poznati terorista".

"Naravno, ovaj čovek više nije među nama na ovom svetu. I to je dobra stvar za Sjedinjene Države. I dobra je stvar za američki narod koji je dugo bio izložen pretnjama ovog odmetnutog terorističkog režima", rekla je tokom gostovanja na Fox News Channel.

Šef IAEA rekao je da šteta na iranskom nuklearnom objektu u Bušeru ne deluje "veoma značajno". Rafael Grosi je rekao da je u napadu na objekat možda pogođena mala zgrada u kojoj se nalazi laboratorija.

On je rekao da je IAEA dobila informacije o incidentu od Irana i od Rusije da je Bušer pogođen dronom. Rekao je da nije pogodio samu elektranu, već da je sleteo na njenu lokaciju.

"Reaktori nisu pogođeni i nema žrtava", rekao je, dodajući da njegova agencija još nije bila u mogućnosti da nezavisno potvrdi štetu.

"Gledamo slike, ali ne deluje da je veoma značajno. Istovremeno, svaki napad na bilo koji nuklearni objekat treba uvek izbegavati", naveo je Grosi.

Iranska državna televizija objavila je pretnju, navodeći da će Islamska Republika napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Iran je posebno zapretio rafineriji Samref u Saudijskoj Arabiji i petrohemijskom kompleksu u Džubailu. Takođe je zapretio gasnom polju Al Hasan u UAE, kao i petrohemijskim postrojenjima i jednoj rafineriji u Kataru.

Ovo dolazi nakon što je Iran saopštio da su gasno polje Južni Pars i prateća infrastruktura ranije bili meta napada. Izrael je potvrdio da je izveo udare na ta postrojenja.

Katar je u sredu okrivio Izrael za napad na priobalno polje prirodnog gasa koje deli sa Iranom.

Optužbu je izneo Madžed al-Ansari, portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova. Iranska strana polja, polje Južni Pars, napadnuta je u sredu i gorela je.

Al-Ansari je napad nazvao "opasnim i neodgovornim korakom usred trenutne vojne eskalacije u regionu".

"Ciljanje energetske infrastrukture predstavlja pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti, kao i narodima regiona i njegovoj okolini", napisao je na X.

"Ponavljamo, kao što smo više puta isticali, neophodnost izbegavanja ciljanja vitalnih objekata. Pozivamo sve strane da pokažu uzdržanost, pridržavaju se međunarodnog prava i rade na deeskalaciji na način koji čuva bezbednost i stabilnost regiona".

Iranski mediji su u sredu objavili da se nacionalna ženska fudbalska reprezentacija vratila u Islamsku Republiku nakon što je nekoliko igračica zatražilo azil u Australiji.

Mediji su podelili snimke žena koje ulaze u Iran nakon sletanja u Tursku i autobusom se voze do granice. Na granici su ih dočekali neki zvaničnici.

Dve iranske igračice, Fatemeh Pasandideh i Atefeh Ramezanisadeh, odlučile su da ostanu u Australiji. Druge koje su prvobitno tražile azil kasnije su promenile mišljenje.

Kremlj je gotovo negirao izveštaje da Rusija proširuje razmenu obaveštajnih podataka i vojnu saradnju sa Iranom.

"Velika većina izveštaja o iranskom ratu nije ništa više od dezinformacija, tako da ne smatramo da je potrebno komentarisati svaki od njih", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na svojoj dnevnoj konferenciji za novinare kada je upitan o tom pitanju.

"Zvanični predstavnici Sjedinjenih Država dali su izjave o ovom pitanju, rekavši da nemaju informacije o toj temi", dodao je.

Podsetimo, Donald Tramp je prošle nedelje rekao da veruje da Vladimir Putin i Rusija "malo pomažu Iranu".

WSJ je juče objavio da je Rusija obezbedila satelitske snimke i tehnologiju dronova kako bi pomogla Iranu u ciljanju američkih snaga.

Švedski državljanin je pogubljen u sredu u Iranu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova skandinavske zemlje.

Državljanin je uhapšen prošle godine, ali dodatni detalji nisu bili dostupni. Njegovo ime nije objavljeno.

Ministarstvo je osudilo smrtnu kaznu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je bojazan da će se Ukrajina suočiti sa nestašicom raketa zbog rata na Bliskom istoku.

U Bahreinu su se upravo oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a nadležni su pozvali građane da mirno krenu ka skloništima i da se informišu preko zvaničnih kanala.

Predsednik SAD Donald Tramp ponovo se oglasio na društvenoj mreži Truth Social, dan nakon što je "udario na saveznike", koji su odbili da pomognu američkim snagama u obezbeđivanju Ormuskog moreuza.

"Zanima me šta bi se desilo ako bismo ‘dokrajčili’ ono što je preostalo od Iranske Terorističke Države, i prepustili zemljama koje je koriste – a ne mi – da budu odgovorne za takozvani ‘Strait’ (moreuz). To bi brzo pokrenulo neke od naših neodgovornih ‘Saveznika’!!!", naveo je Tramp na mreži TruthSocial.

"Zapamtite, za sve te apsolutne 'budale' tamo napolju, Iran se od svih smatra DRŽAVNIM SPONZOROM TERORA BROJ JEDAN. Brzo ih stavljamo van posla", dodao je Tramp.

U toku je sahrana Alija Laridžanija u Teheranu.

Iranski mediji javljaju da su gađana postrojenja povezana sa ogromnim iranskim priobalnim poljem prirodnog gasa Južni Pars.

Iranska državna televizija i državna novinska agencija IRNA izvestile su o napadu usmerenom na postrojenja u Asalujehu u južnoj iranskoj provinciji Bušer. Nisu odmah dale detalje.

Iran deli priobalno polje u Persijskom zalivu sa Katarom, koji je više puta napadao tokom rata zajedno sa drugim arapskim zemljama Zaliva.

Nije bilo jasno da li su Izrael ili Sjedinjene Države izvršile napad, međutim, SAD su delovale prvenstveno na jugu Irana. SAD su prethodno napale iransko ostrvo Harg u Persijskom zalivu, njihov glavni naftni terminal.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da će danas popodne napasti prelaze na reci Litani u južnom Libanu.

U saopštenju na X, navodi se da je to zbog "aktivnosti Hezbolaha i prebacivanja terorističkih elemenata u južni Liban pod zaštitom civilnog stanovništva".

IDF navodi da će vojska napasti prelaze "kako bi sprečila prebacivanje pojačanja i oružja" i naredio je stanovnicima da "nastave da se kreću ka području severno od reke Zahrani i da se uzdrže od bilo kakvog kretanja ka jugu koje bi moglo da ugrozi njihove živote".

Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštile su da su danas presrele 13 balističkih raketa i 27 dronova.

Kako navode, od početka sukoba, njihove vazduhoplovne snage presrele su 327 balističkih raketa, 15 krstarećih raketa i 1.699 dronova.

Esmail Hatib je na čelo Ministarstva za obaveštajne poslove postavljen 2021. godine, a imenovao ga je pokojni bivši predsednik Ebrahim Raisi.

Ali Laridžani je ubijen u skrovištu na obodu Teherana u noći između ponedeljka i utorka, a navodno je identifikovan po prstenu koji je nosio.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva "apsolutno osuđuje" ubistva iranskog rukovodstva kada su ga pitali o Laridžaniju.

Izrael tvrdi da je ubijen iranski ministar obaveštajne službe, Esmail Hatib.

Ministar odbrane Izrael Kac rekao je da je Hatib ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u Teheranu tokom noći, dodajući da se danas očekuju "značajna iznenađenja".

Od samog početka rata, izraelski i američki lideri su jasno stavili do znanja da cilj nije samo vojna pobeda, već i stvaranje uslova za kolaps iranskog režima. Atentati na ključne ličnosti u utorak predstavljaju važnu prekretnicu u toj strategiji.

Turske vlasti su saopštile da će još jedan sistem "Patriot" biti raspoređen u Adani.

"Dana 13. marta, još jedna balistička raketa ispaljena iz Irana ušla je u naš vazdušni prostor i neutralisana je od strane elemenata vazdušne i raketne odbrane NATO-a raspoređenih u istočnom Mediteranu. Kontakti sa relevantnom zemljom su u toku kako bi se u potpunosti istražio incident, sve neophodne mere se odlučno preduzimaju protiv svih pretnji po našu nacionalnu bezbednost, a dešavanja u našem regionu se pažljivo i pažljivo prate. Štaviše, pored nacionalnih mera preduzetih radi obezbeđivanja bezbednosti našeg vazdušnog prostora i građana, još jedan sistem Patriot, koji je naručila Saveznička vazduhoplovna komanda u Ramštajnu/Nemačka, raspoređuje se u Adani, pored postojećeg španskog sistema Patriot koji je tamo stacioniran", naveli su iz Ministarstva odbrane.

Sahrana iranskog šefa bezbednosti Alija Laridžanija i Golama Reze Sulejmanija, šefa paravojnih snaga Basidž, biće održana danas u Teheranu, izveštava novinska agencija Tasnim.

Ceremonija, koja bi trebalo da počne u 13:30 po lokalnom vremenu na teheranskom trgu Engelab, održava se i za 84 mornara koji su poginuli kada su SAD torpedom potopile iranski ratni brod Iris Dena 4. marta.

Iran je u utorak objavio da su i Laridžani i Sulejmani poginuli u izraelskim napadima, a komandant iranske vojske Amir Hatami zapretio je "odlučnom" odmazdom nakon njihove smrti.

Izraeleske odbrambene snage (IDF) objavile su da su uništile Airbus A340 iranske vlade u udaru na aerodrom Meherabad u Teheranu - avion koji je decenijama služio kao glavno transportno sredstvo najviših iranskih funkcionera.

Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u izraelskim vazdušnim napadima na centar Bejruta poginulo 10 ljudi. Ministarstvo je u sredu saopštilo da je u vazdušnim napadima na prestonicu od ponoći takođe ranjeno 27 ljudi.

Američka vojska je u utorak bacila bombe za razaranje bunkera teške više od 2 tone na podzemne iranske raketne lokacije u blizini Ormuskog moreuza, prema navodima vlasti.

Iranski mediji izveštavaju da je danas pogubljen čovek opisan kao "izraelski špijun". Muškarac, identifikovan kao Koruš Kejvani, uhapšen je tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom u junu 2025. godine, pod optužbom da je izraelskoj obaveštajnoj agenciji Mosad prenosio slike i informacije o "osetljivim lokacijama" u zemlji.

U izveštaju se navodi da je Kejvanija prvobitno identifikovala izraelska bezbednost u Švedskoj 2023. godine nakon što je kliknuo na onlajn oglas za grupna putovanja.

U izveštaju se navodi da ga je potom regrutovao oficir Mosada i da je, nakon dve godine obuke u šest evropskih zemalja i u Tel Avivu, poslat u Iran da izvodi operacije.

Izraelske odbrambene snage ciljale su iranskog ministra obaveštajne službe, Esmaila Hatiba, u noćnom vazdušnom napadu u Teheranu, prema rečima izraelskog zvaničnika.

O napadu je prvi put izvestio Iran Internešenel, a ubrzo nakon toga ga je potvrdio i izraelski zvaničnik.

Rezultate napada Izrael još uvek istražuje.

Zamena sekretara iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Alija Laridžanija, koji je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu, neće biti lak zadatak.

Prema zakonu, iranski predsednik Masud Pezeškijan će biti taj koji će izabrati sledećeg savetnika za nacionalnu bezbednost, a glasine ukazuju da će Laridžanija najverovatnije zameniti Said Džalili.

Iranski ministar spoljnih poslova, Abas Arakči govorio je o ubistvu Alija Laridžanija i rekao da "odsustvo moćnog šefa bezbednosti neće napraviti razliku u situaciji u Iranu".

Izraelske odbrambene snage (IDF) izdale su još jedno naređenje za evakuaciju stanovnika južnog Libana koji se nalaze južno od reke Zahrani, oko 40 kilometara od granice.

Izraelska vojska je prošle nedelje proširila naređenje za evakuaciju za južni Liban, naređujući civilima da se odmah presele severno od reke, oko 40 kilometara od granice.

"Terorističke aktivnosti Hezbolaha primoravaju IDF da snažno deluje protiv njih u tom području i nemaju nameru da vam naude. Da bismo osigurali vašu bezbednost, pozivamo vas da se odmah preselite u područje severno od reke Zahrani. Ostajanje južno od reke Zahrani moglo bi da ugrozi vas i živote vaših porodica", navodi se u saopštenju.

Najmanje dve osobe su smrtno stradale u predgrađu Tel Aviva u najnovijim napadima.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su njihove snage u sredu oborile drugi dron iznad glavnog grada Rijada.

Dron se približavao diplomatskom kvartu grada, gde se nalaze ambasada SAD i druge strane misije.

U obnovljenim borbama sa libanskom militantnom grupom Hezbolah, Izrael je koncentrisao većinu udara tamo gde grupa ima snažno prisustvo u južnom Libanu i južnim predgrađima Bejruta. Međutim, jutros je pogođen i cilj na području centralne gradske četvrti.

Američki ratni brod "Tripoli" (LHA-7) primećen je kod Singapura dok se kreće ka Bliskom istoku, pokazali su podaci pomorskog praćenja.

Prema podacima AIS sistema u koji je uvid imao CNN, brod se približavao Malajskom moreuzu na jugozapadnoj obali Južnog kineskog mora.

Rano jutros, Iran je pogubio čoveka optuženog za špijunažu za izraelsku obaveštajnu agenciju Mosad.

"Smrtna kazna izraelskom špijunu, koji je oficirima Mosada pružio slike i informacije o osetljivim oblastima u zemlji, izvršena je jutros nakon što je prošla kroz pravni postupak i dobila odobrenje Vrhovnog suda", prenela je iranska agencija Tasnim.

Kako je navedeno, čoveka je regrutovala izraelska obaveštajna služba na mreži dok je bio u Švedskoj, nakon što je objavio svoje podatke na linku za oglašavanje grupnih putovanja.

Prvi kontakt je navodno ostvario oficir Mosada koji govori persijski, dodaje se u izveštaju.

Uhapsila ga je Iranska revolucionarna garda (IRGC) u junu prošle godine u Iranu, tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom.

Kako se navodi, posedovao je sofisticiranu špijunsku, obaveštajnu i satelitsku komunikacionu opremu, a kod njega je nađeno i 30.000 evra u gotovini.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) javila je da je Iran izvestio da je projektil pogodio nuklearnu elektranu na jugozapadu zemlje.

U izjavi, IAEA, telo UN-a koje nadzire nuklearne tehnologije, navodi da je Iran prijavio incident u nuklearnoj elektrani Bushehr u utorak uveče.

"Nije prijavljena šteta na postrojenju niti povrede osoblja. Glavni direktor IAEA-a, Rafael Grosi, poziva na maksimalnu suzdržanost tokom sukoba kako bi se sprečio rizik od nuklearne nesreće", navodi se.

Američka vojska saopštila je da je gađala iranske raketne lokacije duž Ormuskog moreuza snažnim bombama koje su sposobne da prodru u bunkere.

U objavi na X, Centralna komanda SAD je saopštila da su američke snage "uspešno upotrebile višestruke municije dubokog penetratora od 5.000 funti na ojačanim iranskim raketnim lokacijama" duž iranske obale moreuza.

"Iranske protivbrodske krstareće rakete na ovim lokacijama predstavljale su rizik za međunarodnu plovidbu u moreuzu", kaže američka vojska.

Efektivno zatvaranje plovnog puta od strane Irana, kroz koji se kreće oko 20% svetskih pošiljki nafte, oštro je poremetilo pomorski saobraćaj i doprinelo rastu globalnih cena nafte.

Ogromne bombe, nazvane "razbijači bunkera", koje navodno koštaju oko 288.000 dolara svaka, manje su snažne od bombi od 30.000 funti (13.600 kg) koje su SAD koristile prošle godine kada su napale tri podzemna nuklearna objekta u Iranu.

Za razliku od konvencionalnih bombi, bombe za razbijanje bunkera nisu dizajnirane da eksplodiraju u vazduhu, na zemlji ili površini mete. One su obložene teškim, kaljenim čelikom i napravljene su da prodru duboko u zemlju pre nego što detoniraju.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su pokrenule niz vazdušnih napada na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana.

Vojska je prethodno izdala upozorenje na evakuaciju za grad Tir na južnoj obali Libana, preneo je Tajms of Izrael.

Prema navodima izraelske vojske, napadi su usledili nakon tog upozorenja i predstavljaju odgovor na veliku raketnu baražnu vatru Hezbolaha na sever Izraela tokom prethodne noći.

Rusija je proširila razmenu obaveštajnih podataka i vojnu saradnju sa Iranom, kome pomaže da gađa američke snage u regionu Bliskog istoka, rekli su za Volstrit džornal (WSJ) izvori koji su upoznati sa tom temom.

Izvori su rekli da Rusija Iranu dostavlja satelitske snimke i poboljšanu tehnologiju dronova, kako bi pomogla Teheranu da preciznije gađa američke snage u regionu.

WSJ ocenjuje da Rusija na taj način pokušava da zadrži svog najbližeg bliskoistočnog partnera, da ga podrži u borbi protiv vojne moći Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, i da produži rat koji Rusija koristi vojno i ekonomski.

Američki predsednik Donald Tramp prošle nedelje je rekao da veruje da Rusija i njen predsednik Vladimir Putin u nekoj meri pomažu Iranu.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je da je ta zemlja efikasno dobila rat sa Iranom, ali da će kampanja vazdušnih udara nastaviti dok se ne postignu svi ciljevi.

Sar je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Estonije Margusom Caknom rekao da Izrael nastoji da ukloni "egzistencijalne pretnje", prenosi Rojters.

"Već smo pobedili. Ovo je jasno za nas i za naše susede, ali ćemo nastaviti dok se misija ne završi", rekao je Sar.

On je dodao da je Iran "dramatično oslabljen", i da više nije zemlja kakva je bila pre nego što je rat počeo 28. februara, zajedničkim američko-izraelskim udarima.

Sar je dodao da režim u Iranu može da sruši samo iranski narod.

Govoreći o iranskoj blokadi Ormuskog moreuza, Sar je kazao da je blokada tog plovnog puta, kojim prolazi oko 20 odsto prometa svetske nafte, "moderno piratstvo", i da je to globalni problem.

Ministar spoljnih poslova Estonije, Margus Cakna je kazao da su članice NATO-a i Evropske unije otvorene za učešće u misiji koju predvode Sjedinjene Američke Države, za ponovno otvaranje strateškog plovnog puta, ali je rekao da Vašington prvo mora da razjasni svoje ciljeve i kakvu podršku traži.

Visoki zvaničnik američke obaveštajne službe koga je imenovao predsednik SAD Donald Tramp iznenada je u utorak objavio da se povlači sa svoje funkcije, navodeći sumnje u rat administracije sa Iranom.

Džo Kent, koji je bio direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, objavio je svoju ostavku na X, protivrečeći osnovama administracije za pokretanje rata i pozivajući Trampa da ga okonča.

"Ne mogu mirne savesti da podržim tekući rat u Iranu", napisao je između ostalog Kent: "Iran nije predstavljao neposrednu pretnju našoj naciji i jasno je da smo započeli ovaj rat zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija".

Više pročitajte u odvojenoj vesti.

Iranski proјektil јe pogodio put blizu voјne baze u Uјedinjenim Arapskim Emiratima koјu koristi australiјska voјska, izazvavši mali požar, rekao јe australiјski premiјer Entoni Albaneze.

Požar јe izazvao manju štetu na smeštaјnom bloku i medicinskom obјektu u blizini vazduhoplovne baze Al Minhad, ali niјedan Australiјanac niјe povređen, rekao јe on.

Ovo јe drugi put da јe baza, koja je oko 30 minuta vožnje od Dubaiјa, bila meta Irana tokom skoro tri nedelje rata sa SAD i Izraelom. Iranska raketa јe pogodila bazu tokom prvog vikenda sukoba, ponovo niјe izazvala povrede.

Izraelski Tel Aviv pogođen je nakon iranskih raketnih napada.

Prema najnovijim informacijama koje prenose svetski mediji, naјmanje dve osobe su poginule u centralnom Izraelu.

Iran se zakleo na osvetu zbog ubistva svog glavnog savetnika za nacionalnu bezbednost Alija Laridžanija.

Sardar Musavi, komandant Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde, najavio je "brzi udar", rekavši "večeras će neprijateljsko nebo postati spektakularnije za vas", prema iranskim državnim medijima. IRGC je kasnije saopštila da je pokrenula "intenzivne" napade protiv Izraela "kao odmazdu" za Laridžanijevo ubistvo.

Vrhovni komandant iranske vojske, general-major Amir Hatami, rekao je da će iranski odgovor na Laridžanijevu smrt biti "odlučujući i za žaljenje", dodajući da će "krv ovog uzvišenog mučenika i drugih cenjenih mučenika biti osvećena", prema državnoj novinskoj agenciji Tasnim.

General-major Ali Abdolahi, komandant iranskog Centralnog štaba Hatam al-Anbija, rekao je da američki predsednik Donald Tramp "mora da sačeka naša iznenađenja" i da će odgovor oružanih snaga biti "razorniji od akcija i mašte neprijatelja, i da će se ovaj put nastaviti do njegove predaje", izvestio je Tasnim. Viši iranski savetnik, Ali Akbar Velajati, rekao je da će Iran "zadati snažan udarac zlokobnom licu globalne arogancije", misleći na SAD i Izrael, izvestio je Tasnim.

Izraelska hitna služba objavila je da su dve osobe preminule usled povreda zadobijenih u eksploziji iranskog balističkog projektila u predgrađu Tel Aviva.

Izraelski mediji navode da je reč o paru u sedamdesetim godinama. Prema nepotvrđenim informacijama, nalazili su se na stepeništu svoje zgrade u trenutku udara, što upućuje na to da su se uputili prema skloništu.

Na društvenim mrežama su se pojavili snimci oštećene železničke stanice u Tel Avivu. Portal Telegraf.rs nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu pozvao je Irance da izađu na ulice i proslave svoj tradicionalni festival vatre, nakon što je potrđeno da su u izraelskim napadima ubijeni iranski Vrhovni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani i komandant paravojne jedinice Basidž Golamrez Sulejmani.

"U poslednja 24 sata eliminisali smo dvojicu glavnih terorističkih vođa ovog režima", rekao je Netanjahu iz bunkera komande vazduhoplovstva u Kiriji u Tel Avivu, prenosi Tajms of Izrael.

On je dodao da "izraelski avioni ciljaju terorističke operativce na zemlji, na raskrsnicama i gradskim trgovima. Cilj ovoga je da se hrabrom narodu Irana omogući da proslavi Festival vatre“.

Vrhovni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani je ubijen, potvrdili su iranski mediji koji se pozivaju na saopštenje iz njegovog kabineta.

Sekretarijat Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost je u saopštenju naveo da je Laridžani ubijen zajedno sa svojim sinom Mortezom Laridžanijem, prenosi BBC na persijskom.

Izraelska vojska je ranije danas saopštila da su Laridžani i komandant dobrovoljačkih paravojnih snaga Basidž Golamreza Sulejmani, ubijeni u izraelskom vazdušnom napadu na Iran tokom protekle noći.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) tokomdana je potvrdio smrt Sulejmanija.