Ovako su u Beogradu pre rata sudili jednom siledžiji koji je tukao žene na ulici: Kad su mu dali 6 meseci robije, umalo je zaplakao

Ovo je opis jednog slučaja iz 1939. godine

- Pogledajte ga!... On je kriv... Kriv je, ali ne toliko da bi ga trebalo osuditi prestrogo!... On se, siromah, namučio... Gospodo sudije, on je ispaštao grehe hiljada koji čine isto što je on činio! Kažnjen je i moralno i materijalno... Bio je u istražnom zatvoru tri puna meseca... Službu je izgubio... Društvo ga je bojkotovalo... Svi se klone od njega... Doživeo je, jadnik, tu "čast" da bude najomraznutiji čovek u Beogradu... Gospodo sudije, budite uviđavni...

Tako je "Politika" na današnji dan 1939. godine citirala reči advokata Marka Đurovića, koji je branio Bogdana Janjića, čoveka koji je napao nezaštićene žene na ulici.

On je, piše "Politika", "jedne jesenje noći, sa dva druga, profesorom Borom Popovićem i činovnikom Laškim, dobacivao nepristojne reči gđi Gaćinović i gđi Šotri... Zatim je Bogdan Janjić upotrebio i pesnicu - i gđa Šotra je danima ležala u besvesti u bolnici, sva u modricama, s frakturom na lobanji..."

"I juče je taj mladić, najomraznutiji čovek Beograda sedeo skrušeno na optuženičkoj klupi, jer je Kasacija odbila prvobitnu presudu Varoškog suda, kojom je Janjić bio kažnjen sa 13 meseci zatvora. Kasacija je odbila prvobitnu presudu, jer je našla da delo ne sadrži u sebi elemente teške telesne povrede sa opasnošću po život i da ne sadrži umišljaj... To će reći - nije u pitanju član 178, nego neki drugi... to neka sudije pronađu, ponovo...

Jedan deo svedoka, koji je saslušan i na prošlim pretresima, saslušan je i juče.

Evo: krstu i jevanđelju prilazi onaj mladić, koji je na prošlom pretresu nasmejao i sudije, i državnog tužioca, i advokate i publiku... To je Josif Mačore, koji je 'te večeri bio u bioskopu, pa se vraćao Svetosavskom ulicom i video ceo događaj...'.

Kad su toga istog Mačora pitali da li se seća šta je gledao u bioskopu, on je rekao, služeći se sjajnom argumentacijom:

- Znate... ne sećam se... Majke mi, ne sećam se!

- Čoveče, a sećate se detalja kako se odigravao ceo događaj s napadom na gđu Šotru i gđu Gaćinović?!

- Toga se sećam...

- Ni žurnala se ne sećate? Ni jednog detalja iz filma?

I sad je došlo njegovo glavno 'opravdanje' za to 'nesećanje'.

- Znate... bio sam u bioskopu sa verenicom...

Taj Josif Mačore nije juče kazao ništa novo. Svoj raniji iskaz potvrdio je u celosti.

Posle njega svedočio je žandarm podnarednik, Milutin Đorđević:

- Ja nisam video ceo slučaj... Došao sam malo docnije. Hteo sam sve njih da odvedem u kvart. Neko je govorio: 'Gospođa je povređena!... Treba je odvesti u bolnicu!' Došla su kola... Posle sam ih odveo u kvart...

Foto: Digitalna narodna biblioteka Srbije

Ima svedoka, koji kao da jedva čekaju da se nešto desi i da baš njih pozovu kao svedoke. Vole ljudi da pričaju.

Svedok Radomir Stojanović priča;

- ...E, lepo! Izašao ja da kupim novine... Beše, nekako, pola jedanaest... Čeka me majka kod kuće... Stara žena. Treba da se požurim, mislim se... E, lepo! Idem ja, tako, idem...

- Ja!...

- ... Idem ja tako, znate, majka mi je stara žena i čeka... kad na uglu Zorine i Svetosavske... a ja vam se, znate, mnogo ne osvrćem... kad, velim, na uglu...

- Da!?

- ...Neka graja! Da li da se umešam, razmišljam se...

Advokat tužbe g. Vukčević:

- Nije valjda da branite Janjića i komp?!

- E, znate li šta: Nisam ja Bog, pa da znam šta će se desiti! ... Ja sam prošao, tako reći, kroz vojsku...

- Ama, svi smo mi prošli!

- Ja samo velim!

I svedok ispriča kako je video neke šamare, reče i da ih je čuo, kako su gospođe bile uzbuđene.

Saslušani su i lekari, koji su dali nalaz o povredama gđe Šotra i gđe Gaćinović. Ostali su pri ranijim iskazima.

Državni tužilac g. Ostojić tražio je strogu kaznu za Janjića.

Advokat tužbe g. Radoje Vukčević:

- Zar za Janjića ima olakšavajućih okolnosti?! Ili možda treba da se složimo da nije gđu Šotru udario pesnicom više - od četiri puta?!... Žalosna je to stvar, gospodo sudije! Sutra to isto može da se desi našim ženama i našim sestrama... Tražim što strožiju kaznu!...

Optuženog Janića brani, prvo, advokat g. Petrović:

- Nije Janjić toliko kriv. I uopšte ne postoje kvalifikacije dela zbog kojih sedi na optuženičkoj klupi. Trebalo bi malo promisliti: da li je povod za ceo nemili slučaj bio šamar gđe Gaćinović - ili šamar Janjićev? Osudite ga, gospodo sudije, što blaže! Oslobodite ga!...

Posle odbrane advokata g. Đurovića, sud se povukao da donese presudu.

Janjić, ne više onako crven, kao na prvom pretresu, stoji pred Jevanđeljem i čeka...

- ...i osuđuje ga na šest meseci zatvora, i da plati tužiljama... Jeste li zadovoljni Janjiću?

- Ja... gospodine pretsedavajući, ja... mnogo sam kažnjen!

I niko nije zadovoljan: ni državni tužilac, ni advokat tužbe, ni advokati odbrane - pa ni Janjić nije zadovoljan!

(Telegraf.rs)