U Beogradu zatvoren još jedan dom za stare: Veliki broj njih nema dozvolu za rad, poseban problem je kadar

Vreme čitanja: oko 3 min.

Ustanova mora da poseduje licencu za rad, a u Beogradu je više od 40 odsto nelegalnih domova za stare, podaci su Ministarstva za rad

Foto: Printskrin/RTS

Prošle nedelje zatvoren je još jedan neregistrovani dom za stare, "Epikur", na Voždovcu. U domu su živela 23 korisnika, a utvrđeno je da nemaju dovoljan broj zaposlenih koji su potrebni za pružanje usluga. Ono što je zabrinjavajuće je činjenica da u Beogradu posluje više od 40 odsto nelegalnih domova za stare, podaci su Ministarstva za rad.

Neregistrovani domovi za stare rade najviše zahvaljujući tome što je svakog dana sve više zahteva, a sve manje slobodnih mesta, prenosi RTS.

Iz Doma za stare "Epikur" nisu želeli da govore pred kamerom iz nekoliko razloga, a jedan od njih je zato što se, kako kažu, u domu pojavio korona virus. Međutim, potvrdili su informaciju da je Ministarstvo za rad zbog nedostataka tehničkih uslova naložilo da se taj dom zatvori.

U dopisu koji su poslali navode da su se od 2007. godine, kada je dom otvoren, prilagođavali novim propisima i standardima, ali da je i korona, između ostalog, uticala na ispunjavanje nekih preduslova za funkcionisanje doma.

U Ministarstvu za rad kažu da Dom za stara lica "Epikur" nema dozvolu za rad i da ne poseduje dovoljan broj zaposlenih za pružanje usluga starima i zato će morati u roku od 20 dana da isprazni objekat. U toku 2022. godine zatvoreno je 17 neregistrovanih domova, jer nisu imali licencu za rad i potrebne uslove. Zakon propisuje da bi o 50 korisnika, koliko imaju manji domovi, trebalo da brine osam do devet zaposlenih.

Ipak, stručno osoblje nedostaje i teško ga je pronaći, kažu u Gerontološkom centru Beograd, u okviru kojeg je i Dom za stare na Bežanijskoj kosi. Najviše im nedostaju negovateljice, jer imaju više od 300 teško pokretnih i nepokretnih osoba. Većina ih je otišla na rad u inostranstvo zbog većih zarada.

Upravnica Doma za stare Bežanijska kosa Aleksandra Romić ističe da je za funkcionisanje jednog doma potreban veliki broj zaposlenih.

"Sam dom zbrinjava oko 530 korisnika, a o njima brine oko 240 zaposlenih, oni su u najvećem delu angažovani u okviru zdravstvene službe na odeljenjima gde borave korisnici kojima je potrebna svakodnevna pomoć... i najviše su angažovane negovateljice, medicinske sestre, fizioterapeuti, lekari opšte prakse i specijalisti", ističe upravnica Doma za stare na Bežanijskoj kosi.

Koje uslove mora da ispuni dom za stare

Ustanova mora da poseduje licencu za rad, a u Beogradu je više od 40 odsto nelegalnih domova za stare, podaci su Ministarstva za rad. Osoblje mora da ima određene kvalifikacije i da bude obučeno za rad sa starima, posebno sa slabo pokretnima. Najniža cena smeštaja u držvanim domovima je 240 evra.

U privatnim je cena 450 evra mesečno, a jednokrevetne sobe nekad su skuplje i za 50 odsto. U Gerontološkom centru Beograd kažu da svaki dan dobiju desetak novih zahteva za prijem korisnika, a sve je više onih koji ne mogu sami o sebi da brinu.

"S obzirom na to da u naš smeštaj dolazi kategorija korisnika koja je sve teža u smislu da je to sve veći broj lica sa težim zdravstvenim problemima, samim tim je potrebno i povećanje broj izvršilaca u radu sa tim korisnicima", ističe Aleksandra Romić.

Prema podacima Udruženja privatnih staračkih domova, popunjenost u tim objektima je oko 80 odsto. Najviše ih je u Beogradu. U državnim domovima, na primer u Gerontološkom centru Beograd, u okviru kog funkcionišu četiri doma, na listi čekanja je 200 korisnika, a najviše zahteva je za prijem dementnih osoba.

(Telegraf.rs)