U ovom trenutku iza rešetaka su 22 maloletnika u Srbiji: Više od polovine osuđeno je zbog ubistva

Prošle godine je 21 lice osuđeno na maloletnički zatvor, a čak 62 odsto za najteža krivična dela - ubistva

Foto: Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Dva osmaka Osnovne škole "Slavko Rodić" iz Bačkog Jarka koja su seksualno zlostavljala učenika 7. razreda, dečaka sa smetnjama u razvoju, kao najstrožu kaznu mogu da dobiju samo kazneno-popravni dom, s obzirom na to da je reč o takozvanim mlađim maloletnicima (deca od 14 do 16 godina), dok isključivo stariji, od 16 do 18 godina, za najteža dela mogu da završe iza rešetaka. U ovom trenutku su u Kazneno - popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu ukupno 22 mladića starosti od 16 do 18 godina i oni su osuđeni na kaznu maloletničkog zatvora.

U Srbiji postoji jedan Kazneno-popravni zavod za maloletnike i mlađa i starija punoletna lica muškog pola i on se nalazi u Valjevu.

U ovaj Zavod se, kako objašnjavaju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) upućuju lica koja su prvi put osuđena na kaznu zatvora, a u momentu upućivanja nisu starija od 23 godine i kojima je izrečena kazna zatvora do 10 godina. U najvećem broju, reč je o počiniocima teških krivičnih dela sa elementima nasilja, a u prilog tome govori i struktura krivičnih dela.

Statistika krivičnih dela po godinama

Foto: Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Prema podacima dostavljenim Telegrafu uz Uprave za krivične sankcije, u Srbiji je 2015. godine čak 82 odsto svih osuđenih maloletnika iza rešetaka dospelo zbog ubistava ili drugih vrsta nasilja. Ipak, ta slika je počela da se menja narednih godina. U valjevskom zatvoru sve češće završavali su i počinioci drugih teških krivičnih dela. Kako pokazuju podaci, porastao je broja maloletnih silovatelja, koji je, na primer 2018. godine bilo čak pet puta više nego 2015. Taj broj smanjen je 2019., da bi ponovo porastao prošle, i to za 8 odsto.

Statistika pokazuje i da je broj starijih maloletnika koji su izvršili najteže krivično delo - ubistvo, u godini za nama veći u odnosu na 2019. i 2018. Naime, 62 odsto osuđenika u zatvoru je upravo zbog ubistva. Ta cifra iznosila je 60 odsto 2018., a 56 procenata 2019. godine.

Inače, 2015. godine, broj osuđenika na kaznu maloletničkog zatvora iznosio je 17, a 2016. - 19, dok je 2017. taj broj bio za jedan veći. Najviše maloletnih lica koja su završila iza rešetaka bilo je 2018. - 27, da bi taj broj počeo da opada, te je već iduće godine bilo njih 24. U godini za nama, na kaznu maloletničkog zatvora osuđeno je 21 lice.

Oko 30 osuđenika prođe obuku godišnje

- Tokom izdržavanja kazne, osuđenima je na raspolaganju mogućnost da završe osnovnu školu, a postoji i mogućnost daljeg školovanja. Maloletnici uglavnom pokazuju veliku želju da iskoriste šansu koja im se pruža u pogledu obrazovanja i prijavljuju se da nastave sa obrazovanjem. Zato godinama unazad, Zavod organizuje obuke za ona zanimanja koja su dominantno deficitarna na tržištu rada - za varioce, stolare, kuvare, konobare - navode za Telegraf.rs iz UIKS.

U toku poslednje tri godine, na godišnjem nivou obuku za postojeća zanimanja prođe oko 30 osuđenih i koji za to dobijaju sertifikate validne na tržištu rada, a koja su bez diskriminatornih obeležja da su sertifikat stekli tokom izdržavanja kazne.

- Namera ovog Zavoda je da svakom maloletniku izađe u susret ukoliko pokaže želju da se obrazuje, uključujući tu i studiranje. Ukoliko se osuđeno lice nalazi u zatvorenom odeljenju, a odlučio je da studira, Zavod omogućava da se ispiti organizuju u Zavodu. Ako je lice u poluotvorenom i otvorenom odeljenju, onda osuđenik odlazi sam na polaganje ispita - objašnjavaju.

Iz zatvora na master ekonomije

Kako dodaju, u 2018. godini jedan od osuđenika koji je bio na izdržavanju kazne, odlučio je da završi studije koje je započeo dve godine pre nego što je osuđen.

- Na kraju je ova uspešna priča završena njegovim master radom na studijama ekonomije. Takođe je na izdržavanju kazne bio i mladić koji je u Zavodu završio i školu za električare, a tokom kazne je sam konstruisao aparat za merenje napona, koji je mnogo manji i praktičniji za upotrebu od onih koji se danas koriste - ističu iz Uprave.

Od 2006. godine, uvedeni su psihoteraputski programi koji se realizuju kroz grupni i individualni rad sa osuđenicima. Osuđeni prolaze kroz više edukativnih radionica, a sprovode se i dodatni savetodavno-terapeutski programi.

Jedan od tih je i porodična grupna terapija, koja se realizuje od 2008. godine. Program traje 6 meseci, a cilj je osnaživanje osuđenih za funkcionalnije partnerske i roditeljske uloge.

- Ne malo puta smo prisustvovali promenama kod osuđenih lica, njihovim pomirenjima i popravljanju odnosa sa članovima porodice još u toku programa, uspostavljaju se kontakti koji godinama unazad nisu postojali) - kažu iz Uprave.

U dosadašnjem radu, program je prošlo više od 240 osuđenih lica, a u trenutni program pohađa 19 osuđenih lica.

Program razvoja socijalnih veština se realizuje po Goldštajnomom programu za kontrolu agresivnosti i često je neophodan za osuđena koja nemaju ni elementarne komunikacijske i druge socijalne veštine što ih ometa i u samoj realizaciji kazne. Za one koji u tome funkcionišu na višem nivou povremeno se organizuje i asertivni trening.

Kroz ovaj program prošlo je oko 150 osuđeni lica.

Organizuju se i edukacija osuđenih o alkoholizmu kao bolesti zavisnosti, zatim program prevencije suicida i samopovređivanja kod osuđenih, program kontrole besa, program pripreme osuđenih lica za postpenalni život kroz grupni rad, kojem je cilj da se osuđena lica što bolje pripreme za postpenalni život, kroz otkrivanje sopstvenih i porodičnih veština i sposobnosti. Kroz program pripreme za postpenalni život do sada je prošlo preko 400 osuđenih lica.

Osim navedenih programa, u zavodu se sprovodi i kurs informatike za koji se takođe dobija sertifikat validan na tržištu rada. Na godišnjem nivou, u poslednjih 10 godina, program završava do 40 osuđenih lica.

(Telegraf.rs)