Dve godine od stravičnog masakra kod Mladenovca: Blažić osuđen na 20 godina, Srbiju zavio u crno zauvek

Na današnji dan pre dve godine Uroš Blažić zavio je u crno sela Dubona i Malo Orašje kada je, nakon kraće svađe sa mladima okupljenim ispred škole u Duboni, otišao u svoju vikendicu u varovnicama, uzeo veliku količinu oružja, a potom najpre otišao u Malo Orašje, gde je pucao na mladiće koji su ranije slavili Đurđevdan, a potom se ponovo uputio u Dubonu. Blažić je počinio masovno ubistvo, oduzevši  devet života, a ranio je 14 osoba.

Uroš Blažić je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora 20 godina, a kako je koristio oružje svog oca, na istu kaznu osuđen je i Radiša Blažić. Uroš Blažić nije mogao da bude osuđen na kaznu doživotnog zatvora koja preti za masovno ubistvo koje je počinio jer je u vreme izvršenja zločina bio mlađi punoletnik, te je 20 godina bila maksimalna kazna koju je mogao da dobije.

Preporučujemo

Za 8. maj zakazana je sednica Apelacionog suda, na kojoj će biti odlučivano o žalbama na presude, kako bi bila doneta pravosnažna presuda. Uroš i Radiša Blažić neće prisustvovati odlučivanju o kazni na koju će, naposletku, biti osuđeni. Uroš Blažić nije tražio da bude doveden na sednicu, dok je veće Apelacionog suda odlučilo da prisustvo Radiše Blažića nije potrebno.

Tokom saslušanja brojnih svedoka u ovom slučaju, jedan od svedoka je tvrdio da je video Blažića da u žrtvu puca iz daljine, a potom prilazi i overava je jednim hicem u glavu.

Kako bi to svedočenje bilo potvrđeno, tužilaštvo je zatražilo da Institut za sudsku medicinu dostavi povrede koje su zadobili ošećeni - iz kog oružja su ubijeni, barutne čestice na garderobi oštećenih, kome pripadaju DNK tragovi nađeni na oružju...

Blažić je ubio osam, a ranio 14 osoba. Njegova najmlađa žrtva je 15-godišnji dečak.

Uroš Blažič 4. maja, nešto pre 23 sata, dolazi u selo Dubona kod Mladenovca. Izlazi iz automobila kako bi kupio cigarete, a potom prilazi mladićima i devojkama koji sede i druže se u školskom dvorištu. Navodno se pokreće priča oko dečaka K. K., koji je u školi na Vračaru ubio osam učenika i čuvara, a ranio šestoro dece i nastavnicu istorije. Uroš ga brani i opravdava dečaka, a kada nailazi na negativne reakcije okupljenih, seda u auto i odlazi.Niko ne očekuje da će da se vrati naoružan.

On je odlazi u vikendicu u Varovnici u kojoj živi od kada je, navodno zbog porodičnih razmirica, otišao iz porodične kuće u Donjoj Duboni. Odatle uzima oružje i, naoružan automatskom puškom, pištoljem i ručnom bombom, iz nepoznatog razloga kreće u selo Malo Orašje kod Smedereva. Tamo iz automatske puške puca na grupu mladih koja se kod spomenika okupila kako bi, zbog predstojećih dana žalosti, ranije proslavila Đurđevdan. Ubija pet, a ranjava šest osoba.

Iz Malog Orašja opet kreće ka Duboni, gde ponovo otvara vatru, ne samo na one koji su se nalazili tu i tokom njegovog prethodnog dolaska, već i na one koji su su došli u međuvremenu. U Duboni ubija tri osobe, među kojima je 21-godišnji policajac i njegova rođena sestra, a ranjava osmoro.

Nakon masakra u školskom dvorištu u Duboni, Blažić beži svojim "mercedsom", a u jednom momentu silazi na zemljani put, napušta vozilo i nastavlja peške. Tokom hoda odbacuje i automatsku pušku u kojoj se zaglavio metak, kao i svoj mobilni telefon.

Izbija u blizini kuće Jovana Markovića u selu Šepšin. Ulazi u njegovo dvorište, krade njegov automobil "reno ispejs" i iz dvorišta skreće desno. Dok je vlasnik automobila shvata da je zvuk koji je čuo bio njegovo vozilo, Uroš već nestaje bez traga. Izlazi na put za Mali Požarevac, gde ukradeno vozilo ostavlja u blizini spomenika palim borcima, a potom se penje na auto-put u blizini rampe i, najverovatnije provlači kroz rupu u ogradi.

Zaustavlja taksistu koji vozi ženu iz Smedereva do Uba. Seda u automobil i pod pretnjom bombom, tera taksistu da odveze ženu u Ub, a potom da njega odveze u selo Vinjište kod Kragujevca. Dok policija uveliko blokira puteve, Uroš uspeva da prođe neopaženo i stigne u kuću svoje rodbine gde je, nakon više od osam sati potrage, i uhapšen.

Lagala da je trudna je ne bi ubio

Kako je devojka koja se nalazila u taksiju u koji je Blažić ušao na naplatnoj rampi Mali Požarevac i koja je s njim u automobilu provela oko dva sata, ispričala u svom svedočenju koje je trajalo sat i po vremena, sela je u taksi kako bi otišla u Ub gde ju je čekao verenik. Nije ni slutila da će na naplatnoj rampi Mali Požarevac oko 1.30 sati da otpočne pravi pakao.

Seo je na zadnje sedište, do devojke. Kako je opisala, u ruci je imao ručnu bombu, a još jednu je videla u njegovom rancu. Tenzija u vozilu naglo je rasla, s obzirom na to da je Blažić pretio da će da ih ubije. U panici, smišljajući kako da spase sopstveni život, J. A. je Blažiću rekla da je trudna, nadajući se da će zbog toga da je poštedi.

Iako je Blažić rekao taksisti da ga vozi u Vinjište kod Kragujevca, jer u tom selu živi njegov ujak i navodno rekao da će da aktivira bombu ukoliko ga taksista ne odveze na željeno odredište. Vožnja do uba trajala je dva sata. Blažić je u startu bio izuzetno nevozan, te su taksista i devojka mogli samo da se nadaju da će taj put za njih da ima srećan kraj.

Ipak, taksista je uspeo da spusti tenziju, koja je, tokom vožnje, na momente ponovo rasla, ali je uspeo da je održi pod kontrolom. To je postigao tako što je tokom vožnje pričao sa Blažićem kako bi smirio situaciju, a osumnjičeni za ubistvo polako se opuštao i ulazio u razgovor.

Tokom sveg tog vremena, J. A. je čekao verenik, koji je danas takođe dao iskaz pred tužilaštvom. On je istakao da se vožnja baš odužila i da se mnogo zabrinuo, a tek kada je njegova verenica stigla na odredište saznao je kroz kakav je pakao prošla tokom puta.

Ona pred sudom nije svedočila, več je njen iskaz pročitan kako ne bi bila izložena dodatnoj traumi.

Taksista pozvao policiju

Taksista je Blažiću navodno sve vreme vožnje ka Ubu govorio da će sve da bude u redu i da nema potrebe da bude u strahu jer će da ga odveze na željeno mesto. Kada je ostavio trudnicu u Ubu, taksista je sa Urošem krenuo ka Vinjištu, kako bi ga odvezao u kuću u kojoj se skrivao do dolaska policije. I sam je, prema nezvaničnim informacijama, bio u šoku što ga je Blažić, kada je pristigao na odredište, ostavio u životu i napustio vozilo.

Ipak, baš taj postupak doveo je do toga da Blažić bude uhapšen jer je taksista ostao dovoljno pribran da pozove policiju.

Njegov kolega je za medije ranije ispričao da je taksista uspeo da ostane pribran i da "sačuva glavu sebi i mušteriji". Iako je tokom vožnje situaciju uspešno držao pod kontrolom, čovek se, nakon što je pozvao policiju i sve prijavio, "slomio". Zbog pretrpljene traume je nakon stresnog događaja otvorio bolovanje i neko vreme se nije pojavljivao na poslu.

"Kajao" se pred sudom

Uroš Blažić je veći deo suđenja govorio o tome kako su ga meštani kinjili i tražio opravdanja za zločin koji je počinio da sbi se na pretposlednjem ročištu, kada su iznošene završne reči, pokajao jer je izvršio masovno ubistvo. Međutim, mnogi su smatrali da njegovo kajanje nije iskreno.

- Shvatio sam da ste svi ovde bili u pravu. Hvala što ste bili tako blagi prema meni, zaslužio sam gore reči i osudu. Tražio sam motiv, ali nema motiva da nastrada toliki broj ljudi. Ceo život sam glumio, pravio žrtvu od sebe, umišljao da me svi mrze, a ti mladi ljudi su hteli da mi pomognu, dok sam ja bio arogantan. Odbio sam da prihvatim krivicu, žao mi je što nisam ovo rekao odmah. Želim da izrazim najdublje saučešće. Ne mogu da umanjim ovo. Moja sudbina je u vašim rukama, želim najstrožu kaznu. Kad biste mogli da mi date da potpišem da mi se izvadi oko i da Anđeli, da mi se uzme noga i kičmena moždina i da drugim ranjenima - rekao je Blažić.

Blažić se u momentima u delu za publiku nije čuo zbog reakcije porodica na njegove reči. On je rekao da je dužnik i da mu je obaveza da oštećenima bar malo olakša život, rekavši da "zna šta ga čeka i da je on mrtav čovek".

Na pitanje advokata Perovića donekle je pristao da govori o 4. maju. Ispričao je da ne zna "kada je prebacio" i odlučio da izvrši masovno ubistvo.

- Čuo sam tog jutra za Ribnikar, ali samo površno. Osudio sam to. Znam da mi ne verujete. Bio sam ogorčen. Ne mogu da dam odgovor na pitanje zašto sam uradio isto. Oružje sam uzeo posle poruka na "Vacapu". Seo sam u kola i krneuo ka Smederevu kroz Dubonu i Malo Orašje. Posle poruka sam pričao sa Viktorom Đorđevićem na telefon, rekao mi je da mi prete da će da dođe da me biju. Ovo ispada kao pravdanje, a ja neću da se pravdam. Molim Vas, ne želim da pričam o toj noći. Nema motiva, nema opravdanja. Kao da to nisam bio ja, ove ruke više ne bi mogle da uzmu taj metal i upere ga u nekog drugog - rekao je Blažić.

Njegov otac Radiša Blažić je, s druge strane, sve vreme negirao krivicu, svaljivao je na sina i govorio o vojničkoj časti.

Osuđeni na maksimalne kazne

Uroš Blažić osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina. On je za teško ubistvo osuđen na 20 godina, za oružje na 10 godina, za otmicu na 10 godina, a za neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila na tri godine.

- Sud osuđuje Uroša Blažića na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru - rekla je sudija.

Radiša Blažić takođe je osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Za nedozvoljeno držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija osuđen je 12 godina, a za teško delo protiv opšte sigurnosti 10 godina.

- Sud optuženog Radišu Blažića osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru - rekla je sudija.

(Telegraf.rs)