KRVAVA MAJKA, ŠUMA I DETE KOJE JE NESTALO ZAUVEK: Jeziva sudbina Đorđa Andrejića koju Srbija ne oprašta!

Đorđe Andrejić (13) iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta nestao je 22. jula 2010. godine, nakon što je sa majkom išao u baštu, a njegova majka Marina Andreić pojavila se krvava dva dana kasnije, bez deteta. Marina Andrejić je zbog smrti sina 703 dana provela u pritvoru, da bi naposletku bila pravosnažno oslobođena optužbi, a smrt njenog sina ostala je misterija.

Preporučujemo

Veštačenjem je utvrđeno da je Marina Andrejić bila uračunljiva. Na psihijatrijskom veštačenju provela je oko mesec dana, nakon čega je vraćena u pritvor, gde je čekala podizanje optužnice za ubistvo sina.

Njen advokat govorio je o tome da tužilaštvo nema nijedan materijalni dokaz koji ukazuje na to da je Marina Andrejić ubila sina - veštačenjem motike nije pronađena krv njenog sina, niti je postojao bilo koji drugi dokaz da je ubila Đorđa. Iako je prvobitno priznala da je ubila sina, kasnije je priznanje povukla, rekavši da je "zločin priznala pod policijskom torturom".

Policiji je najpre ispričala da se na putu do bašte posle pada povredila motikom po nozi i da je sina poslala kući po pomoć, te da mu se tad izgubio svaki trag. Kasnije je promenila iskaz i rekla da se sa sinom posvađala posle povrede jer nije hteo da ode kući i da ga je udarila drškom od motike, a njegovo telo pokrila lišćem i pored njega ostala do jutra. Međutim i taj iskaz je promenila.

Optužnica protiv Marine za ubistvo sina podignuta je u novembru 2010. godine.

Pronađena lobanja deteta

Ona je u to vreme, nakon što su pristigli rezultati DNK analiza lobanje koja je pronađena 7. novembra te godine, ostala pri priči da sina nije ubila, ističući da za to nije imala nikakav razlog ili motiv. Na samoj lobanji nije bilo pronađenih tragova povređivanja, ali je bilo moguće da dođe do smrti bez tragova na lobanji. Činjenica je da lobanje na tom mestu nije bilo u poslednja tri meseca, jer je više stotina ljudi prečešljalo svaki centimetar tog prostora, a ko ju je doneo, da li su to divlje životinje ili neko drugi, sve je u sferi pretpostavki.

U optužnici je navedeno da je Marina Andrejić svog sina udarila drškom od motike u predeo zadnjeg dela vrata, što je dovelo do nagnječenja mozga sa smrtnim ishodom. Telo dečaka je potom, kako je tvrdilo tužilaštvo, odnela oko 20 metara dalje do ivice bagremara, prekrila ga građnjem i ostavila.

Odbrana Marine Andrejić navela je, nakon podizanja optužnice, da će da podnese prigovor na istu.

- Moja klijentkinja je optužena za teško ubistvo, ali u optužnici, koju sam upravo primio u Višem sudu, nema nijedne nove činjenice u odnosu na ono što je utvrđeno tokom četvoromesečne istrage. Izuzetak je lobanja dečaka koja je nedavno pronađena. Međutim, pregledom lobanje ne može da se utvrdi uzrok smrti, a sud ne može da sudi na osnovu pretpostavki, već na osnovu čvrstih dokaza - izjavio je advokat Srbislav Stojanović i dodao da će prigovor da napiše u konsultacijama sa Marinom.

Optužnica protiv Marine postala je pravosnažna u decembru 2010. godine, a suđenje je počelo 31. januara 2011. godine.

Marina Andrejić pred sudom u suzama

Marina Andrejić je pres sudom tog dana ponovila iskaz koji je dala tokom istrage - da nije ubila sina i da ne zna šta se dogodilo kobnog dana. Branila je svoj stav da je prvi iskaz, u kom je priznala da je izvršila ubistvo sina, "dala pod prinudom i torturom u policijskoj stanici u Velikom Gradištu". Prema njenoj priči koju je ispričala pred sudom, ona se kobne večeri rastala od Đorđa u nadi da će on znati put do sela i dovesti ljude koji bi joj pomogli da se vrati u selo, jer je bila povređena motikom, ali da je dečak verovatno zalutao.

- Đorđa nisam ubila motikom, kako je napisano u mojoj izjavi od 27. jula prošle godine, jer su tu izjavu napisali u policiji u Velikom Gradištu, a ja sam je samo potpisala jer sam se bojala batina. Stalno su od mene tražili da priznam ubistvo, tukli me, pretili da će mi uzeti ćerku i poslati je u dom i da nikada neću saznati gde se nalazi, da će mi oduzeti kuću i dva lokala. Vodili su me na teren da pokažem mesto gde sam ga ubila, a ja to mesto nikako nisam mogla da pokažem, jer sina nisam ubila. Tukli su me i u šumi i šamarali, a jedan me je drvetom udarao po levoj nozi. U jednom trenutku jedan od policajaca udario me je nogom u stomak. Od siline udarca sam pala, a kada sam ustala bilo je još nekoliko šamara. Govorili su mi da će, ako ne priznam, nahuškati pse na mene da me rastrgnu. Čak su me i postavili pored jednog drveta i huškali pse, ali ih nisu pustili na mene. Pri takvoj torturi ja sam potpisala ono što su oni napisali. Istina je ono što sam ispričala 20. avgusta prošle godine, a to je da Đorđa nisam ubila - ispričala je Marina Andrejić u suzama.

Ona je objanila da je sa sinom, dok su ćerka i suprug spavali, pošla u baštu da nabere boraniju i izvadi krompir. Rekla je da se, idući prema bašti, spotakla i motikom posekla po desnoj nozi. Krvarenje je bilo veliko, a kako nije uspela da zaustavi krv platnenom tašnom, zatražila je od sina da skine majicu, što je on bez protivljenja i učinio, i njome je zavila nogu. Hodala je tako neko vreme sa sinom, ali joj se, kako tvrdi, od gubitka krvi vrteloj se u glavi. Kad su došli do mesta zvanog Beljanica, već je počeo da se hvata sumrak, pa je od sina tražila da krene drugom putanjom. On je rekao da se malo boji, ali je posle rasprave pristao da krene.

- Dozivala sam ga i on mi se jedno vreme odazivao. Kasnije, i pored mojeg dozivanja, Đorđa više više nisam videla ni čula - rekla je Marina i zaplakala.

Za Đorđa je ispričala da je kao mali bio bolešljiv, da nije plakao glasno kao druga deca i da je zbog prehlade lečen u Velikom Gradištu, Požarevcu i Beogradu i da mu je od tada ostala flekica na grudima koja se videla pri svakom snimanju. Rekla je i da sa sa suprugom nije bila u dobrim odnosima, da su se često svađali i da je redovno dobijala btine, a razlog je bio alkohol.

- Bila je raščupane kose i sa motikom u ruci, izgrebana po rukama i nogama. Rekla mi je da je išla da kopa baštu i da su je zbog krvi na nozi muve mnogo napale. Delovala je sablasno. Osam dana učestovao sam u potragama za njenim sinom, a u blizini mesta gde je nađena lobanja malog Đorđa kosio sam travu i nisam osetio nikakav neprijatan miris - rekao je Marinin komšija.

Osuđena na 20 godina, pa presuda ukinuta

Suđenje je završeno ekspresno i Marina Andrejić je 14. marta 2011. godine prvostepeno osuđena na 20 godina zatvora za ubistvo sina.

- Na osnovu izvedenih dokaza je utvrđeno da je ona izvršila ovo krivično delo. Predlažem sudu da je oglasi krivom za delo teško ubistvo deteta, i da joj izrekne kaznu koja će imati odjeka u javnosti u smislu generalne prevencije. Suočeni smo da roditelji ne vode dovoljno računa o deci, nego vrše krivična dela nasilja, lišavaju decu života i zato ova kazna treba da na roditelje deluje da se uzdrže od ovakvog ponašanja - istakao je tužilac u svojoj završnoj reči.

Advokat Srbislav Stojanović, koji Marinu brani po službenoj dužnosti, rekao je da će ovaj slučaj ući u anale srpskog pravosuđa zbog zloupotreba prava na odbranu njenog klijenta. Sa današnje tačke gledišta, znajući kako je Marinin slučaj završen, njegova izjava nije bila daleko od istine.

Prvostepena presuda Marini ukinuta je u oktorbu iste godine. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Marina Andrejić osuđena na 20 godina zatvora zbog ubistva sina Đorđa i naložio Višem sudu u Požarevcu da joj ponovo sudi i precizno utvrdi na koji je način dete ubijeno, saopšteno je iz Apelacionog suda.

Apelacioni sud je usvojio žalbu branioca Andrejevićeve da prvostepeni sud nije dao razloge kako je došlo do smrti njenog sina, budući da iz nalaza sudskog veštaka medicinske struke proizlazi da bi "brza smrt deteta morala nastati nanošenjem višestrukih udaraca u predelu glave ili pak nanošenjem jednog udarca ali vrlo snažnog intenziteta".

"Prvostepeni sud je propustio da dovede u vezu kako je moguće da sa jednim udarcem koji nije ostavio trag na lobanji deteta, kako to sudski veštak navodi, s obzirom na silinu udarca, proizvede nastupanje smrti kod oštećenog, niti je razjasnio mogućnost da li sila usled koje može nastupiti smrt, može da ne ostavi tragove na lobanji", navedeno je u obrazloženju odluke.

Dodato je da je prvostepeni sud takođe propustio da utvrdi i na koji način je došlo do odvajanja lobanje od ostalog dela tela, s obzirom na to da je pronađen samo jedan deo lobanje.

Marina Andrejić oslobođena optužbi

Suđenje je ponovo počelo već 26. oktobra 2011. godine, a nova presuda stigla je već 27. decembra - Marina Andrejić je ponovo oduđena na 20 godina zatvora.

Veće Apelacionog suda održalo je zasedanje, pravosnažno ju je oslobodilo u julu 2012. godine. Njoj je tada ukinut i pritvor u kom je provela skoro dve godine.

- Po nalaženju Apelacionog suda, na osnovu dokaza izvrdenih pred tim sudom, nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo izvršila krivično delo za koje se tereti - naglasila je portparol suda Mirjana Piljić.

Odmah po izlasku iz pritvora, Marina Andrejić tražila je nazad starateljstvo nad ćerkom i tražila je odštetu za vreme provedeno u pritvoru.

- Veoma smo zadovoljni i srećni što se ovako sve završilo, ali ćemo podneti zahtev za nadoknadu štete jer je Marina provela nezakonito 700 dana u zatvoru. Tražićemo i do 7.000 dinara po danu, a ta svota može biti i duplirana jer je preživela pravu golgotu. Nju je, između ostalog, policija u Velikom Gradištu lisicama vezala za drvo i na nju nahuškala pse - rekao je Marinin advokat Srbislav Stojanović nakon pravosnažne presude.

Ona je od države tražila odštetu od 140.000 evra, a naposletku je dobila dva miliona dinara odštete.

Lobanja deteta naknadno podmetnuta

Lobanja pokojnog Đorđa Andrejića, koja je posle višemesečnih policijskih potraga pronađena na oko tri i po metra od poljskog puta, naknadno je doneta i tu ostavljena, naveo je Apleacioni sud u Beogradu u obrazloženju presude kojom je pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila.

Za sud, okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, ne dokazuje da ga je ona ubila. Tim pre jer je komisija veštaka Instituta za sudsku medicinu u svom nalazu navela da se, s obzirom na nedostatak drugih delova tela, uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti niti pretpostaviti.

- Sama činjenica da je policija organizovala svakodnevne potrage na terenu s velikim brojem ljudi i da leš pokojnog Đorđa nije pronađen, a da je nakon više od tri meseca pronađena samo njegova lobanja, takođe ne ide u prilog činjenici da je prvobitno priznanje okrivljene istinito, jer da je okrivljena ostavila telo svog pokojnog sina Đorđa na način kako je to objasnila u svom prvobitnom priznanju, sasvim je sigurno da bi ono bilo pronađeno - navodi sud.

Veštaci su na glavnom pretresu pred Apelacionim sudom istakli da se usled truležnih promena na lešu javljaju neprijatni mirisi koji se osećaju na velikom prostoru, i koje bi osetio svako ko bi prolazio blizu, naveo je sud.

- S obzirom na to da je lobanja Đorđa pronađena na oko 3,5 metra od poljskog puta, nameće se zaključak da leš pokojnog Đorđa nije bio na tom mestu u vreme kada su vršene pretrage terena, već da je lobanja naknadno doneta i tu ostavljena - smatrao je sud.

Marina Andrejić svedok u postupku

Nakon što je Marina Andrejić oslobođena optužbi za ubistvo sina, požarevačka policija pokrenula je opsežnu istragu o tome ko je doneo lobanju njenog sina i pokušao da podmetne dokaz kako bi bila optužena njegova majka, a Marina Andrejić u novi proces ušla je kao svedok.

Više informacija o tom postupku, ipak, nije dostupno.

Kako je nestao Đorđe Andrejić?

Trinaestogodišnji Đorđe Andrejić nestao je 22. jula 2010. godine, u selu Majilovac kod Velikog Gradišta kada je sa majkom Marinom krenuo iz porodične kuće ka bašti koja se nalazila oko kilometar i po od kuće, između sela Majilovac i Kurjača, uz ivicu šumskog pojasa Beljanice. Pre nego što su krenuli, Marina i Đorđe su ostavili poruku njegovom ocu Dejanu da idu u baštu i da će se vratiti kasnije tog dana.

Prema Marininoj verziji događaja, tog dana su se, vraćajući se iz bašte, izgubili u šumi. Ona je, kako je izjavila, bila povređena pa je Đorđe otišao ispred nje kako bi pronašao put. Đorđe je tada, prema njenom svedočenju uzviknuo "Mama, vidim put", samo da bi se ubrzo nakon toga začuo vrisak, a Đorđe je nestao bez traga.

Dva dana kasnije 24. jula, Marina se pojavila na zemljanom putu kod sela Kurjače u blizini Manastira Nimnik. Pronašli su je muž i žena, koji su tuda prolazili kolima, a po njihovoj priči, Marina je bila bosa, izgrebana i blatnjava sa povećom rasekotinom na nozi. Oni su joj ponudili prevoz i odvezli je do kuće gde je, prema navodima, rekla Dejanu da je Đorđe nestao.

Policija je odmah obaveštena i potraga je pokrenuta, a kako je poslednji put viđen upravo sa majkom, ona je postala glavna osumnjičena u njegovom nestanku. Potraga je trajala gotovo deset dana , a učestvovali su pripadnici vojske, policija, žandarmerija, lovci, meštani i psi tragači. Šuma, bunari, livade i teško pristupačni predeli pretraživani su danima, ali od Đorđa nije bilo ni traga.

U tom preiodu, Marina kao glavna osumnjičena u policiji i prilikom istrage daje više različitih iskaza. U početku je pričala kako su se izgubili i da je dete nestalo u šumi, da bi kasnije promenila priču i rekla kako je sina udarila motikom i da je izgubio svest, ali da se probudio. Na kraju je, kako se navodi u medijima, pod pritiskom policije, priznala da je Đorđa usmrtila udarcem motike i da je njegovo telo prekrila lišćem i granjem u šumi. Marina je tada odvela policiju na mesto gde se, kako se sumnja, dogodilo ubistvo, ali uprkos masovnoj potrazi i pretrazi terena Đorđevo telo nikada nije pronađeno u celosti. Prilikom pretrage terena, lovci su pronašli lobanju 40 metara od mesta na koje je Marina odvela pripadnike policije i obavestili policiju, koja je mačetama morala da raskrči put kako bi prišla samoj lokaciji, a DNK analizom utvrđeno je da pripada nestalom dečaku. Ostatak skeleta nažalost ni 15 godina kasnije nije pronađen.

Marina Andrejić, optužena da je počinila krivično delo teško ubistvo, prvostepeno je osuđena 15. marta 2011. godine u Višem sudu u Požarevcu na 20 godina zatvora. Tu presudu Apelacioni sud je vratio na ponovno suđenje, međutim presuda je ponovo bila ista. Marina Andrejić je tada provela ukupno 703 dana u pritvoru, nakon čega je Apelacioni sud poništio presudu i pravosnažno je oslobodio od optužbi zbog nedostatka dokaza koji je dovode u vezu sa krivičnim delom.

Nakon oslobađajuće presude, Marina Andrejić je tužila državu za nezakonit pritvor i dobila parnicu, a država joj je isplatila 2 miliona kao odštetu. Tada je podnela i tužbu Evropskom sudu u Strazburu, ali slučaj i dalje nije okončan.

Petnaest godina nakon nestanka Đorđa Andrejevića oglasila se za medije izjavivši da već godinama trpi torturu od naroda koji sumnja u to da ona nije imala ništa sa nestankom deteta, kao i da i dalje traži istinu.

(Telegraf.rs)