Gde će im duša? Brutalno opljačkali Pecu, muškarca sa cerebralnom paralizom kojeg po marljivom radu poznaje ceo Bitolj

Pece nije hteo da prihvati novčanu pomoć, kaže, sve što su mu ukrali nadoknadiće svojim radom

Nepoznati huligani napali su i bez ikakve griže savesti opljačkali Pecu Angelevskog (40), obolelog od cerebralne paralize koji u Bitolju vredno radi kao raznosač salveta i slamčica po ugostiteljskim objektima.

Ukrali su mu dva mobilna telefona i svu dnevnu mukom stečenu zaradu.

- Nisam ga video. Kukavički me je napao otpozadi, na nizbrdici - napisao je Pece na svom fejsbuku.

Foto: Facebook Pece Pecka TA Angelevski

Istog trenutka ljudi iz cele Makedonije su na društvenim mrežama žestoko reagovali na ovaj sraman čin. Nisu mogli da shvate i poveruju da ima takvih ljudi koji su u stanju da napadnu i opljačkaju nemoćne osobe sa invaliditetom poput Peca, koji se od rođenja hrabro bori sa cerebralnom paralizom. Svi su mu nudili pomoć i novac da bi mu nadoknadili štetu, ali ponosni Pece ih je sve odbio.

- Molim vas, ništa ne želim, nikakve pare. Ja ću ih sam zaraditi kao i do sada, a svima javno želim da poručim da je Sveti Nikola sa mnom i da će svakoga kazniti ko me napadne - napisao je Pece, koga cerebralna paraliza nije uspela da prikuje za krevet i invalidska kolica.

Foto: Facebook Pece Pecka TA Angelevski

On se u svom rodnom gradu na jugu Makedonije svakodnevno može videti kako neumorno "krstari" ulicma sa svojim "kruzerom", adaptiranim triciklom sa

nadstrešnicom, raznoseći salvete i slamčice po bitoljskim ugostiteljskim objektima. Zarada je mala, ali je zadovoljstvo neizmerno. Rad mu ispunjava i ulepšava život, a vožnja bicikla mu je najbolja fizikalna vežba i terapija.

- Upornost se isplati. Sa "kruzerom" svuda stižem. Nema mesta u gradu gde nisam bio. Ne želim da ceo dan provodim pored televizora ili kompjutera. Hoću da izađem u grad, da se sretnem sa ljudima, sa mojim prijateljima, da sa njima popričam, da čujem šta se dešava u Bitolju, rekao je Pece Angelevski reporteru skopskog portala sdk.mk.

Njegova borba da živi što normalnije uprkos velikom hendikepu osvojila je srca Bitoljčana.

Foto: Facebook Pece Pecka TA Angelevski

- Jedan bicikl mu je donacija građana Bitolja. Ljudi su u kafićima sakupili pare i iz Engleske mu nabavili bicikl koji je koštao preko 1.100 funti. Sa njim silazi iz kuće i ide do pijace. Tu seda u drugi, takođe donirani, kineski bicikl sa pomoćnim motorom, i sa njim radi po gradu - rekla je njegova majka Lidija Angelevska, od koje je Pece nasledio borbeni duh.

Ona mu je glavna potpora u životu. Priča da kada ga je rodila, 1977. godine lekari nisu uspeli da postave dijagnozu od čega boluje. Pece je imao svega devet meseci kada su ga odveli u Nemačku, gde su joj rekli da ima cerebralnu paralizu. Od tada počinje njena bitka da olakša patnje svome sinu, da ga podigne na noge i bar donekle osposobi za koliko - toliko normalan život.

Foto: Facebook Pece Pecka TA Angelevski

Lekarsku pomoć za svoje čedo je tražila na klinikama u Nemačkoj, Švajcarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji... Zahvaljujući specijalnom tretmanu on je prohodao sa nepunih pet godina, a još kao dete naučio je da vozi bicikl.

Portalu sdk.mk, Lidija je sa gorčinom pričala da su je neki lekari u Makedoniji savetovali da digne ruke od njega, da ostavi bolesno i da gleda svoje drugo zdravo dete, ali ih ona nije poslušala.

- Ovde su ga tretirali kao da više nema spasa za njega. Međutim, doktor Petar

Žeškov, poreklom iz Prilepa, koji je radio na klinici u Zagrebu dao mi je volju za život. Rekao mi je: "Vaše dete može da bude učeno i pametno jer ima odlučnu

memoriju", priseća se Lidija Angelevska.

Pece je početkom godine od bitoljske bolnice, donacija iz Švedske, na poklon dobio polovan električni skuter. Njega vozi samo za svoje lične potrebe i šetnju po gradu, a tricikl je i dalje njegovo osnovno oruđe za rad i za ništa ga, kaže, neće menjati.

Njegova majka bi bila najsrećnija na svetu kada bi se Pece oženio.

- Najveća želja mi je da nađe devojku. Ima devojaka sa hendikepom koje bi možda

pristale da sa njim sviju gnezdo, da ga nakon naše smrti neko sačka kod kuće, da jedno drugome uzajamno pomažu, setno kaže Pecetova majka Lidija.

(D. J. / sdk.mk)