Putin dobio alarmantno upozorenje od saradnika: Najgore će biti na leto, rat postao "preveliki" zalogaj

Finansijska situacija u Kremlju postaje sve kritičnija i mogla bi da dostigne tačku ključanja u narednih nekoliko meseci, dok prihodi od nafte opadaju, a predsednik Vladimir Putin ne pokazuje nameru da okonča svoj rat u Ukrajini.

Ruski zvaničnici sve alarmantnije upozoravaju Putina da bi finansijska kriza mogla da pogodi zemlju do leta, rekli su izvori za Washington Post.

Oni su ukazali na slabe prihode od nafte, koji su u januaru pali za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i budžetski deficit koji i dalje raste, čak i nakon što je Putin povećao poreze za potrošače, prenosi Fortune.

Jedan moskovski poslovni izvršni direktor takođe je rekao da bi kriza mogla da stigne "za tri ili četiri meseca" usred spirale inflacije, dodajući da restorani zatvaraju svoja vrata, a hiljade radnika gubi posao.

Ekonomski pritisci sežu još od invazije Rusije na Ukrajinu pre četiri godine. Kako su sankcije počele da deluju, a Putin mobilisao ekonomiju za produženi rat, tržište rada je postalo zategnuto, a inflacija visoka, što je primoralo centralnu banku da održava visoke kamatne stope. Nedavno ublažavanje tih mera nije uspelo da spreči pad potrošnje u nekoliko sektora.

Kako kompanije osećaju pritisak visokih kamata i slabije potrošnje, sve više radnika ne prima platu, biva poslato na prinudni odmor ili im se skraćuje radno vreme. Kao rezultat toga, potrošači imaju poteškoće da servisiraju svoje kredite, što podiže zabrinutost zbog mogućeg kolapsa finansijskog sektora.

"Bankarska kriza je moguća", rekao je neimenovani ruski zvaničnik za Washington Post u decembru. "Moguća je i kriza neplaćanja. Ne želim ni da pomišljam o nastavku rata ili eskalaciji".

U junu su ruske banke podigle crvene zastavice zbog potencijalne dužničke krize, jer visoke kamatne stope otežavaju zajmoprimcima da otplaćuju kredite. Takođe, tog meseca, predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika upozorio je da se mnoge kompanije nalaze u "prezaduženom stanju".

Centar za makroekonomsku analizu i kratkoročne prognoze, ruski državni istraživački centar, saopštio je u decembru da bi se zemlja mogla suočiti sa bankarskom krizom do oktobra ako se problemi sa kreditima pogoršaju i deponenti povuku svoja sredstva, prema pisanju lista „Vest Post“.

„Situacija u ruskoj ekonomiji se značajno pogoršala", napisao je Dmitrij Belousov, šef istraživačkog centra, u belešci koju je video „Fajnenšel tajms“. "Ekonomija je prvi put od početka 2023. godine ušla u ivicu stagflacije".

Finansijski problemi Rusije mogli bi postati još ozbiljniji jer Evropa razmatra dodatne sankcije takozvanim tankerima iz "tajanke" koji se koriste za transport moskovske nafte. To bi se nadovezalo na nedavne američke kazne ruskim naftnim gigantima Rosnjeftu i Lukoilu.

Strožiji režim sankcija Zapada primorao je Rusiju da ponudi veće popuste na izvoz sirove nafte, dok je nedavni pad globalnih cena nafte već naštetio njenom glavnom generatoru prihoda.

Uprkos pogoršanim fiskalnim izgledima, Moskva i dalje značajno troši na oružje i podsticaje kako bi privukla nove regrute u vojsku. Da bi pokrila manjak prihoda, Rusija je koristila svoj suvereni fond bogatstva, ali i on sada ponestaje.

Rusija je takođe pretrpela zapanjujuće gubitke na bojnom polju, sa procenjenih 1,2 miliona poginulih ili ranjenih od početka rata. Prošlog meseca Mark Rute, generalni sekretar NATO, rekao je da je više od 30.000 ruskih vojnika poginulo samo u decembru u proseku 1.000 svakog dana da bi osvojili samo minimalnu teritoriju.

Istovremeno, evropski zvaničnici su istakli da Rusija strateški gubi, jer Ukrajina verovatno ide ka članstvu u EU, NATO raste nakon dodavanja novih zemalja članica, a Evropa značajno povećava izdatke za odbranu.

"Dakle, ljudi govore da Rusija želi da nastavi rat jer želi više teritorije to je glupost", rekao je finski predsednik Aleksandar Stub prošlog meseca na Svetskom ekonomskom forumu.

"Rusija mora da nastavi rat jer je ovaj rat prevelik da bi Putin propao. Kada se tome doda, ruska ekonomija je u ruševinama, što znači da neće moći da plate svoje vojnike, što znači nulti rast, kraj rezervi, kamatne stope i dvocifrenu inflaciju. Dakle, Putin ne može sebi da priušti da okonča ovaj rat. To je moja velika briga.“

Zaista, dok Rusija povremeno vodi pregovore o okončanju rata, ona nastavlja da bombarduje Ukrajinu raketama i dronovima, ciljajući njenu energetsku infrastrukturu.

Ruski, ukrajinski i američki zvaničnici su upravo završili dvodnevne razgovore u Abu Dabiju, a izveštaji o napretku su mali. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da SAD žele da se rat završi do juna i da planiraju novu rundu pregovora.

"Amerika je prvi put predložila da se dva pregovaračka tima Ukrajina i Rusija sastanu u Sjedinjenim Američkim Državama, verovatno u Majamiju, za nedelju dana. Potvrdili smo naše učešće", rekao je on.

(Telegraf.rs)