Pogledajte video: Hrvati su 10 godina gradili ovaj most, a na kraju su otkrili da se delovi ne uklapaju
U Hrvatskoj, u veoma stenovitom području, dva građevinska tima godinama su radila na povezivanju dva dela mosta preko reke Cetine, ali to im nikada nije uspelo.
Kopali su tunele "Omiš" i "Komorjak"" u stenovitim liticama na 70 metara nadmorske visine i jedan po jedan sastavljali čelične delove, ali su se dve polovine mosta našle u trodimenzionalnoj neusaglašenosti koja je inženjere dovela do očaja i izazvala lanac katastrofalnih posledica.
Preporučujemo
Prijatelj ubijene Aldine Jahić: "Čekao ju je da se vrati u Mostar, s pištoljem. Bežala je za svoj život"
Žrtva Aldina Jahić je bila bivša devojka ubice, više puta joj pretio: Napao je kada je krenula na fitnes
Most nije bio poravnat ni vertikalno, ni horizontalno, niti duž glavne ose. Trostruka greška kao da je osudila ceo projekat da postane najskuplji spomenik evropskoj inženjerskoj nesposobnosti, kako je to opisala Mariolina Ravioli.
Stručnjaci iz industrije procenjuju da greške ove veličine pogađaju manje od 2% velikih infrastrukturnih projekata, što čini hrvatski slučaj izuzetkom.
Kako je to uopšte bilo moguće?
Prvo, kašnjenja. Kada vam je potrebno više od deset godina da izgradite most, svi materijali počinju da se ponašaju nepredvidivo. Čelik se deformiše usled temperaturnih kolebanja, merenja postaju neprecizna zbog habanja instrumenata, a ono što su na početku bile mikroskopske greške u proračunima, prerastaju u nepremostive probleme u poravnanju.
Situaciju je dodatno pogoršao i nedostatak finansiranja: novca je ponestalo, radovi su obustavljeni, konstrukcija je mesecima bila izložena vremenskim uslovima, a kada su radovi konačno nastavljeni, sve se promenilo.
"Hirurško" rešenje
Umesto da odustanu i milijarde evra koje je projekat koštao otpišu kao izgubljene, Hrvati su se odlučili za korišćenje hidrauličnih dizalica koje mogu da pomeraju ogromne mase sa milimetarskom preciznošću.
Korišćena tehnika podrazumevala je ugradnju niza sinhronizovanih hidrauličnih dizalica, od kojih je svaka mogla da primeni kontrolisanu silu na određene delove mosta. Kroz postepeno i stalno kontrolisano pomeranje, dve polovine mosta su bukvalno "masirane" dok nisu bile savršeno poravnate.
ovaj most je uprkos nedostacima koji su ispravljeni pušten u upotrebu u maju prošle godine.
(Telegraf.rs/Blic)