Snimala je ženu koja je godinama robinja u tuđoj kući, radi 20 sati dnevno, trpi nasilje i glad: Pokazala nam je sve i otkrila strašnu tajnu (VIDEO)

Država je znala, robovlasnici su bili ponosni, a jedan ljudski um i telo su patili

Usred prosvećene, liberalne Evrope, na početku 21. veka, Mariš je robinja u tuđoj kući. Sluškinja koja se satire od posla. Obespravljena. Neplaćena. Pokradena. Zarobljena. I kroz "Zarobljenu" oslobođena.

Sasvim slučajno pre nekoliko godina je mađarska rediteljka Bernadet Tuza-Riter otkrila robinju, snimila "Zarobljenu" i time potresla Evropu ukazujući na problem kome nekretko okrećemo leđa. Moderno ropstvo, novi način posedovanja ljudi i dece, problematizovan je ovih dana putem dokumentarca "Zarobljena".

Bernadet je bila studentkinja režije kada je upoznala Mariš i njeno izborano, bezubo lice, barem 30 godina starije od žene koja se iza njega krije.

- Privuklo me je to lice. Toliko toga na njemu piše. Želela sam samo da snimam njeno lice za projekat na kome sam radila. Rečeno mi je da moram da tražim potvrdu od Ete, žene za koju sam tada verovala da njena stanodavka. Dan za danom, malo po malo, kroz šapat mi je Mariš ispričala svoju tajnu. U toj kući bila je robinja - otkrila je danas beogradskoj publici Bernadet, u okviru pratećeg programa festivala Slobodne zone "Na kafi sa autorima".

Naredne dve godine Bernadet je snimala Mariš kako radi 20 sati dnevno, trpi nasilje i savija se pred mehanizmima koji je drže na povocu. Saznavala je, a i mi sa njom, i o tome da, čak i kada je do samog dna poniženo i obespravljeno, ljudsko i dalje sanja. Da država zna, a ćuti. Da se robovlasnici ponose samim sobom.

- Jedan mađarski igrani film pre mene je obrađivao temu modernog ropstva, ali pošto je bio igrani film, nisam verovala da savremeno ropstvo ipak postoji. Tokom snimanja postavljala sam sebi pitanje šta ako Mariš nikada ne bude dovoljno hrabra da se oslobodi svojih čuvara? Postojala je velika šansa da nikada ne objavim ovaj materijal, jer bih time samo prikazala tuđe stradanje, bez smisla. To je za mene bila realna opcija, da snimke ne objavim nikad - kaže Bernadet koja u filmu objašnjava i kako je ubedila Marišine čuvare da je puste u kuću.

Ne želimo da vam pokvarimo užitak ovog filma, samo ćemo vam dati uput da obratite pažnju na prvu scenu. Premorena Mariš spava, sve dok je saučesnički šapat ne pozove po imenu. Umetnica je budi. Zarobljena se kroz "Zarobljenu" oslobađa. A ona koja beleži radnju postaje njen tihi pokretač. Postaje prijatelj.

- Mariš, možeš da radiš šta god želiš - kaže joj Bernadet u jednom trenu, misleći na to da može da jede ako želi. Njen osmeh je neprocenjiv.

Na "Slobodnoj zoni" beogradska publika "Zarobljenu" može pogledati ovaj film. Kompletan program "Slobodne zone" u Beograd, Nišu i Novom Sadu, pogledajte OVDE.

U SRBIJI OKO 30.000 LJUDI ŽIVI U MODERNOM ROPSTVU

Prema procenama "The global slavery" indeksa, u Srbiji u modernom ropstvu živi oko 30.000 ljudi. U Evropi ih je više od miliona, u celom svetu preko 40 miliona ljudi.

Mariš je živela u kućnom ropstvu,  sa porodicom o kojoj se bez ikakve naknade brinula, a koja ju je posedovala.

Drugi ljudi i deca su prinuđeni na prisilni rad ili seks, eksploataciju, još kao deca naterani na brak... Jedni su postali robovi nasilnim putem, drugi su oteti i prodati, treće je uništilo dužničko ropstvo, četvrti su rođeni sa "okovima".

Ne postoji nijedna zemlja na svetu u kojoj nema nijednog oblika modernog ropstva.

Da li znate nekoga ko je potlačen na ovaj način? Da li se u vašem domu ili okolini neko tretira kao rob? Uskraćuju mu/joj se prava, ne prima platu za svoj rad, nasiljem se sprečava da ode?

Ako da, morate to da ispričate.

(Dunja Savanović / d.savanovic@telegraf.rs)