JUGOSLAVIJA JE OSTALA BEZ SVOG VOLJENOG KRALJA! Pogledajte kako je UBIJEN Aleksandar I Karađorđević (VIDEO)
U utorak, 9. oktobra 1934. godine, u Marseju u Francuskoj, tokom prve zvanične posete ovoj zemlji, ubijen je srpski kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao "ujedinitelj Jugoslavije"
Popularnost kralja Aleksandra I Karađorđevića nakon zavođenja šestojanuarske diktature 1929. godine, i donošenja novog Ustava po kome je na sebe preuzeo svu izvršnu vlast, naglo je pala, a ovim činom kralj je samo još više razljutio njegove protivnike, što ga je kasnije odvelo u smrt.
Preporučujemo
VUČIĆ TVRDI: Nije me uplašila pretnja nekog MAGARCA, nisam otišao u Tiranu da Srbija ne bude PONIŽENA!
Vučić i šef britanske diplomatije: Očekujemo otvaranja poglavlja do kraja godine!
Naime, od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine, kralj Aleksandar je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio je rad svih političkih stranaka, skupove, sindikate, takođe je promenio ime države u Kraljevina Jugoslavija ( prethodno je bilo Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca). Kralj je želeo da po svaku cenu očuva jedinstvo države, te je diktatura bila neizbežna kako bi ostvario svoj cilj ( bilo je žestokih protivljenja "jedinstvenoj državi").
Za vreme diktature, mnogi politički protivnici centralizma bili su proganjani, zatvarani, a u tu grupu su pre svega bili članovi Komunističke partije Jugoslavije, Hrvatske republikanske seljačke stranke i Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije.
Početkom 1934. godine u zatvoru Lepoglava u Hrvatskoj, osniva se takozvana "Zajednica političkih osuđenika", sastavljena od hrvatskih i makedonskih nacionalnih revolucionara i komunista, sa jednim zajedničkim ciljem - borba protiv kraljeve "vojnofašističke diktature".
Atentat na kralja Aleksandra izvršio je Vlado Černozemski, bugarski državljanin član VMRO, koji je bio zadužen da likvidira sve one koje bi VMRO osudio na smrt. Osim Černozemskog, u planiranju atentata učestvovao je i osnivač hrvatskog ustaškog pokreta Ante Pavelić. On je bio veliki protivnik kraljeve politike, a kada nije uspeo atentat na Aleksandra 1933. godine, Pavelić se obratio svom prijatelju Vanči Mihajlovom, koji mu je preporučio Černozemnskog.
Inače, za Černozemskog je zanimljio to, da je ovo prezime dobio jer je ljude slao u "černu zemlju" (crnu zemlju). Pripreme za atentat vršene su Mađarskoj, a Černozemski, koga je izabrao Pavelić, odabrao je još trojicu saradnika: Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišila. Oni su napravili plan atentata, koji se zapravo sastojao iz dva dela. Sa lažnim čehoslovačkim pasošima Černozemski i Kralj su otputovali u Marsej, a Rajić i Pospišil su otišli Pariz, u slučaju da prvi deo plana ne uspe.
Jugoslovenska obaveštajna služba je saznala da se sprema atentat na kralja, te su odmah upozorili Karađorđevića da ne ide u Marsej. Međutim, on je odbio ovaj predlog, i rekao da je i suviše kasno za odlaganje puta, te da se program mora ispoštovati.
IZLAZE NA IZBORE PA MAKAR SE I ZADUŽILI: Stranke se muče sa budžetom, ali spremne su za izbore!
Kao u nekom akcionom filmu, odigralo se ubistvo kralja u Mareseju. U prilog atentatorima išlo je to što se u mersejskoj okupio veliki broj ljudi, da pozdravi kralja i da vidi jugoslovenski razarač "Dubrovnik". Čim je došao u luku, kralj je veoma brzo nakon stupanja na francusko tlo ušao u automobil, koji je krenuo Avenijom Kanabije. Kralj je sedeo na zadnjem sedištu automobila sa njegovim domaćinom ministrom spoljnih poslova Lujom Bartuom.
S obzirom da je vozilo veoma sporo išlo, odjednom se iz mase ljudi pojavio čovek sa buketom cveća u ruci. Bacio je cveće, u ruci je držao pištolj, nagazio spoljnu papučicu automobila, viknuo "Ževeo kralj!" i pucao u kralja Aleksandra. U tom trenutku vozač automobila manevrima pokušava da onesposobi ubicu, dok Černozemski zadobija rane sabljom od potpukovnika Pila, koji je najbrže stigao na mesto zločina. Atentator pada na kolovoz, pritom i dalje puca, ali su ga na kraju policija i vojska poptuno savladali.
Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, preminuo je u 17 sati, 40 minut nakon izvršenog atentata na njega. I njegov ubica je podlegao povredama, a trojica saučesnika su uhapšeni i osuđeni na doživotnu robiju, dok je organizator u bekstvu Ante Pavelić, osuđen na smrtnu kaznu. Pavelić je uz pomoć Vatikana uspeo da izmakne pravdi, i umro je 1959. godine u Španiji.
Posmrtni ostaci kralja Aleksandra počivaju u hramu Svetog Đorđa i mauzoleju dinastije Karađorđević, na samom vrhu brda Oplenac, u Topoli.
Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!
(M.P.)