Evropski parlament većinski: Pozdravljen napredak Srbije na EU putu

Evopski parlament pozdravlja otvaranje 8 poglavlja u pristupnim pregovorima i iznosi očekivaje o otvaranju novih poglavlja sa Srbijom

Evropski parlament usvojio je danas Rezlouciju o Srbiji, kojom se pozdravlja napredak Srbije na putu evrointegracija, daje podrška za nove korake ka članstvu u EU i navode prioriteti reformskog procesa.

Evropski parlament sutra raspravlja o Srbiji: Šta je Mekalister napisao u Rezoluciji

Evropski parlament je na plenarnom zasedanju u Strazburu velikom većinom glasova - 524 glasa za od prisutnih 673 - usvojio Rezoluciju o Srbiji.

Rezolucija ”pozdravlja angažovanje i napredak Srbije u procesu evrointegracija”, a država poziva da u komunikaciji sa građanima ”aktivno promiviše svoju EU strategiju”.

Evopski parlament pozdravlja otvaranje 8 poglavlja u pristupnim pregovorima i iznosi očekivaje o otvaranju novih poglavlja sa Srbijom.

Rezolucijom se i ovoga puta naglašava se da je primena reformi ključna za nastavak evropskog puta Srbije.

Pozdravlja se i generalno poboljšanje ekonomske politike u zemlji i napredak ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji.

Naglašava se važnost srednjih i malih preduzeća u ekonomiji Srbije i poziva na ”dalje poboljšanje poslovnog okruženja” u zemlji.

I ove godine Srbija je od strane Evropskog parlamenta pozvana da ”postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji. ”

Srbija je pohvaljena za ”konstruktivan i human odnos” prema migrantima.

Rezolucija naglašava da je u Srbiji ”napravljen napredak u oblasti pravosuđa”, ali da ”nezavisnost pravosuđa još nije osigurana u praksi”.

Takođe se iznosi ”zabrinutost zbog nedovoljnog napretka u borbi protiv korupcije”, a od Srbije se traži ”jasna politička volja da se to pitanje reši”.

Evropski parlament pozdravlja ”aktivnu ulogu Srbije u međunarodnoji i reginolanoj policijskog i pravosudnoj saradnji” kao i napredak u brobi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Rezolucija naglašava važnost nezavisnih regulatornih tela u zemlji kao što su institucija ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja i Agencija za borbu protiv korupcije.

Od Srbije se traži dalje zalaganje na zaštiti pripadnika ranjivih grupa kao što su Romi, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija, migranti i zatvorenici.

Jedina oblast za koju u Evropskom parlamentu kažu da nema napretka jeste sloboda izražavanja i prisustvo samocenzure u medijima u Srbiji.

Od vlasti u Srbiji se traži da osiguraju i primenu zakona o zaštiti manjina.

Vojvodina se pominje kao deo Srbije koji je ”održao visok stepen zaštite manjina”.

Istvoremno Evropski parlament poručuje da ” autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena”.

Rezolucijom Evropskog parlamenta pohvaljen je ”konstruktivan pristup Srbije bilateralnim odnosima u regionu, bilo da su u pitanju zemlje na putu ka EU ili članice EU”.

Od Srbije je i ovoga puta zatražena puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, a kao jedna od ključnih prioriteta evrointegracija Srbije navodi se normalizacija odnosa sa Kosovom i ”puna primena” dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine, uključujući i ”pitanje Zajednice srpskih opština”.

Dve strane se pozivaju da definišu ”nove teme razgovora u okviru dijaloga, u cilju boljeg života građana i sveukupne normalizacije odnosa”.

Ovogodišnja Rezolucija o Srbiji beleži i zabrinutost Evropskog parlamenta zbog tenzija između Srbije i Kosova sa početka godine, a dve strane su pozvane da se uzdrže od akcija koje bi mogle da ugroze postignuti napredak u dijalogu.

Ova Rezolucija za osnovu je imala izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera o napretku Srbije u 2016. godini.

Nakon podnošenja 325 amandmana usaglašeni tekst nacrta Rezolucije usvojen je krajem februara na Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

Finalno izglasavanje Rezolucije odlagano je dva puta- prvo zbog predsedničkih izbora u Srbiji, a zatim i zbog vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu.

Evropski parlament godišnje usvaja rezolucije o napretku svih zemalja koje su u procesu pristupanja EU.

Ove rezolucije nisu obavezujućeg karaktera, ali imaju težinu političke preporuke jedne od tri najznačajnije institucije EU.

(Telegraf.rs / Tanjug)