Pred poslednju ruku svi vade kečeve iz rukava: Šta je spremila Srbija, a šta Zapad u borbi za Kosovo

Većina zemalja na Zapadu je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i samim tim žele da sadašnje stanje na terenu postane zvanično i za Srbiju. Zato su, kako bi oslabile poziciju zvaničnog Beograda, u poslednje vreme posegnule za različitim merama

Vreme za postizanje konačnog dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine brzo ističe. Tome u prilog govori i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji veruje u mogućnost potpisivanja sporazuma u narednih šest meseci do godinu dana. Interesi svih zainteresovanih strana za postizanje sveobuhvatnog rešenja su različiti i veliki, a to rešenje se ne tiče samo Beograda i Prištine, već i globalnih sila. Samim tim, svi pomenuti pred finalno rešenje posežu za poslednjim adutima, kako bi ovu sada već višedecenijsku borbu priveli kraju u svoju korist.

Zapostavili smo veze sa našim tradicionalnim prijateljima, a to je imalo odraza na najvažnije pitanje

Većina zemalja na Zapadu je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i samim tim žele da sadašnje stanje na terenu postane zvanično i za Srbiju. Zato su, kako bi oslabile poziciju zvaničnog Beograda, u poslednje vreme posegnule za različitim merama.

NEMAČKA

Nemačka kancelarka Angela Merkel intezivirala je svoje susrete sa liderima na Balkanu. Prvo je u jako kratkom vremenu dvaputa razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a potom i sa albanskim premijerom Edijem Ramom, dok je za 9. maja najavljen susret sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem.

Međutim, mnogo više se dešava iza kulisa. To je između ostalog otkrio bivši predsednik Rumunije, Trajan Basesku. On je u izjavi za rumunsku televiziji B1 rekao da Nemačka pritiska svih pet država EU, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost da to učine, piše portal Deschide.md.

Reč je o pritiscima na Rumuniju, Španiju, Grčku, Kipar i Slovačku da preduzmu takav korak, precizirao je Basesku, inače, počasni predsednik Partije nacionalnog jedinstva.

- Rumunija ne može da prizna Kosovo, uprkos obećanjima koje je Nemačka dala kosovskim liderima. To bi bio strašan udarac u Moldaviju, jer je situacija u Pridnjestrovlje slična onoj na Kosovu - menjaju granice silom. Ako bi Rumunija priznala Kosovo, treba da prizna Krim i Pridnjestrovlje - rekao je Basesku.

Međutim, ni Srbija ne sedi skrštenih ruku. Predsednik Vučić ima veoma živu komunikaciju i sa liderima Rumunije i Grčke. Nedavno su ponovo razgovarali u Bukureštu na kvadriterali, na kojoj je učestvovao i bugarski premijer Bojko Borisov. Takođe, u Beograd 10. maja dolazi predsednik Kipra, što će biti prilika da zvaničnici dveju zemalja još jednom razmene mišljenja o kosovskom pitanju.

FRANCUSKA

Šef srpske diplomatije rekao je nedavno za RTS da Prištinu strašno nervira ono što on radi, a tiče se povlačenja priznanja Kosova od strane nekih država, jer to pokazuje da ta stvar nije gotova.

- Mi ćemo nastaviti sa tom politikom, i u tome imam podršku predsednika Vučića, i to će u stvari pokazati koliko je sve to na staklenim nogama i da dijalog tek treba da se vodi. Zato su ti sastanci važni, da svi znaju kakva je pozicija Srbije. Svima treba da bude jasno — velike sile poštuju stanje na terenu, a stanje je trenutno takvo da ide u prilog kompromisu i trajnom rešenju. Srbi treba da izdrže i opstanu na KiM - rekao je Dačić.

On je izjavio i da je dobio informaciju da će jedna zemlja, članica EU i stalna članica SB UN, uputiti protest svakoj zemlji koja ubuduće bude povukla priznanje kosovske nezavisnosti.

Od oktobra 2017. priznanje nezavisnosti Kosova povukle su tri članice Ujedinjenih nacija - Gvineja Bisao, Surinam i Burundi.

- Oni neka vode svoju politiku, ali moraju da se odluče - ili su nam prijatelji i partneri, ili će raditi protiv nas - rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić 26. aprila.

U medijima se od tada spekuliše da su "oni" zapravo Francuska, koja je navodno najavila da će uputiti protest svakoj zemlji koja odluči da povuče priznanje.

VELIKA BRITANIJA

Nije tajna da članice Saveta bezbednosti UN koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova žele da se prorede i na kraju ukinu redovne sednice ovog tela na kojima se raspravlja o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini. U tome prednjači prema pisanju medija, Velika Britanija. Navodno, cilj Londona je da se kosovska tema "preseli" u korpus "proceduralnih pitanja" jer u tom formatu Rusija i Kina ne bi mogle da upotrebe veto.

- Tu inicijativu, ukoliko se pokrene, nećemo gledati skrštenih ruku. Srbija u Savetu bezbednosti UN ima partnere kada je u pitanju odnos prema Kosovu i Metohiji i nikako se ne sme dozvoliti da se ta tema skrajne ili ukine - rekao je Dačić za Sputnjik.

Sputnjik navodi i da Srbija pre svega računa na podršku stalnih članica Saveta bezbednosti UN Rusiju i Kinu da se ne dozvoli ukidanje javnih sednica o Kosovu, ali da zvanični Beograd očekuje da sve članice shvate značaj te teme.

Naredna sednica Saveta bezbednost UN je zakazana za 14. maj.

Do tog datuma najviše zvaničnike Srbije očekuju brojni važni sastanci. U prvom redu šefa države. Naime, Vučić će boraviti u Ankari 7. maja, a u Moskvi naredna dva dana - 8. i 9. maja. U Ankari će sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajip Erdoganom, dok će se sa Putinom sastati dan posle inauguracije ruskog predsednika, koji treći put stupa na dužnost šefa Ruske Federacije.

Vučić će prisustvovati i 9. maja Paradi pobede u glavnom gradu Rusije.

Osim Vučića, na putu je i Dačić. Trenutno je na azijskoj turneji. Razgovarao je sa svojom indijskom koleginicom, a očekuju susreti i u Nepalu i na Šri Lanki.

Takođe, svi srpski ministri već su dobili instrukcije da prilikom svakog susreta sa svojim kolegama iz inostranstva posebnu pažnju u razgovorima posvete problemu Kosova, a to se naročito odnosi na sastanke sa zvaničnicima onih zemalja za koje se pretpostavlja da bi mogle da povuku priznavanje Kosova.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)