Pomoći ćemo: Vučić obećao obnovu kafane gde su razgovarali Tito i Draža (FOTO)

Vučić je u obraćanju na obeležavanju 75. godišnjice operacije "Halijard" istakao da je pre 75 godina, bilo zabranjeno učiti o toj akciji

Foto: Tanjug/Predsedništvo Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorio se danas u Pranjanima sa Svetozarom Brajićem, vlasnikom kafane "Bajić", u kojoj su 1941. godine Josip Broz Tito i Dragoljub Mihailović razgovarali u četiri oka, da će mu pomoći oko obnove tog objekta, a da kafana ne menja vlasnika.

Nakon manifestacije kojom je obeleženo 75. godišnjica od operacije Halijard u Pranjanima, a tokom izjava za medije, na predlog novinara predsednik je saslušao Svetozara Brajića o problemima sa kojima se suočava i obećao mu pomoć države.

Bajić je kazao da je sam radio na sanaciji objekta, ali da mu se obrušio krov i da zbog loše finansijske situacije ne može da nastavi sam sa sanacijom objekta.

Predsednik Srbije sa vlasnikom kafane - Foto: Tanjug/Tanja Valic

- Pomoći ćemo Vam da renovirate kafanu, a da se ne menja vlasništvo - rekao je predsednik Vučić i u znak dogovora rukovao se sa Brajićem.

Krajem oktobra 1941. godine Josip Broz Tito i Dragoljub Mihailović, iza zatvorenih vrata tadašnje kafane u selu Brajići, čiji je vlasnik bio Svetozarov otac, nedaleko od Ravne gore, sklopili su sporazum o zajedničkoj borbi protiv okupatora.

Srbi su pružili ogromnu pomoć svezničkim pilotima u operaciji "Halijard", podizali ustanke tokom Drugog svetskog rata, a Srbija platila cenu u borbi protiv fašizma, i zato nikada nećemo prihvatiti revizionizam istorije, ni promenu prošlosti u kojem bi napaćeni srpski narod bio proglašavan za agresora na ovim prostorima, poručio je danas predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je u obraćanju na obeležavanju 75. godišnjice operacije "Halijard" istakao da je pre 75 godina, bilo zabranjeno učiti o toj akciji, kao što je, kaže, bilo zabranjeno graditi autoputeve kroz centralnu i zapadnu Srbiju, što danas više nije slučaj.

Nismo, kaže, mogli da učimo i to da su američke trupe koje su išle u žestoki napad na nemačke snage u Rumuniji, gde su bile najveće rafinerije, odakle su snadbevali nemačke trupe i na Istočnom i na Centralnoevropskom frontu, zeštokom silom i ogromnim vazduhoplovnim snagama išli da sruše nacističke snage.

Nemci su se strahovito snažo borili i naneli gubitke saveznicima, pa su mnogi od njih morali da iskaču iz aviona, oštećenim avionima sletali ovde na Galovo polje.

Aleksandar Vučić - Foto: Tanjug/Predsedništvo Srbije

- Mnogima je Srbija bila spas, narod u Pranjanima i ovog kraja bio je ne samo spas za njih i njihove porodice, već i za jednu važnu operaciju 1944. godine - rekao je Vučić.

On je istakao da je ponosan na činjenicu da su Srbi od početka sukoba sa nacističkom armadom bili antifašistički orijentisani, iskazano ne samo kroz filozofske rasprave, već kroz žestok otpor partizanskih jedinica, ali i primere, poput operacije "Halijard", kada se vojska u otadžbini 1944. žestoko suprotstavila fašističkom neprijatelju i pomogla savezničkim borcima.

Srbi su, podvukao je, podizali partizanske ustanke u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, i to je dokaz koliku je Srbija platila cenu u borbi priotv fašizma.

Samo četiri naroda su u Drugom svetskom ratu proporcionalno broju stanovnika platila cenu više od Srba, naglasio je predsednik.

- Zato nikada nećemo prihvatiti revizionizam istorije, nikada nećemo dozvoliti promenu prošlosti u kojem bi tako teško stradalni i napacćeni srpski narod bio proglašavan za fašističke šluge i za nekoga ko je bio agresor na ovim prostorima - poručio je Vučić.

Sa ponosom ćemo da nosimo srpsklo ime, dodao je.

Srpski narod je možda i drugi po broju civila, koji su stradali, proporcionalno broju stanovnika, a stradali su jer su bili Srbi, naglasio je Vučić.

Predsednik Srbije je izrazio zahvalnost američkim prijateljima što su čuvali od zaborava "Halijard", operaciju koja treba da bude zapamćena kao mesto herojstva i važnosti u prijateljstvu srpskog i američkog naroda.

Foto: Tanjug/Predsedništvo Srbije

"ZAŠTO SE ŽRTVOVALI NAJLOJALNIJEG SAVEZNIKA?"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapitao je danas Sjedinjene Države zašto su žrtvovali najlojalnijeg saveznika kroz istoriju, Srbiju, a mi ćemo, kaže, morati da razmislimo kako smo, posle veličanstvenog savezništva u Prvom i Drugom svetskom ratu, uspeli od Amerikanaca, velikih prijatelja, da napravimo neprijatelja.

Vučić je u Pranjanima, na obeležavanju 75. godišnjice operacije spasavanja 500 savezničkih pilota, najviše američkih, istakao da Srbija želi prijateljske odnose sa SAD, I da obe strane treba da razmotre greške koje su dovele do toga da smo od velikih prijatelja postali neprijatelji.

- Na drugačiji način ću da postavim jednačinu, koju je postavio Skot u svom govoru da smo imali lošse odnose za vreme Slobodana Miloševića. Nije ni lako ni Srbima u RS, kada su u pitanju odnosi sa Amerikom u poslednjih 25 godina, ni Srbima Krajišnicima, ni Srbima sa KiM, niti u Srbiji. Moramo da se zapitamo zašto je to tako. Zamislite posle ovakvog veličanstvenog savezništva u Prvom i Drugom svetskom ratu šta smo sve uradili i kako smo uspeli da uradimo da od Amerikanaca, velikih prijatelja, napravimo neprijatelja. Jesmo li pogrešili ili dozvolimo sebi da uvek budemo bezgrešni - zapitao je predsednik Srbije.

A SAD je pozvao da se zapitaju, makar da razgovaraju između sebe, jer su velika sila, "da li su i oni, zbog svojih globalnih sukoba sa nekim drugim velikim silama, žrtvovali jednog od najvećih i najlojalnijih saveznika i stali u stranu svih drugih na prostoru bivše Jugoslavije, iz ne baš jasnih razloga".

- Ja otvoreno govorim o našim i njihovim greškama. Tek kada javno budemo govorili o tome i sumiramo sve, moći ćemo da uspostavimo iskreno prijateljstvo - uveren je Vučić.

Vučić je ukazao da ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot za nepune dve nedelje napušta Srbiju, i da mu je zahvalan na onome što je činio na popravljanju odnosa dve zemlje, što je bio otvoren za razgovore, koji nisu, neretko, bili laki, jer im se nisu uvek interesi poklapali, pre svega oko Kosova I Metohije.

Ambasadoru Skotu je rekao da iz publike nije čuo nijedan zvižduk, samo jednog čoveka koji je rekao, i to ne preteći, već želeći da kaže da mu je žao što su SAD pogrešle oko Kosova.

- To govori koliko srpski naod voli i čeka bolje odnose sa SAD. Nema Srbina ovde koji na ovakve reči ne aplaudira. Molim vas, a znam da nećete zbog male Srbije da menjate spoljnu politiku, da prenesete vašoj vladi, koja po prvi put posle mnogo godina želi da nas čuje, ne kažem da se slažu, ali žele da nas saslušaju po pitanjimkoja su najteža za nas i oko kojih se nikada nećemo dogovoriti, da neću da budem predsednik zemlje koja ima Ameriku za neprijatelja. Srbiji je bilo dosta krvi, propadanja, hoće posao, puteve i autoputeve, da živi bolje i zato vas molim da taj naš vapaj razumete - rekao je Vučić.

Pisutne je zamolio za aplauz, kako je kazao, za srpsku legendu, Srbina Krajišnika iz Slavonije i Like Davida Vujića, jednog od sedmorice veličanstvenih koji su obezebdili da Amerikanci kroče svojom nogom na mesec.

-  To je legenda Amerike, ali i srpska legenda koja se nikada nije odrekla svojih korena, koja dolazti u srce Srbije da bi bio sa svojim narodom. Nema kog Srbina u svojoj kući nije primio, kome nisu dobrodošlicu ukazali, i to srpsko gostoprmstvo pokazao i Amerikancima. Ono što je radio je radio sa još šestoricom Srba, Srba sa svih prostora bivše Jugoslavije. Bili su američka pamet da bi se popeli na mesec. Molimo da deo tog malog duga koji smo pružiili SAD samo kroz malo više razumevanja vratite - naglasio je on.

Vučić je naglasio da će Srbija u svakom znaku i potezu SAD tražiti simbole prijateljstva i rekao da veruje u prijatestvo Srbije i Amerike

VUČIĆ SA POTOMCIMA SRBA KOJI SU ČUVALI AMERIČKE PILOTE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je danas u Pranjanima učestvovao na obeležavanju 75. godišnjice operacije spasavanja savezničkih polota, najveće takve operacije u istoriji, nakratko je razgovarao i sa potomcima srpskih seljaka koji su čuvali i brinuli o pilotima, u najvećem broju Amerikancima.

On je razgovarao sa Miroslavom Nikitovićem iz sela Miokovci, u čijoj kući su se tada krila četiri američka pilota.

Nikitović je tada imao 13 godina.

Iz Pranjana je krajem Drugog svetskog rata spaseno više od 500 savezničkih pilota, pretežno Amerikanaca, ali je među njima bilo i Britanaca, Kanađana i drugih.

Saveznička avijacija je, preko teritorije tadašnje Jugoslavije, letela ka Rumuniji gde je gađala Vermahove rafinerije nafte, ali je u toj operaciji veliki broj njih poginuo, a mnogi su bili prinuđeni da iskoče iz svojih aviona upravo iznad jugoslovenske teritorije.

Njih su spasili ili partizani ili vojnici kraljeve vojske i obični ljudi iz Pranjana i okoline.

Kako je na svečanosti rekao američki ambasador Kajl Skot, kada je priča o 512 "zaboravljenih" avijatičara koje su Srbi štitili, lečili i hranili preuzimajući na sebe veliki rizik, stigla do Zapada organizovana je operacija njihovog spasavanja nazvana "Halijard".

Vučić je u Pranjanima dobio na poklon knjigu "Zaboravljenih 500", od njenog autora, Gregorija Frimana, koji je prisustvovao obeležavanju operacije Halijard.

SKAT: SAD NIKADA NEĆE ZABORAVITI HRABROST SRPSKOG NARODA

SAD nikad neće zaboraviti hrabrost srpskog naroda, poručio je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot iz Pranjana i rekao da je operacija Halijard primer kako obični ljudi mogu da se uzdginu do herojskih visina i šta je sve moguće kad se posvetimo ciljevima većim od nas samih.

- Amerikanci i Srbi su stajali rame uz rame pišući stranicu istorije pre 75 godina, sa nama su danas i potomci nekih od spasenih pilota. Danas se ponosimo njihovim podvigom. Došao sam danas ovde kao što sam i svake godine dolazio, otkako živim u Srbiji, da izrazim zahvalnost i da kažem da SAD nikada neće zaboraviti hrabrost srpskog naroda, niti hrabrost Srba iz Pranjana - rekao je Skot obrativši se na srpskom jeziku okupljenima na obeležavanju 75. godišnjice operacije Halijard, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata spaseno više od 500 savezničkih pilota.

Skot se obratio i potomcima savezničkih pilota na engleskom poručivši:

- Dobro došli na polje heroja, ovo je mesto gde su vaši preci u najvećoj operaciji spaseni. Ljudi oko vas su potomci hrabrih Srba koji su delili sve sa njima i pokazali prijateljstvo kao i umnogim drugim prilikama. Stajali smo zajedno kao, i u Prvom, tako i u Drugom svetskom ratu rame uz rame, kao što i danas se zajedno sluočavamo sa izazovima 21. veka - rekao je on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i američki ambasador Kajl Skat - Foto: Tanjug/Predsedništvo Srbije

Danas se sećamo prošlosti, rekao je Skot, slavimo njihovo junaštvo.

- Neka nam to sećanje na njih bude blistavi primer za budućnost, molimo se da ratne strahote više nikad ne dodirnu tlo Srbije. Neka priča o njima bude model za budućnost - zakljkučio je američki ambasador.

Kako je rekao, veruje da se, uz vetar koji duva kroz krošnje drveća na polju na kojem su se okupili danas, čuje eho naših predaka, kojima nije dato rođenjem da budu ni vojnici, ni junaci.

- Rođeni su kao seljaci, mehaničari, učitelji i svi su uvučeni u rat, ne svojom krivicom ali su postali juanci. Srpski juanci, američki junaci, naši juanci - poručio je Skot.

Podsetio je da su i saveznički avijatičari koji leteli iznad jugoslovenske teritorije da bi bombarodvali Vermahtove pogone nafte u Rumuniji nesumnjivo bili heroji.

- Na njih je otvorena zastrašujuća vatra, stotine njih se nije vratilo, stotine je bilo prinuđeno da iskoči iz avina iznad jugoslovenske teritorije a one koji su imali sreće pronašli su partizani ili jedinice kraljeve vojske - podsetio je Skot i naveo da su se na kraju svi okupili na ovom mestu uz pomoć Srba koji su rizikovali svoje živote i žviote svojih porodica da bi zaštitili te strance i pomogli im da se vrate kućama.

Pružili su im sklonište, lečili rane i delili ono malo hrane što su imali zato što su svi bili braća u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, dodao je on.

- Ti obični ljudi, Srbui, bili su takođe heroji, svojom humanšću su pokazali heroizam bez premca, i preuzeli rizik sa kakvim niko ne treba da se suoči. Kada su vesti o sudbini 500 pilota stigel do Zapada organizovan je plan i organizovano spasavanje u najvećoj vazdušnoj operaciji te vrste u istoriji - naveo je Skot.

Kirk Smit - Foto: PREDSEDNISTVO SRBIJE

DELA OBIČNIH LJUDI U PRANJANIMA NIKAD NEĆE BITI ZABORAVLJENA

Obični srpski seljaci u Pranjanima i okolnim mestima, sa svojim porodicama rizikovali su svoje živote i postali junaci spasavajući savezničke pilote oborene od strane Nemaca iznad okupirane Jugoslavije, rečeno je na obeležavanju 75. godina od operacije Halijard i istaknuto da njihova dela nikada neće biti zaboravljena.

Komandant Komande specijalnih operacija SAD u Evropi Kirk Smit, obraćajući se građanima okupljenim na polju gde se pre 75 godina nalazio improvizovani aerodrom sa kojeg je evakuisano 512 pilota, istakao je da mu je velika čast što učestvuje na današnjoj manifestaciji.

Prema njegovim rečima, saveznički vazduhoplovci bili su u misiji koja je imala za cilj da uništi nacističke izvore energije u Rumuniji, koju su doživljavali kao tešku misiju, na velikoj udaljenosti, ali od velikog značaja.

- Ovi vazduhoplovci znali su za ekstremne rizike, ali nisu znali šta ih čeka kada iskoče padobrnima u selima Srbije pod okupacijom Nemačke. Umesto da ih ubiju Nemci, spasile su ih srpske porodice, vi ste za njih rizikovali sve, primili ih, spasli, hranili, neki su i ubijeni tražeći pale avijatičare -  ispričao je Smit.

Prema nekim procenama, naveo je Smit, barem 8. 000 Srba je učestvovalo u spasilačkom poduhvatu.

Smit je istakao da je kao komandant KSO SAD u Evropi ponosan što predstavlja Vojsku SAD na obeležavanju 75. godišnjice operacije Halijard i što je lično na ovom polju, sa kojeg može da se zahvali srpskom narodu.

- Vaša dela nikada neće biti zaboravljena. Zajedno smo radili i stvarali istoriju, kao i pre 75 godina naše vojske moraju da nastave zajedno da rade i suočavaju se sa novim pretnjama po bezbednost, uključujući terorizam - kazao je Smit.

Dodao je da su veze SAD i Srbije stvorene pre 75 godina, baš na ovom polju, ali da i danas imaju isti cilj - Evropu koja je jedinstvena, slobodna i mirna.

Predsednik Fondacije Halijard Džon Kapelo kazao je da je pre 75 godina na ovom polju izvedena najveća misija evakuacije savezničkih vazduhoplovaca tokom Drugog svetskog rata.

Navodeći da je pre samo tri meseca obeležena godišnjica Operacije D na plažama Normandije, Kapelo je kazao da danas obeležavamo Halijard - misiju manjeg obima, ali jednakog značaja.

- Ne smeju da se zaborave, ni hrabri poduhvati vazduhoplovaca, kao i hrabra dela vaših predaka koji su mnogo rizikovali kako bi zaštitili živote tih vazduhoplovaca - rekao je Kapelo obraćajući se prisutnima u Pranjanima.

Pukovnik - pilot u penziji Zlatomir Grujić naveo je da se danas sećamo sa ponosom i pijetetom vremena pre 75 godina kada je u paklu Drigog svetskog rata, koji je pustošio sve, srpski narod pokazao solidarnost pri oružju.

Istakao je da je narod u Pranjanima i okolnim mestima Šumadije, spsao od logora i ropstva savezničke pilote, čije su letelice stradale, a oni padobranima “padali iznad Srbije”.

- Naši ljudi, ne plašeći se odmazde i terora Nemaca, primili avijatičare, krili ih, hranili i lečili do konačnog spasa. Ima li većeg junaštva i herojstva od tog hrabrog dela - istakao je Grujić.

Naveo je da je u svakoj letelici bilo po 10 ljudi, složnih i izuzetno hrabrih, koji su činili “veliku snagu”, ali koji su imali i velike gubitke.

- Dole na zemlji, u selima Šumadije, zabrinuti meštani i njihova čeljad sa zebnjom su gledali tu nebesku huku i pitali su mogu li da pripomognu njima i borbi protiv fašizma. Dali su doprinos, primili su avijatičare, starali se o njima, to se ne zaboravlja - istakao je Grujić.

Zahvaljujući se pilotima SAD koji nisu zaboravili Srbe iz Pranjana, Grujić je istakao: “Ponosimo se delima naših predaka i njihovim doprinosom protiv fašističke nemani. ”

Nakon intoniranje himne SAD, ambasador Kajl Skat je takođe položio venac.

Ambasador Kajl Skat polaže venac - Foto: Tanjug/Tanja Valic

Predsednik Srbije je stigao na svečnost, a posle intorniranja himne "Bože pravde", on je položio vence. 

Predsednik Srbije polaže venac u Pranjanima - Foto: Tanjug/Tanja Valic

Operacija Halijard je bila najveća operacija spasavanja oborenih američkih i savezničkih vazduhoplovaca ikada. Spasavanje je organizovano od avgusta do decembra 1944. godine, sa pista napravljenim u ruralnim delovima Nemcima okupirane Srbije.

Preko 500 vazduhoplovaca je evakuisano iz Pranjana, zahvaljujući nesebičnoj podršci srpskog naroda, koji se brinuo o vazduhoplovcima, i izgradio pistu kako bi omogućio njihovo spasavanje, podsetila je amabasada.

(Telegraf.rs/Tanjug)