Milan ima kućnu fabriku za proizvodnju hrane i pića: Petoro ih je, a prave više od 100 različitih proizvoda (FOTO)

Danas je poljoprivrednik kao multipraktik

Milan Andrić iz Aleksandrovca ima bar 100 različitih proizvoda na svojim tezgama, a sve to pravi njegova mala fabrika - sestra, otac, tetka, teča i njihova deca.

ŠTA SVE PRAVE SRPSKI ROBIJAŠI: Proizvode više od 1.000 stvari, izvoze, a pravili su i poklon za englesku kraljicu (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Klekovača, divlja kruška, travarica, dunjevača, šljiva, kajsijevača, orahovača, drenovača, višnjevača, lozovača, medovača, komova- su Milanove rakije. Od maline, borovnice i jagode ma likere, a vina od grožđa, borovnice, maline, kupine.

Ima i sokove i sirupe od zove, aronije, borovnice, drenjine, jagode, višnje. Pa slatka i džemove od desetak voća, ali i šumski, livadski i borov med.

- Imamo 12 hektara obradive zemlje i istovremeno smo ratari, povrtari, pčelari, voćari i vinogradari. Danas seosko domaćinstvo mora da bude kao mini market. Ne može drugačije da se opstane. Na svom imanju sejem pšenicu, kukuruz, ali imam i voćnjak, baštu sa povrćem, vinograd, malinjak, kupinjak. Imam skoro sve vrsta voća na imanju.

- Tu su i stabla oraha i po koja košnica. Ali, da bih pravio sve ovo što vidite na tezgi moram da koristim i plodove prirode. Beremo divlje borovnice, šumske jagode, gloginje, drenjine. Na taj način je moj asortiman potpun. Tako mušterije zahtevaju - kaže Milan.

A da bi bile ispunjene želje mušterija, mora da se zapne, objašnjava Andrić. U domaćinstvu zapinje njih petoro. Na pitanje da li u ovakvoj porodičnoj "fabrici" svako ima svoju delatnost rada Milan odmahuje glavom.

- Ne, svi radimo sve. Svi se razumemo i u povrće i u voće, tehnologiju pripreme, u pčelarenje i takođe svi znamo da prepoznamo sve lekovite trave u okolini. Samo u našoj travarici ima 24 vrsta trava. Nema podela posla. Ono što nam je svima bitno jeste savladati tehnologiju pravljenja šire, malinovog ili kupinovog vina. Nama je sada lako da pravimo i klekovaču i slatko od borovnica, ali je pravi problem što dosta poslova dolazi u isto vreme a nas je malo.

- Dok žanjete pšenicu, gledate da vam ne promakne sezona berbe nekog voća ili povrća koje ste planirali da iskoristite i stavite u tegle. Neretko, u sred nekog posla, morate u šumu po plodove, jer oni neće da vas čekaju. Moja porodica i ja smo tokom godina razradili plan za dobru organizaciju i sada smo toliko uigrani da imamo preko stotinu različitih proizvoda koje u jesen i zimu nudimo mušterijama - priča Andrić i zaključuje "danas je poljoprivrednik kao multipraktik".

On kaže da su mu kupci varošani koji sve više traže da je hrana u isto vreme i lek ili da je bar manje štetna od industrijskih slatkiša i pića. Takođe, mušterije sve češće proizvod cene po tome koliko ih vraća u detinjstvo, vreme kada su kod dede i babe na selu jeli domaću hranu prepoznatljivog ukusa i mirisa.

- Nedostatak ovakvog poljoprivrednog poslovanja su male količine. Ako hoćete kvalitet, gubite na količini. Svi proizvodi su bez konzervanasa i pravljeni su u kućnoj radionici. To znači da ja ne mogu da imam hiljadu tegli slatkog od jagoda, jer je to nemoguće izvesti, morao bih da se posvetim samo tome.

- S druge strane, ako iznesem samo tegle sa jagodama mušterije će ostale proizvode tražiti na drugim tezgama. Nije lako mojoj maloj porodičnoj fabrici valjano da izbalansira, ali uspevamo - uz osmeh kaže Milan Andrić.

Koliko ova porodica uspeva da izbalansira pokazuje podatak da su viđeni na svim značajnim manifestacijama u Srbiji, a na Kopaoniku svoje proizvode prodaju već 35 godina.

(Marija Raca)