Dečiji rođendani nekad i sad: Mamine sendviče i bakinu tortu zamenili su slatki sto, remek delo od fondana i animatori. A roditelji plaćaju sve

Dečiji rođendani sve su skuplji, a roditelji sve zbunjeniji

Dečiji rođendani postali su odnedavno priličan finansijski zalogaj za većinu roditelja. Svotu koja bi pokrila ceo aranžman za more ili dve, tri stanarine, vremenom uvećva sve raznovrsniji glamur koji se mališanima priređuje na njihov divan dan. I to ne samo 18. po redu, već i treći, četrvti, peti, kada postoji realna mogućnost da se klinci nijednog detelja sa te gala žurke neće sećati.

Da se ne bi ponovila epidemija malih boginja: U Srbiju stiglo 40.000 MMR vakcina, broj zaštićene dece za trećinu veći nego prošle godine

Jedna zbunjena mama obratila se našoj redakciji sa pismom u kojoj je opisala svoju dilemu povodom modernih dečijih rođendana, tražeći mišljenje drugih roditelja, koji možda već znaju šta da rade. Njeno pismo prenosimo u celosti:

- Kada je naša Ema prošlog septembra krenula u vrtić, tamo je našla ekipu sa kojom je nerazdvojna, a mi smo shvatili da smo jedini roditelji koji rođendane i dalje prave u stanu. Zato smo proletos odlučili da njen četvrti rođendan prvi put slavimo u igraonici, kao svi drugi roditelji. Mislili smo, super, malo će više da košta, ali bar ne moramo da čistimo kuću. Sada više nisam tako sigurna.

Otkako je ta odluka pala, kod mene se (a imam samo 28 godina) pojavio siguran znak starosti: rečenica "u moje vreme".

Nisam mogla da se otrgnem utisku koliko se toga promenilo za 15-ak godina. U moje vreme, to je bilo nekoliko drugara iz vrtića/škole, gomila maminih sendviča i ceo dan proveden u igri. Jurka, žmurka, fudbal za letnje rođendane, ćorava baka, riziko i igračke za zimske. Tortu su svima pravile bake, a ja sam i na svojim, i na tuđim žurkama uživala za sve pare. Pitala sam mamu koliko su moji rođendani koštali. Ne seća se, ali sigurno ne kao dve moje plate. Što je zapravo cifra koju smo muž i ja izdvojili za Emin četvrti rođendan.

PRVI HAOS IZBIO JE U VRTIĆU

Prvi haos izbio je u vrtiću, kada sam vaspitačici usput pomenula da će Ema na rođendan zvati petoro dece sa kojima se najviše druži.

- A ne, ne možete da slavite u julu, na njen pravi rođendan. To je već kasno, mnogo dece će otići na more - odgovorila mi je vaspitačica.

- Ali njeni drugari neće, već sam pitala njihove roditelje.

- Pa ne možete da zovete samo petoro dece, mora cela grupa. To je pravilo vrtića, nijedno dete ne sme da se oseća zapostavljeno. Šta mislite kako će Emi biti kada ostala deca budu išla na sve rođendane, a ona samo na pet godišnje? Zato morate da slavite početkom juna, dok su deca još ovde, kao i "ti i ti" roditelji. Taman da probijete led - sa osmehom mi je ona rekla.

Horor u glavi. Zar da se mojom krivicom moja ćerka oseća kao autsajeder, da pati? Opet, kolika mi igraonica treba da smestim toliki broj ljudi? Roditelji ovih petoro su se saglasili da nam klince ostave na čuvanje, ali 20+ dece će morati da dođu sa jednim ili oba roditelja. I još naši gosti...

UNAJMI ODRASLE LJUDE DA DECI OBJASNE KAKO DA SE IGRAJU

Srećom našli smo tu igraonicu. Dovoljno veliku, dovoljno blizu, dovoljno skupu da se u njoj stanuje dva meseca. Taman kad smo se dogovorili oko hrane, pića i avansa, menadžerka je dodala da "animatorke nisu uključene u cenu".

- Dobro, nismo ih ni želeli pored ovoliko igračaka i penjalica. Deca će se igrati sama - odgovorili smo muž i ja.

- Kako hoćete, ali one su tu da vam iznesu hranu, serviraju i očiste. Inače ćete morati sve to sami. Jedna animatorka oslikava lica, što deca vole najviše na svetu. Ne pamtim da samo skoro imali rođendan na kome deci nisu oslikavana lica - rekla je ona.

Hoće li nas ćerka kriviti ako za četvrti rođendan ne dobije išarano lice, zapitali smo se muž i ja. Platili smo i to zadovoljstvo, sve da bi menadžerka dodala da se javimo dan ranije ako ćemo da postavljamo našu dekoraciju.

MESKIČKI OBIČAJI NA SRPSKIM ROĐENDANIMA

Čuj, molim te, dekoracija, pa ne bi se ni videla u tako šarenoj igraonici! Još i to da kupujem, sa podsmehom sam ispričala "koleginici", drugoj mami iz vrtića čije će dete, baš kao i moje, da "probije led" i pravi rođendansku žurku dva meseca pre pravog rođendana.

- Hmmmm, znaš kako, poenta je u tome da ti žurka bude tematska. Moj sin obožava nindža kornjače i sve će nam biti u tom fazonu - od torte, do tanjirića, balona, pinjate, ukrasa za slamčice... - odgovorila mi je "koleginica".

Kakva crna pinjata? Treba i slamičice da ukrašavam? Ipak, povela sam Emu u radnju sa balonima. Malo li je reći da se oduševila. Traka ovde, balon onde, većina stvari u "Zaleđeno kraljevstvo stilu", osim tanjirića koje je odjednom želela sa likom Mini Maus. Uhvatila sam sebe kako se nasred prodavnice objašnjavam sa četvorogodišnjim detetom oko toga da ne sme da meša crtane junake. Da li sam se plašila da će druge mame  misliti da nema ukusa? Možda. Nakon malo plakanja, Ema je pobedila, a ja prebledela kada je račun ispao oko 18.000 dinara.

- Ako želite, nudimo i usluge dekoratera. Može vam napraviti najlepši slatki sto u stilu Else i Ane za samo 150 evra - ljubazno mi je ponudila prodavačica.

Još sam je ljubaznije odbila, misleći da stvarno mogu i sama da na jedan sto stavim tortu, kugle na čačkalici, mafine i igračke u istoj boji.

BAKINA TORTA JE STVAR PROŠLOSTI

Još je torta "Zeleđeno kraljevstvo" koštala malo manje od moje svadbene. Ali bila je prelepa.

- Taman će Ema moći da duva svećice sa tri torte. Ove lepe i onih što joj bake prave - sa ljubavlju je prokomentarisala moja mama.

- Mislim da je bolje da duva svećice samo sa ove, a sa vaših kada joj bude pravi rođendan - odgovorila sam. Sa krivicom sam shvatila da ne želim da na profi slikama budu i te njihove obične kockaste torte, kakve moja mama i svekrva samo znaju da prave. Nisam htela da mi kvare slike, pa sam povredila dve divne žene koje obožavaju moje dete. One su to shvatile i na kraju je svaka naručila tortu, "da nas ne brukaju". Nikada me u životu nije bilo toliko sramota od same sebe.

DECA HOĆE ŠTA DECA HOĆE

Konačno je došao i Emin rođendan. Sve kao na američkom filmu, koji ne znam kako ćemo otplatiti. Nema veze, važno da naša princeza bude srećna, u centru pažnje, da se ne razlikuje od druge dece, pa i da bude iznad njih.

A naša je princeza ceo dan provela igrajući se sa svojih pet drugara na toboganu. Drugu decu nije ni konstatovala, niti su ona nju. Sinčić mog kolege pitao me je kome je rođendan, a kada je došlo vreme da se gase svećice, nekoliko dece nije znalo kome da peva "Danas nam je divan dan". Kada je najviši dečak pocepao pinjatu-Sneška Belića, Ema je počela da plače jer "jadni Olaf". Mafine koje sam ja do pet ujutru filovala, niko nije ni takao.

Videla sam da se ipak lepo provela, ali samo kada je bila sa ljudima koje zna i voli, dok ju je sve drugo zbunjivalo.

A i ja sam ostala potpuno zbunjena. Zbog čega smo dali silne pare, za nešto čega se moje dete neće ni sećati? Da li za Emu ili da bi  ispratili ono što drugi roditelji rade?  U moje vreme, roditelji su nam davali mnogo manje zanimacija, a mnogo više slobode. Ne mogu da uđem u njenu glavu, ali kada sam je videla kako se ne obazire na sve te sadržaje, već uživa u igrama koje sama smišlja sa svojim drugarima, kako beži od nepoznatih animatorki (koje sam ja preteći gledala kada nisu obletale oko nje), zapitala sam se da li je "moje vreme" ipak bilo pametnije od "Eminog vremena"? A opet, Ema pametnija od mene? Koga treba slušati, dete ili druge roditelje? I da li postoji više od jednog načina da se proslavi rođendan, a da ne ispadneš crna ovce ni u čijim očima?

DATI PREDNOST TRENDU ILI DETETU

Načini na koje se rođendan danas slavi su pitanje trenda i trenutka, smatraju psiholozi. Uprkos neospornoj želji roditelja da, pre svega, usreće svoje dete, jedan broj njih se i, svesno ili nesvesno, utrkuje da baš njegova proslava bude što glamuroznija. No, fensi žurka obavezno i ne znači da slavlejnik/ca u njoj uživati.

- Desi se da animatori tvoj deo posla prilično rutinski odrade. Deca vole novine i nekada je takav rođendan pun pogodak, ali sve to može da se uradi i mnogo kvalitetnije. Jedan deo roditelja neće da izdvaja svoje dete, pa linijom manjeg otpora pristaje da prekopira ono što rade druge mame i tate. Desi se da čak i ne pita svoje dete šta ono želi - smatra Marina Nadejin Simić, dečiji psiholog, pedagog i psihoterapeut.

Ako roditelj uloži ljubav i trud, nekada ono što je drugačije može da bude mnogo interesantnije od uobičajenog, dodaje ona.

- To mogu biti takmičenja, kviz, odlazak u pozorište ili neka treća aktivnost koju deca vole, a koja se ipak određuje i prema tome kakve uslove imaju roditelji, i prostorne i finansijske, kao i kada detetu pada rođendan. Onaj ko ima mali stan, naravno da će da slavi u igraonici, ali biti drugačuji ne mora da bude loše za dete, niti da znači da će ono biti izdvojeno. Rođendan može da bude zanimljiv, a da ne bude preskup. Naravno, najbolje je sesti sa detetom i dogovoriti se šta ono želi, a šta se uklapa u kućni budžet - preporučuje Nadejin Simić.

(Dunja Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)