Čerupaju cvetne leje, pale kontejnere, a smeće bacaju gde stignu: Bahatost pojedinih Šapčana košta grad do milion dinara godišnje

Nekima je teško da odu do kontejnera koji je 50 metara od stana, pa đubre spuštaju pored drveća

Misteriozni piroman je u dva maha palio kontejnere za odlaganje komunalnog otpada u centru Šapca, u Ulici kralja Milana. Iako su sigurnosne kamere na susednim zgradama zabeležile ovaj vandalizam, policija još nije otkrila ko je čovek koji pali kontejnere, pa je Osnovnom tužilaštvu podneta krivičnu prijava protiv NN lica.

Isti čovek je dve noći bio u akciji u ovoj ulici, u kojoj je za nedelju dana u početkom aprila zbog podmetnutog požara izgorelo pet kontejnera, a potom je još jedan kontejner namerno zapaljen u Masarikovoj ulici. U Karađorđevoj ulici mladi vandali su jedne noći zapalili nekoliko malih kanti za odlaganje otpada, koje su montirane na stubovima.

Snežana Đokić, direktorka JKP "Stari grad" kaže kako ne razume zašto bi neko namerno palio kontejnere i otkriva da veću štetu od jednog piromana tokom grejne sezone naprave nesavesni Šapčani koji u kontejnere odlažu pepeo sa žarom.

- Iako je u gradu postavljeno 40 posuda za odlaganje pepela, građani pepeo u kojem ima i žara bacaju u kontejner i tako osim štete dovode u opasnost i druge građane. Na ovaj način se zapalilo i potpuno izgorelo 18 plastičnh kontejnera, dok je 10 metalnih prilično oštećeno. Prošle godine preduzeće je zbog izgorelih i oštećenih kontejnera imalo štetu od 750.000 dinara - kaže direktorka Đokić.

Mrzi ih da odu do kontejnera, pa kese kače gde stignu, Foto: Telegraf.rs

Dok komunalci u dve smene, bez slobodnog radnog dana u godini odnose otpad, nesavesni Šapčani kao da se trude da grad zapraljaju, valjda logikom "sve to neko mora da počisti".

Takvima je, na primer, teško da kesu sa smećem odnesu do kontejnera udaljenog 50 metara od stana, pa je jednostavno spuste kraj drveta pored trotoara. Ili, kantice na banderama, koje su predviđene za papirni otpad, zatrpavaju svakakvim đubretom, a ne retko ih okite punim plastičnim kesama. Smeće kraj samog kontejnera, iako nije pun do vrha - uobičajena je slika na gradskim ulicama.

Kao da ne znaju da je kontejner postavljen za odlaganje samo komunalnog otpada, a da takav otpad nisu stara wc šolja i druge sanitarije, nameštaj, prozori i druge stare stvari iz stanova i kuća, pa ih jednostavno ostave - pored kontejnera. Od proleća do jeseni kontejnere pune travom posle košenja u dvorištu, granjem i šibljem, a zbog šuta, cigli i crepova u kontejnerima kamioni koji sakupljaju otpad se više puta tokom godine kvare i servisiraju.

Pale kontejnere, Foto: Telegraf.rs

- Razloge za nesavesno postupanje pojedinaca treba tražiti u nedostatku opšte kulture, nepoštovanju prvenstveno sebe, a onda i drugih, ali i u nesprovođenju kaznenih mera nad počiniocima koji potom smatraju da je takvo ponašanje prihvatljivo i normalno. Kod svoje kuće će retko ko od nas nekontrolisano baciti otpad - dodaje direktorka Đokić.

Da li se i čerupanje cvetnih leja, koje krase oko 1700 kvadrata u gradu može smatrati nekulturom ili se ljubiteljima cveća može oprostiti krađa sadnica "Vredne lize", "Dana i noći"? Cvet po cvet, u proleće i u jesen, pa tokom godine ukupna šteta preduzeća dostigne 290.000 dinara.

- Teško je verovati da se cvetnih leja sadnice čupaju zbog cene, pošto u rasadniku našeg preduzeća jedna košta svega 35 dinara. Jednostavno, to smo mi i nema načina da se krađa cveća i uništavanje cvetnih leja zaustave - kažu u komunalnom preduzeću.

Kradu cveće iz aleje u centru grada, Foto: Telegraf.rs

Na svu sreću Šapčani koji prljaju svoj grad i nemarno se odnose prema imovini komunalnog preduzeća i životnoj sredini ipak nisu u većini. Ali, bez obzira na to, zbog brojnih postupaka kojima se krše gradske odluke direktorka Đokić smatra da je dobrodošla edukacija građana, počev od najmlađih, koju oni već sprovode.

Mališani iz Predškolske ustanove "Naše dete" i učenici nižih razrednih osnovnih škola se u JKP "Stari grad" upoznaju sa reciklažom, selekcijom otpada, uzgajanjem biljaka i odgovornom ponašanju prema sebi i sredini u kojoj žive.

(D. Grujić)