Šta sve klince u Srbiji čini popularnim u školi: Čak je i fiksna proteza na zubima simbol moći, jer ko je ima - znači da ima pare

Porast materijalizma u svetu, gde kultura "kupi više, kupi skuplje", čini da mladi osećaju pritisak da imaju poslednju reč tehnologije i nose "kul" brendove

Proteze su u pojedinim školama u Srbiji postale statusni simboli, koji deci obezbeđuju popularnost - jer ko ima fiksnu protezu, ima i roditelje koji mogu da plate 500-700 evra za nju.

Isto toliko, ako ne i više, mora da košta mobilni telefon "kul" tinejdžera, dok cena patika ne sme da padne ispod 20.000 dinara, rekli su našim novinarima učenici jedne pančevačke osnovne škole, čija imena zbog njihovih godina ne objavljujemo.

Tinejdžerima je veoma bitno šta nose Foto: Shutterstock

Kako dodaju, zbog skupih stvari vršnjaci koji su "bitni" ih prihvate, a oni "nebitni" im zavide. Paprene patike su "must have", čak i kada dolaze iz porodica skromnijih primanja.

- Kako su mogli Lanini, a vi ne možete? - pitanje je kojim se vrlo precizno udari na osećanja odraslih, da kupe detetu majicu od 60 evra ili tašnu od 300. Tim se parama plaća i "vau" kada se pojave u školi, i lajk kada na društvenim mrežama objave svoj novi aksesoar.

DECA ŽELE DA BUDU UZOR I VOĐE

Materijalizam raste u doba krize, što su te iste "dobre patike" pokazale u našoj zemlji tokom 1990-ih, kada je (barem u Beogradu) poslati dete u školu u novim patikama bilo garant da će se kući vratiti boso.

Satovi, kačketi, majice, jakne Foto: Pixabay.com

- Pojava je stara. Deca u grupama formiraju vertikalu u odnosu na različite dimenzije - ko je najlepši, ko je najbolji učenik, pa i ko ima najskuplje stvari, odnosno ko je najbogatiji. U tim sferama oni se bore za "popularnu pozciju". Cilj im je da budu vredniji od drugih, da ih drugi prihvate i poštuju, da su uzor ili vođe - kaže psihoteraperut dr Zoran Milivojević.

Istovremeno, oni od malih nogu uče da budu potrošači. Konzumentska kultura nameće im poruku "što više imaš, veći si frajer ili riba". U razbijanju te zablude roditelji i škola mogu da imaju veliku ulogu.

Zoran Milivojević Foto: www.mc.rs

- Nastavnici mogu da zamole roditelje da deca u školi ne nose skupe stvari. Na času razrednog starešine jedna od tema treba da bude i ta da cena odeće đaka nije jednaka vrednosti njega samog. A porodica je mesto gde se dete usmerava pravim vrednostima - kaže dr Milivojević i dodaje da ipak ne treba zaboraviti da su mnoga deca koja se hvale novcem to zapravo videla od svojih roditelja.

ONI KOJIMA VEĆINA ZAVIDI, TE I ODBACUJE

No, porodice skromnijeg statusa svoju decu treba da učine otpornim na te stvari.

- "Da, ta majica je lepa, ali ona vredi 6 evra, a za 36 su platili brend. To je lepo, glupo i nije prava vrednost", mogu roditelji reći deci. Mogu im reći da je prava vrednost je da čovek radi, uči i sam gradi život kakav želi da ima, a i ako su rođeni u porodici koja nema mnogo, to je samo početna pozicija koju sutra mogu da promene. Treba da im objasne da je nebitno kako je neko obučen, već kakav je kao drug, da li poštuje sebe i druge. A dogovor je obično ne, jer ti koji se prave važni, neretko su i bahati. Većina im zavidi, ali ih istovremeno i odbacuje, a kada se oni osete odbačenim i povređenim, oni još agresivnije forsiraju svoje adute, u ovom slučaju, brendirane stvari - objašnjava dr Milivojević.

Da li plaćaju brend ili pravu cenu odeće Foto: Pexels/rawpixel.com

Naravno, ako roditelji mogu da odvoje novac i ako zaključe da je dete to zaslužilo, zašto i ne kupiti patike od 20.000 dinara? No, ako su te patike deo utrkivanja sa decom imućnih roditelja, mogu mu kupiti patike, ali ne i sve ono drugo što ovi mogu da priušte, objašnjava on.

- Deca koja imaju sve u detinjstvu, neretko ne žele da odrastu, jer im je u detinjstvu udobno. Neambiciozni su i samo bi da uživaju. Sa druge strane, oni koji nisu imali, a želeli su i patili zbog toga, kasnije iz tog bunta naprave u životu svašta. Trude se, rade, postižu. Opet, u sledećoj generaciji oni postaju roditelji koji svojoj deci pružaju sve, jer "kad oni nisu imali, da ima njihovo dete" - zaključuje dr Milivojević.

SADAŠNJI TINEJDŽERI I MILENIJALCI U NJIHOVIM GODINAMA VEĆI SU MATERIJALISTI OD PRETHODNIH GENERACIJA

Materijalizam se javlja paralelno sa krizom i besparicom, a u Srbiji kontinuirano raste od 1990-ih godina. Aktuelni snimci na kojim deca nabrajaju šta to nose i koliko to košta, a koji su vrlo popularni među tinejdžerima u Srbiji, mnoge su podsetili na nešto što se viđa u Americi. S obzirom na uticaj njihove muzike, televizije i filmske industrije, to ne treba da čudi.

Milenijalic nekad i sadašnji tinejdžeri veći su materijalisti Foto: Shutterstock

Porast materijalizma itekako postoji i u toj zemlji, gde kultura "kupi više, kupi skuplje" čini da mladi osećaju pritisak da imaju poslednju reč tehnologije i nose "kul" brendove. Tim sa Viljanova Univerziteta objavio je prošle godine u "Dnevniku pozitivne psihologije" rad u kome je pokazao da je u Americi rastući materijalizam povećao šanse da deca razviju anksioznost i depresiju, da postanu sebičniji i nesposobni da donose dobre finansijske odluke.

I to nije samo slučaj sa današnjim adolescentima. Isti su takvi pre njih bili milenijalci, barem u Americi.

Zainteresovani za novac, a manje motivisani da rade. Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

Ranija studija (Generational Changes in Materialism and Work Centrality, 1976-2007: Associations With Temporal Changes  n Societal Insecurity and Materialistic Role Modeling iz 2013. godine) pokalazala je da su i milenijalci kao tinejdžeri bili mahom materijalisti. Na 355.000 ispitanika zaključeno je da su milenijalci više nego prethodne generacije bili zainteresovani za novac, a manje motivisani da rade.

Istovremeno, "statusni simbol" u toj zemlji se prvenstveno ne vezuje za materijane stvari, već za višečlane porodice - bogatstvo najbolje demonstrira onaj ko može da priušti da ima mnogo dece. A iako su i na našem portalu među najčitanijim tekstovi "Rich kids of...", nadu daju pojave poput "Dece bogate znanjem" (Rich kids of knowledge).

(d.savanovic@telegraf.rs)