Masakr u Kragujevcu: "Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Žao mi je"
Sačuvane su 42 poruke streljanih, ispisane na parčićima papira, poleđini fotografija ili dokumenata koje su uhapšeni imali pri ruci
"Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je."
Potresnu poruku porodici napisao je radnik Lazar Petrović na poleđini stare dopisnice koju je u tom trenutku našao u džepu. Ubrzo potom streljan je sa hiljadama drugih Kragujevčana.
Preporučujemo
Gasi se Work & Travel? Amerikanci pooštravaju uslove za vize zbog sve češćih ilegalnih ostanaka Srba
Detetu pozlilo u avionu u Nišu, lekari ga izveli pred poletanje za Bazel, let kasnio 30 minuta
U Srbiji je 21. oktobar Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, a danas se komemorativno obeležava godišnjica masovnog streljanja u kragujevačkim Šumaricama.
Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće.
U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, "Ljotićevci" su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.
Jedan od nastavnika, koji je zagrlio dete koje je stajalo pored njega, pre nego što su ga meci presekli po telu, izgovorio je: "Pucajte, ja i dalje držim čas!".
Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset. Po toj računici kao odmazdu trebalo je ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724. puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.
U dokumentaciji Spomen-muzeja "21. oktobar" sačuvane su 42 poruke streljanih, ispisivane na komadima papira, poleđini fotografija ili dokumenata koje su uhapšeni imali pri ruci.
Otac i sin Nikola i Aleksandar Simić streljani su zajedno. Nikola, inženjer, u svojoj poruci kaže: "Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi."
Aleksandar, osamnaestogodišnji gimnazijalac piše: "Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu."
Od 7 ujutru do 14 sati 21. oktobra Šumaricama je neprekidno odjekivala rafalna paljba. A onda je sve utihnulo. Kvota od 2.300 streljanih, prema proceni majora Keninga, bila je ispunjena. Neki kažu da je dan bio sunčan, a da je kiša počela da pada kada je masakr završen.
U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.
Njihovu žrtvu i njihove nevine duše nikada ne smemo zaboraviti. Slava im!
(Telegraf.rs)