U kruševačkoj kovid bolnici sve više pacijenata: Za 13 dana preminuli otac, majka i sin

Mnogi se i dalje ponašaju kao da korona ne postoji, objašnjava doktor

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

U kovid bolnici u Kruševcu sada ima svega 34 pacijenta. Ipak, ovde se i dalje vode teške bitke za život, korona i dalje ubija, obara u postelju i strao i mlado.

Na ulazu u pakao crvene zone ikonice izlepljene po kutiji za hidrant, piše Kurir.

Intezivna. Oko kreveta krupnijeg čoveka, ne previše starog, svi se sjatili. Sedi, uspeva da mahne rukom, znojav, teškog daha. Na nosu i oko ušiju gaze, tesno pripijena velika maska napravila rane. To je NIV (neinvazivna mehanička ventilacija). Onaj respirator "nabaždaren" da te još čini svesnim. Monitor "očitava" saturaciju - svega 71. Sledi intubiranje, nema druge. Poslednji pokušaj da se spasi život. Za koji minut već leži, uspavan, dok mu cev respiratora stavljaju u usta. Strašno i teško gledati.

Desno, žena sličnih godina već intubirana. Drugi krevet levo, dečko od 36 godina. Iz jednog mesta s juga Srbije. Ne voli da se slika. Spreman da ide kući posle agonije u dva čina i 35 dana. Mršav, izgubio je petnaestak kilograma, jedva da može da stoji na nogama. Ali glava je na ramenima. I to je najvažnije.

- Od 15 nas na poslu, sedam nas se zarazilo u cugu. Pola kolektiva. Doneo jedan iz kafića. Nisam vakcinisan, ni na pamet mi nije palo da mi korona može nešto. A onda me je udarila najstrašnije - 18 dana sam ovde ležao, obostrana upala pluća. Izvučem se, odem kući, a posle četiri dana krene proliv, temperatura, pluća se opet kvare... opet Kruševac. I evo, nakon 17 dana u drugom ležanju idem kući - priča, pa dodaje:

- Zarazio sam i majku, ali ona vakcinisana, imala malo temperature i prošla kao s prehladom. Sad ću i ja da se pelcujem, očigledno je trebalo da dobijem tešku lekciju, pa da shvatim da je vakcina važna.

Anesteziolog dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice kaže da se opet nešto loše dešava, iako su brojke još male.

- Pre 15 dana imali smo samo 17 pacijenta, što je najmanje od kada smo otvoreni minulog decembra. Sada ih je već duplo više. Ali opet imamo i mladih i čitavih porodica. Za 13 dana ovde su preminuli otac, majka i sin. Roditelji su imali preko 70 godina, otac blizu 80, stariji i s pridruženim oboljenjima, vakcinisani što samo potvrđuje da će nam za određene grupe naših najvulnerabilnijih građana biti neophodna i treća doza vakcine. Sin je imao svega 52 godine, ali nije bio vakcinisan, a plus je bio gojazan, a gojaznost je dokazano veliki fakor rizika u kovidu - priča  dr Cvetanović.

Mnogi se i dalje ponašaju kao da korona ne postoji, objašnjava doktor.

- U zemljama gde je delta soj dominantan brojni pacijenti imaju između 20 i 40 godina. I iako su mladi i bez pridruženih bolesti, završavaju na intenzivnim negama. Neće da shvate da vakcinisanjem štite sebe, ali i druge, posebno starije čiji imunitet je mnogo lošiji od njihovog, a često imaju i komorbiditete.

Razgovor telefonom upravo završava Anđelka Rajić (62) iz okoline Paraćina. Deseti dan joj je u Kruševcu.

- Od povraćanja i kašljanja pukao mi je hematom, imala sam i krvarenje. Hitno sam smeštena ovde. Sad je sve mnogo lakše, a bilo je baš, baš teško. Ali, borila sam se i bodrila. Želja za životom puno učini - kroz osmeh kaže Anđeka, koja nije htela vakcinu, a i posle svega se dvoumi.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

U sobi pored baka, s maskom na licu, spava. Uzdisaji i izdisaji stomak i grudni koš visoko dižu i duboko spuštaju. Zazvoni joj telefon, prodorno.

- Ko je, ko je - skoči hitro baka.

Na poluintenzivnoj lakše se diše. Na kisoniku je čovek od pedeset i neke. Izvukao se, sedi i sad zbija šale.

- Što bih se pa sad vakcinisao?! Pretekoh, a videh ovde i pelcovaih, pa mi na isto dođe. Ionako nas zaprašuju iz vazduha, dok praše komarce - smeje se.

- A kako nas zaprašuju zimi, kad nema komaraca - dobaciju drugi pacijent.

Tu je i deka Veselin Nešić iz Ćuprije. Osamdeset prva mu je godina. Jeste vakcinisan, ali u devetoj deceniji s kovidom je ipak prošao relativno lako upravo zahvaljući vakcini.

Od decembra je Gordana Dragošev sa svojom "decom" sa niške Klinike za anesteziju i intezivnu terapiju ovde. Glavna u Nišu, glavna je i u Kruševcu.

- Osam meseci života u hotelu, van kuće i porodice, nije nimalo lako. Svi su zaista divni u hotelu, gledaju nas ko malo vode na dlanu. Ali, kad pomislim da ću jednom, kad odem na odmor, u hotel, uopšte mi se ne ide. Hotela mi dosta za ceo život - smeje se Gordana.

- Dobro sam, deco, dobro. Hvala ovoj omladini što me ovako gleda. Do neba im hvala - maše deka.

U toku si i pripreme dela bolnice koji ne koriste od kad se smirio treći talas, zalihe lekova su debelo pojačane...

- Jedina samo kovid bolnica za ceo jug Srbije i tako mora da ostane, da bi ostale lečile nonkovid pacijente, koji već mnogo trpe za ovih skoro godinu i po dana. Zato moramo biti spremni za novi talas. Molim mlade da nam pomognu - da se vakcinišu. Oni su ključ za uspešnu borbu - kaže Cvetanović.

Pod skafanderom je neizdrživo. Gola voda. U mozak udara, i žeđ, i vrućina i ova teška muka pred očima.

Anestetičar Nikola Trajković od samog početka je u kovidu, najre na svojoj Klinici za anesteziju i intenzivnu terapuju UKC Niš, pa ovde. Dva puta je minule godine imao koronu, sve je u redu od kada je vakcinisan. Ali, morao je da gleda i kako mu draga osoba umire.

- Tetka mi je nedavno preminula. Ništa nije moglo da se učini. Teško je gledati kad ljudi umiru, a još teže kad je neko tvoj i kad neko tvoj od tebe očekuje bolje vesti, a ti znaš da nema nade i treba da kažeš da je kraj - priča Nikola i veli da nije želela da se vakciniše.

(Telegraf.rs)