Crveno nebo-duvaće vetar, ptice nisko lete-biće kiša: Istina ili zabluda, koliko su tačne narodne prognoze

Pojave u atmosferi direktni su rezultat odvijanja fizičkih procesa

Ljudi su od davnina voleli da tumače vreme, i da uče prirodne znakove koje su svuda oko nas. Gledajući u nebo, radovali su se ili strahovali, u zavisnosti od onoga što vide.

Od atmosferskih procesa, vremenskih prilika i neprilika, zavisio je i život ljudi, ali i njihov rad, naročito na otvorenim površinama i njivama. Iako je meteorologija kao nauka počela naglo da se razvija od 16. i 17. veka, ljudi su u prošlosti ovladali veštinama najava vremenskih prilika i neprilika.

Preporučujemo

Domaće životinje, let ptica, nebeska tela, insekti samo su deo asortimana kojim se koristila narodna mudrost u "prognoziranju" vremena.

U ovo tekstu pokušaćemo da razbijemo zablude, odnosno ukažemo na to, šta je od tih, da kažemo starinskih načina prognoziranja zabluda a šta istina.

Ako su oblaci iza kojih sunce zalazi ili izlazi crveni, biće kiše i vetra

- Da li će kiša pasti i jak vetar duvati, zavisi od atmosferskih procesa u atmosferi, tj. od toga da li će uskoro doći do prodora hladnog ili toplog atmosferskog fronta ili nekog drugog procesa, dok vetar zavisi od atmosferskog pritiska. Veća razlika u pritisku nad manjim područjem, usloviće mnogo jači vetar.

Nalet toplog vazduha noću na visinama znači period toplog vremena 

- Ljudi su nalet toplog vazduha na visokim mestima povezivali  time da se očekuje prodor toplog vremena. Kada dolazi do prodora toplije vazdušne mase, vazduh kao topao i lakši, prvo dospe u više slojeve atmosfere, dok se hladniji kao teži zadržava u nizijama i kotlinama.

Nizak leta ptica - kiša pred vratima 

- Ljudi u prošlosti su nizak let ptica i drugih insekata povezivali da je kiša pred vratima. Kako se pred nailazak padavina, povećava vlažnost vazduha, samim tim ptice na krilima osećaju povećanu vlagu i zbog težine na krilima, lete znatno niže od situacije kada nema padavina i kada preovladava suvo.

Svetlosni obruč oko meseca mali - pogoršanje vremena 

- Prsten koji su mnogi videli oko Meseca je poznata optička atmosferska pojava. Povremeno oko Meseca mogu da se vide različiti svetlosni efekti, a najpoznatije pojave su Mesečeva korona i halo. Mesečev halo i mesečeva korona nastaju na sličan način kao i duga prelamanjem svetlosti na kristalima leda ili kapljicama vode u gornjim slojevima atmosfere. Halo ima oblik velikog prstena koji okružuje Mesec. Nastaje prelamanjem svetlosti Meseca na kristalima leda u oblacima na velikim visinama.

Kad tamni oblaci stižu iz pravca Zemuna kiša sigurno pada, ako idu iz pravca Rakovice -  kiša i nevreme nikad se ne dese 

- Nad Srbijom u proseku najviše preovladavaju zapadna visinska strujanja, pa tako oblačni i padavinski sistemi, ali i drugi atmosferski poremećaji (hladni front) do centra Beograda stiže iz zapadnog kvadranta. Otud da kiša do centra Beograda ili nekog drugog dela grada ili Srbije najčešće dolazi sa zapada ili severozapada, a sve ovo povezano je prodorom atmosferskog fronta. U letnjem delu godine grmljavinske oluje i pljuskovi dolaze uglavnom sa jugozapada, a kako se Rakovica nalazi jugozapadno od centra grada, padavine su neretko već izluče dolaskom do centra grada ili Zemuna ili su veoma lokalnog karaktera, pa zaobiđu druge delove grada.

Ako kišne gliste izađu na otvoreno ili se mravi razmile padaće kiša 

- Veoma često izlazak kišnih glista ili mrava naglašava da će uskoro pasti kiša, a zemlja biti ispunjena vodom.

Košava uvek duva 1, 3, 7, 21 dan?

- Košava je vetar jugoistočnog smera. U našoj zemlji duva na severoistoku Srbije i u Beogradu, a najjače udare ima između Vršca, Pančeva i Velikog Gradišta. Vetar je horizonatlno strujanje vazduha i nastaje zbog razlike u vazdušnom pritisku. Košava duva kada se iznad Rusije i oblasti Karpata, tj. istočnije od našeg područja nalazi anticiklon, tj. polje visokog vazdušnog pritiska, a iznad zapadnog i centralnog Mediterana nalazi se ciklon, tj. polje niskog pritiska. Kako se Srbija nalazi između ova dva sistema, veoma je izražen gradijent pritiska, tj. razlika i otud jakog vetra, u ovom slučaju košave.

- Da li će košava duvati jedan, tri ili više dana, direktno zavisi od opisane sinoptičke situacije i raspodele ciklona i anticklona. Koliko god ovi sistemi budu zadržavali svoje opisane pozicije, toliko će duvati vetar. Kada jedan od ova dva sistema oslabe ili ojačaju i vrednosti pritiska se izjednače ili budu bliske, košava će prestati da duva.

Razvojem meteorologije, svi ovi mitovi su razbijeni, a pojave u atmosferi direktni su rezultat odvijanja fizičkih procesa.

(Telegraf.rs)