Srpski ornitolozi prstenovali beloglave supove u Bugarskoj

Vreme čitanja: oko 2 min.

Veštačka hranilišta širom Balkana, kao i projekti reintrodukcije u susednoj Bugarskoj, zaslužni su za povećanje populacije beloglavih supova i crnih strvinara

Foto: Shutterstock

Nakon nedavno zabeleženih 11 jediniki beloglavog supa (Gyps fulvus) i jednog crnog strvinara (Aegipius monachus) na području Stare planine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) obeležilo je GPS transmiterima dva beloglava supa u Bugarskoj, a sve u okviru aktivnosti zaštite lešinara u Srbiji i njihovog povratka na Staru planinu.

Praćenje dva beloglava supa GPS transmiterima uspostavljeno je zahvaljujući projektu Balkan Detox LIFE koji za cilj ima sprečavanje trovanja divljih životinja na Balkanu, gde su među najugroženijima upravo lešinari. Zvuči paradoksalno da je obeležavanje beloglavih supova u Bugarskoj deo aktivnosti njihove zaštite u Srbiji.

Nažalost, ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije bili su sprečeni da ovu akciju izvedu u Republici Srbiji zbog uslova Ministarstva zaštite životne sredine koje je nemoguće ispuniti, pa su beloglavi supovi uhvaćeni i bez ikakvih problema su im postavljeni GPS transmiteri u susednoj Bugarskoj, po mnogo strožim standardima Evopske Unije.

- Ova akcija za mene predstavlja jako vredno iskustvo koje je umnogome unapredilo moje veštine i znanje u radu sa beloglavim supovima i postavljanju telemetriskih odašiljača. Veština postavljanja ovih uređaja je vrlo retka, i biće sve potrebnija, jer ova metoda predstavlja budućnost ornitoloških istraživanja - rekao je Tibor Rekecki, ornitolog i saradnik DZPPS-a.

Veštačka hranilišta širom Balkana, kao i projekti reintrodukcije u susednoj Bugarskoj, zaslužni su za povećanje populacije beloglavih supova i crnih strvinara.

Praćenjem ovih ptica pomoću GPS transmitera detaljnije se upoznajemo sa njihovim kretanjem i ponašanjem, ali i radimo na zaštiti od potencijalnih trovanja koje je na Balkanu, nažalost, i dalje jedan od najčešćih razloga stradanja ne samo divljih ptica, već i drugih životinja.

To potvrđuje i podatak da je u poslednjih 20 godina na Balkanu od posledica trovanja uginulo više od 2.300 lešinara.

- Ovo je treća ugrožena vrsta koju pratimo telemetrijom. Nakon orla krstaša i stepskih sokolova, sada je telemetrija uspostavljena i na beloglavim supovima. Praćenje orla krstaša i stepskih sokolova je veoma bitno za područje Vojvodine, dok će praćenje beloglavih supova biti veoma bitno za područje Stare planine iznad koje lešinari sve češće lete. Praćenjem njihovog kretanja možemo planirati naredne korake za vraćanje beloglavih supova na Staru planinu gde su nekada gnezdili, ali i za povratak crnog strvinara koji je kao gnezdarica u Srbiji iščezao pre 60-ak godina i viđa se samo u preletu - objasnio je Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.

Ovom prilikom se zahvaljujemo mladim veterinarima i ornitolozima Danici Veljković i Tiboru Rekeckom, kao i Hristu Peševu, uz čiju svesrdnu pomoć je aktivnost realizovana u zaštićenom području Vračanski Balkan.

(Telegraf.rs)