Ivana kao dete dobila TEŽAK OBLIK RAKA! Htela sam samo da bol stane: Sada je čula reči koje teraju suze na oči

"Nisam ni bila svesna celog lečenja. Čak sam u jednom momentu rekla: "Jao, još mi rak fali"....Mislila sam da je neki benigni tumor nisam ni znala koja vrsta, ali bio je to Juingov sarkom, jedna jako teška i zloćudna vrsta koja se teško otkriva. Mislila sam da to nije ništa strašno. Doživljavala sam ga kao običnu prehladu", Poručuje Ivana Gligorić (27), devojka koja je sa samo 16 godina saznala da ima rak butne kosti, a danas nasmejano i ponosno pred kamerama Telegrafa izgovara: "Pobedila sam", "Jedan - nula je za mene".

Sa samo 16 godina dočekalo ju je 14 hemioterapiјa, 30 zračenja, osam operaciјa, gubitak kose, prelom noge, bezbroј komplikaciјa, pad trombocita, leukocita, stres, pa i sepsa.

Reči "diši, ovde sam" kriju najbolnija sećanja

Već deset godina je Ivana izlečena, a konačno je 18.maja dobila i zvaničnu potvrdu. Reči koje je mislila da nikada neće čuti ipak su odjeknule: "Rak se neće vratiti!" Povodom ovog velikog jubileja i njenog desetog rođendana, objavila je knjigu - svoju ispovest o borbi i najcrnjim trenucima na onkologiji. Emocije koje je preživljavala, strah, misli koje nije smela da izgovori, sve ono što je doživela, i to nakon smrti majke, stavila je na papir. "Diši, ovde sam!" - poručuje Ivana svima u naslovu svog autobiografskog dela.

- Knjigu sam pisala svih ovih 10 godina. Zatvorila sam to jedno poglavlje i sada ono služi da ohrabruje druge, da im pokaže koliko je podrška  važna, da se vidi da iz tame može da se izađe. Knjiga je poučna i svako može da je doživi iz svog ugla. "Diši, ovde sam" je rečenica koju sam sama sebi izgovarala kada sam bila sama, ali i nešto što su mi govorili drugi. Milion puta sam čula te reči: "Diši, Ivana, diši, tu smo, ovde sam" i zato mi nikada nije bilo lakše da izaberem taj naslov - počinje Ivana priču za Telegraf.rs.

Kažu da je pisanje o sopstvenoj traumi njeno ponovno preživljavanje, zato je neke delove u knjizi namerno izostavila da ne bi, kako kaže, zaplašila ljude. Neka sećanja je "stavila pod tepih" i zbog sebe, da ne otvara stare rane koje nikada neće u potpunosti biti zaceljene.

- Vraćala sam se baš na neke teške trenutke. Prva sepsa mi je mi je bila najtraumatičnija i to ćete osetiti dok budete čitali knjigu. Još sam i ublažila taj deo, a definitivno je to bio deo zbog kojeg sam najviše plakala kada sam ga pisala. Tada sam shvatila da, u stvari, ne treba uopšte da se nerviramo - priča nam Ivana dok sve vreme na njenom licu stoji široki osmeh.

"Jaoooo, još mi rak fali"

Kaže da tokom čitavog lečenja nije ni bila svesna koliko je situacija ozbiljna. Uz sebe je imala veliku podršku oca, brata i prijatelja, a kao tada mladoj tinejdžerki odlazak kog lekara umesto na ekskurzije, parkove i zabave, postao je rutina.

- Čak sam u jednom momentu rekla: "Jao, još mi rak fali." Pretpostavila sam da imam neku vrstu tumora, ali već sam bila upoznala decu koja su se lečila na onkologiji i tada sam mislila da rak nije apsolutno ništa strašno i onda sam rekla sebi: "Kada mogu oni, mogu i ja". Rak je, nažalost, i danas tabu tema, a kamoli pre 10 godina. Nisam tada mnogo ni istraživala, nisam ništa guglala, niti je postojalo toliko informacija na svakom koraku. Nisam imala nekoga da mi prenese lična iskustva i možda me je to donekle i izvuklo, jer nisam znala koliko je ozbiljno, doživljavala sam ga kao običnu prehladu, čak i kada su se dešavale komplikacije - priča nam naša sagovornica.

Novac koji je dobila za 18. rođendan prosledila deci oboleloj od raka

Šira javnost je za nju čula kada je slavila svoj 18. rođendan i odlučila da poklone i novac koje je dobila prosledi u humanitarne svrhe. Tako i počinje njen humanitarni angažman, a potom i osniva svoju humanitarnu organizaciju "Humanitarac".

- Sve je počelo kada se za moje lečenje skupljao novac. Bratovo odeljenje je bilo organizator jednog velikog koncerta koji se zvao "Za Ivanin osmeh" i skupili su malo više od milion dinara za moje lečenje. Tada sam shvatila kolika je to podrška. Svi zajedno smo to delili i druga deca i ja. Moj brat svoje punoletstvo nije slavio jer sam ja bila u šok sobi i onda smo zajedno, nakon izlečenja, proslavili taj trijumf i moj i njegov rođendan. Svi smo izdvojili novac i određeni iznos uplatili za decu obolelu od raka - priča nam Ivana kako je počeo i njen humanitarni angažman.

I konačno...pobeda

Bio je ponedeljak, 18. maj ove godine, kad je konačno shvatila da je izlečena. Fotografisala se ispred onkologije, zdravstvene ustanove u koju je pre 10 godina ušla kao i danas - sa dugom crnom kosom, sa osmehom koјi јoš niјe znao šta ga čeka. Izašla je sa istim tim osmehom baš kao što je i ušla i... proglasila pobedu, a mislila je da taj dan nikada neće doći. U međuvremenu, prebrodila je težak oporavak, ponovo učila da hoda, sada i vozi kola i živi potpuno normalno. Njena objava postala je viralna.

- Zbunjena sam, nisam još svesna svega, ali osećam olakšanje. I sad već sa ponosom govorim da sam izlečena. Ranije sam to izgovarala, ali sam uvek bila malo skeptična i uplašena da neću nešto ponovo prizvati, ali sada kada imam papir da se rak neće vratiti, to je za mene konačna pobeda i presrećna sam zbog toga.

- Nekada poredim sadašnje stanje i stanje od pre 10 godina. Tada nisam mogla da se okrenem na stranu, nisam mogla da gledam film od bolova nisam ništa mogla da uradim. Tada sam bila zadovoljna i hodalicom i time da budem u krevetu nepokretna, samo da me ništa ne boli, meni je to već bio uspeh, a kamoli da mi neko kaže: "To je to, nema više raka" - priča nam sagovornica.

Kako je došla do toga da sada može da izgovori: "Raka više nema" možete da pročitate u njenoj knjizi, a Ivana vam poručuje "Dišite, ovde sam".

Knjigu možete poručiti putem njenog Instagaram profila, a deo novca biće preusmeren u humanitarne svrhe.

(Telegraf.rs)