Da li znate kako se najbolje peče rakija? Trojica kumova iz Bačke imaju provereno dobar recept

Svačiji dobar rad i trud treba pohvaliti, ali zna se koje je piće prva asocijacija na Srbiju. Što bi se reklo, kroz parafraziranje jednog davnašnjeg slogana za reklamu za mobilne telefone, "rakija connecting people". I zaista, ta žestina spravljena od šljiva, kajsije, kruške, na neki čudesan način ume da poveže ljude, kako kad se pije, tako i u procesu pečenja. E, baš o ovome poslednjem želimo da vam pišemo i to o jednom sjajnom kumovskom trojcu iz Vojvodine.

Druženje i fešta kraj kazana

Naime, Zoran Zec, Nikola Jovanović i Nikola Vudtag su drugovi i kumovi iz Bačke Palanke koji već više od pola decenije od pečenja rakije na salašu "Jovanović" naprave pravu malu feštu. Zoran je za Telegraf.rs ispričao kako to izgleda.

Preporučujemo

- Što se tiče druženja i fešte, to je na izuzetno visokom nivou. Sve počinje veče pre samog pečenja, kada se kazani pune hladnom vodom, odnosno kominom, tako da nam ujutru ostane samo da potpalimo vatru i čekamo da rakija poteče. Start je oko 6 h ujutru i traje do daleko u noć – priča Zec.

E sad, gde je piće, tu mora biti i "iće", te je sasvim uobičajeno da se "okrene" neko pile, prase ili jagnje na ražnju, da se klopa krčka ispod sača, da se razviju pite, "bocne" kakvo mezence.

- Što se tiče tog pića koje pijuckamo kraj kazana, to su rakije iz prethodnih godina koje su dovoljno odležale u hrastovim buradima – kaže naš sagovornik.

Zanimljivo je da svako od njih trojice ima svoje bure sa izgraviranim prezimenom.

Posebna lepota u ovoj priči je što dvojica Nikola i Zoran svojom pozitivnom energijom negde s jeseni, kad peku rakiju, privuku veliki broj prijatelja, najbliže porodice, familije.

- Svi su tu. Kapija je širom otvorena i svi su dobro došli. Ugođaj se upotpunjuje sa dve harmonike i to onda dobija posebnu draž – prepričava gospodin Zec kako izgledaju ti nezaboravni trenuci.

Što se tiče same sirovine za rakiju, kumovi imaju velika dvorišta, pa su bili u prilici da podignu mini voćnjake od po 30-ak sadnica svaki.

- Niko od nas se ne bavi voćarstvom, sva trojica smo iz totalno različitih sfera, ali ovo nam je zajednički hobi. Nema nikakav komercijalni momenat u svemu ovome, isključivo čisto zadovoljstvo i dobro druženje – priznaje naš sagovornik.

Kruška je premijum, ali šljiva je šljiva

Iz tog zadovoljstva nastaju ljute kapi od pretežno šljive, a nešto manje kruške.

- Pekli smo jednom kajsiju pre 4 godine, za koju mogu slobodno reći da je premium kvaliteta. Prošle godine manju količinu kruške. Međutim, šljiva je standardna i nepromenjiva – ističe Zoran.

Kad peku rakiju, ne idu na količinu nego na kvalitet, a da bi ovog pića od godine do godine imali dovoljno, moraju da dokupljuju određenu količinu voća, uz nadu da će njihovi voćnjaci početi da rađaju u punom kapacitetu.

- Kada rakija bude gotova, nalazi se isključivo na našim policama i podrumima. To je samo u privatne svrhe, služi se u kućnim uslovima i eventualno da se pokloni – navodi Zoran.

Najvažniji "sastojak" je ljubav

Ova tri Bačkopalančanina se druže od malena, a prvu rakiju su pekli pre 6 godina, za vreme "korone".

- Od tada je pečemo na istom mestu. To ne menjamo – kaže Zec.

Ono što definitivno ne menjaju jeste energija koju emituju tokom samog procesa proizvodnje.

- Naše rakije su posebne baš po tome što nastaju iz čiste ljubavi i jedne dobre energije koja je prisutna. I da, vrlo bitno – nigde se ne žuri i gledamo da ispoštujemo svaki korak – kaže Zec.

Negde između svog tog sjajnog zabavljanja i hedonizma ima još nešto sjajnije, a to je – humanost.

- Prošle godine događaj je imao i humanitarni karakter, gde smo skupljali novčana sredstva za jednog građanina Bačke Palanke kome su ona bila neophodna za lečenje – kaže Zoran.

Bravo kumovi, tako se druži, kumuje, a i peče najvažnije piće u Srba!

(Telegraf.rs)