Ovo je najbolje čuvana tajna u Srbiji: Ne možete je videti, a kad zakoračite u njen svet, upadate u BAJKU

Na samoj ivici puta, zavučen u senke bujnog rastinja, čeka vas možda i najbrižnije čuvana tajna Inđije. To nije prizor za usputne poglede, već malo, neprocenjivo blago znano jedino lokalnoj deci. Zoološki vrt Koki je priča o čistoj ljubavi i prirodnoj idili – savršen izgovor za predah i pravi odmor za dušu pod vedrim nebom.

Ovaj vrt je nastao kao plod čiste ljubavi i vizije jednog sanjara – Slavka. Danas je omiljeno utočište ne samo za mališane, već i dom za čitav spektar brižno odgajanih životinja: od papagaja i majmuna, preko emua, nojeva, paunova i labudova, do jelena i alpaka. Sve te životinje, odgajane s posebnom nežnošću, rado prilaze posetiocima, nudeći društvo, maženje i neizmeran smeh. Čika Slavko i njegova supruga Beba uvek su tu da vam otvore vrata ovog čarobnog sveta prirode.

Preporučujemo

Zoološki vrt "Koki" ime nosi po prvim Slavkovim ljubimcima - papagajima, ali njegov početak nije bio idiličan. Pre 30 godina na tom mestu je bila deponija, a mladi Slavko i njegova supruga imali su san da tu deponiju uklone i pretvore je u nešto mnogo lepše – zoološki vrt namenjen svojoj deci koja tu požele da provode svoje slobodno vreme. San je zahvaljujući brojnim prijateljima i saradnicima postao java, a umesto deponije sada se tu nalazi dom za veliki broj životinjskih vrsta.

- Kada sam bio mali, komšija je tu u dvorištu imao razne životinje. Puštao me je da se igram sa njima i znao sam da jednog dana ja želim da imam puno životinja i da se druga deca igraju sa njima. Danas imam svoj zoološki vrt u koji je ulaz besplatan. Znate kad baka vodi tri, četiri unuka da vide životinje, ume to da bude skupo. I deca to neće samo danas, hoće svaki dan, kako im reći ne na to? Baš zato, brojna deca dolaze prvo kod mene kad krenu iz vrtića, pa tek onda idu kući na ručak - ispričao je ponosni Slavko za portal Telegraf.rs.

Zvezda zoološkog vrta i najveći miljenik je meda Toša. On ima svega 8 meseci, a ostao je bez mame. Ipak, Slavko i Beba su se potrudili da ga odhrane, posvetili mu puno pažnje i ljubavi, pa je Toša, iako opasan, sada jedna prava mala maza.

- On je miljenik, posebno Bebin, ostao je bez mame, mi smo imali gde da ga smestimo i sada se stalno igramo sa njim - rekao je Slavko, dok nam je Beba ispričala kako Toša voli da igra fudbal i da se mazi, a ume i da zaplače kada mu društvo ode.

Ipak, meda Toša nije jedini kome je potrebna pažnja. Osim redovnih poslova poput hranjenja i čišćenja kaveza, svakoj životinji je potrebno posvetiti vreme. Posao je jasan, ali zahtevan. Beba i Slavko svako jutro popiju kafu, a onda kreću svako svojim putem: Beba se posvećuje manjim, a Slavko većim životinjama. Njihov dan traje do 8 uveče, kada završavaju sa večerom i spremaju se za novi ciklus.

- Svakoj životinji je potrebna pažnja, kako bi bila mirna i dobra - objašnjava Slavko.

I mada je jasno da je ovaj posao težak, Slavko i Beba su dokaz da ljubav može da pobedi svaku prepreku. Oni na pragu osme decenije, nakon pola veka ljubavi, dvoje dece i troje unučadi i dalje svakog dana odvajaju vreme za svoje najdraže posetioce – decu.

- Rad sa decom je najlepši deo ovog posla. Sva deca me znaju, zovu me čika Slavko ili samo Slavko i roditelji se često ljute na njih, a ja kažem da nema potrebe. Lepo je kad dete odvojiš od telefona. Kada zavole životinju, telefon koliko-toliko ostaje zaboravljen - zaključio je Slavko.

I dok ova oaza mira ostaje skrivena od radoznalaca, deca iz ovog kraja znaju da mogu sama da uđu kod zečeva i da ih maze, Slavko i Beba smišljaju koju će sledeću životinju da dovedu i pripremaju joj savršen dom, a malobrojni odrasli srećnici koji znaju za ovo mesto uživaju u prirodi, zvuku ptica i pogledu na veselu igru životinja.

(Telegraf.rs)