Najveća sova na svetu živi u Srbiji: Opasan je lovac, može da pojede i do 17 pilića za obrok! Imamo i snimak

Festival vitezova u Inđiji dobio je neobičnog, ali veličanstvenog gosta, Vajta, sibirsku veliku ušaru, najveću sovu na svetu, čiji se primerci u Srbiji mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Sa tek godinu dana, Vajt je još uvek "beba" u svetu sova, koje punu zrelost dostižu tek sa pet godina. Ove impresivne ptice mogu da narastu do 80 cm i dosegnu težinu do pet kilograma. Fascinantno je da su one jedine grabljivice koje nemaju neprijatelja na zemlji, zbog čega svoja gnezda prave direktno u rupama koje iskopaju u tlu.

Preporučujemo

Ipak, priča o Vajtu neodvojiva je od priče o njenom partneru – mladom sokolaru-šegrtu, Đorđu Iliću, koji je za Telegraf.rs otkrio kako izgleda život u kofabitaciji sa ovim noćnim lovcem, ali i kako mu je sokolarstvo potpuno preokrenulo život.

Đorđe objašnjava da je Vajt, kao i svi pripadnici njene vrste, izraziti mesožder. Njen jelovnik je i više nego raznolik i obuhvata sve: od lisica, zečeva, šakala i manjih ptica, pa sve do pilića.

- Mi smo sa njom u partnerstvu. Zajedno lovimo, meni veruje jer sa mnom uvek jede, takav luksuz u prirodi nema. Ova vrsta sove pojede 15 do 17 pilića, dok jastrebovi mogu 4-5, dakle mnogo manje – istakao je Đorđe.

Ove sove su poznate i po dugovečnosti, a Đorđe navodi da su pojedini primerci u sokolarstvu živeli i neverovatnih pedeset, pa čak i šezdeset godina.

Đorđev put u svet sokolarstva započeo je pre dve godine, iz ljubavi prema istoriji, ali se brzo pretvorio u ispunjavajući životni poziv. Prve dve godine bile su posvećene napornom učenju osnova: prepoznavanju vrsta, ishrani, vezivanju i celokupnoj brizi o pticama.

Ipak, najlepše iskustvo bilo je uvođenje u pravi sokolarski lov, i to sa mentorkom "kraljicom lova", Henom, jastrebom.

- To je bilo magično, ta borba za goli život, energija i brzina za koju je ta ptica sposobna samo da ulovi zeca. Trenutak kada se ona okreće ka mom mentoru da vidi da li je tu, da li dolazi... Taj nivo poverenja je meni bio zaista veličanstven da vidim – objasnio je Đorđe.

Da bi stigao do ovog nivoa, mladi šegrt je morao da žrtvuje mnogo toga: odlaganje polaganja vozačkog ispita, za kojim je žudeo od kad je bio dete, pripremanje prijemnog ispita za fakultet nakon napornog rada sa pticama, pa sve do značajnog smanjenja društvenog života.

- Sve se to isplatilo – zaključio je Đorđe sa osmehom, dokazujući da je u radu sa pticama pronašao istinsku sreću i zadovoljstvo.

(Telegraf.rs)