Održana svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta

U Memorijalnom centaru "Staro sajmište" u Beogradu je održana Svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta.

Predsednik B'nei B'rit lože "Srbija" Jovan Elazar rekao je da se Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu nije samo istorijski datum, već i moralna obaveza i odgovornost prema budućnosti.

Preporučujemo

"Svesni smo da je to i trajna opomena, opomena da se istorija ponavlja. Zato je pitanje koje danas stoji pred nama, šta smo iz istorije zaista naučili? Holokaust nije počeo gasnim komorama. Počeo je rečima. Počeo je predrasudama, teorijama zavere, dehumanizacijom i ravnodušnošću. Počeo je onda kada su ljudi prestali da vide druga ljudska bića kao sebi ravne. Upravo zato kultura sećanja nije samo čin poštovanja prema žrtvama, ona je brana protiv zaborava, ali i protiv ponavljanja", rekao je on.

Kako je istakao iako je prošlo više od 80 godina od završetka Drugog svetskog rata i od Holokausta i dalje suočavamo sa činjenicom koja zabrinjava i obavezuje, a to je da antisemitizam nije nestao.

"Naprotiv, u mnogim delovima sveta beleži dramatičan porast. Vidimo ga u skrnavljenju grobalja i sinagoga, oružanim napadima na pojedince, u govorima mržnje na ulicama i na društvenim mrežama, na plakatima i transparentima na kojima se poziva na uništenje Izraela. Vidimo ga u teorijama zavere i lažnim optužbama koje ponovo nalaze svoje sledbenike. Ono što posebno zabrinjava jeste to što se isti obrasci, koji su nekada vodili ka tragediji, ponovo pojavljuju često prerušeni, dolaze iz drugog dela političkog spektra, ali su suštinski isti", dodao je on.

Kako navodi, borba protiv antisemitizma danas jeste nastavak borbe za očuvanje sećanja.

"To nije samo pitanje zaštite jedne zajednice to je pitanje zaštite osnovnih ljudskih vrednosti. Društvo koje dozvoli da antisemitizam raste, dozvoljava i rast drugih oblika mržnje i isključivosti. Verujem da će Srbija biti dovoljno snažna da se tome odupre. Beograd, kao grad koji nosi slojevitu istoriju, uključujući i stradanje svojih jevrejskih sugrađana, ima posebnu odgovornost, jer mesta stradanja nisu samo geografske tačke, već moralni orijentiri. Ona nas podsećaju šta se događa kada se izgube granice između dobra i zla, između istine i laži. Memorijalni centar Staro sajmište je jedan od takvih orjentira", dodao je on.

Član Gradskog veća Grada Beograda Miljan Damjanović rekao je da dosledni u očuvanju kulture sećanja, obeležavamo Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.

"Trudimo se da prigodno sačuvamo uspomene na Srbe, Jevreje, Rome i druge narode koji su masovno stradali u Beogradu za vreme nacističke okupacione vlasti. Vrednosti antifašizma i borbe protiv antisemitizma utvrđuju odnose prijateljstva srpskog i jevrejskog naroda, ali i naših zemalja, koje suštinski karakteriše intenzivan dijalog. Prilog tome su česte razmene poseta visokih i najviših državnih zvaničnika, kojima Srbija i Izrael nepobitno razvijaju međusobne političke, ekonomske, ali i kulturološke perspektive", rekao je on.

Kako kaže, srpsko-jevrejski odnosi su u svim svojim domenima utemeljeni zajedničkim istorijskim nasleđem i obostranim nastojanjem da se prošlost sa najiskrenijim pijetetom sačuva od zaborava.

"Grad Beograd ostaje i dalje posvećen implementaciji zakonske regulative koju je Srbija usvojila 2016. godine u cilju rešenja pitanja restitucije jevrejske imovine. Poznato je da je reč o zakonu koji na jedinstven način određuje da imovina koja je u našoj zemlji oduzeta tokom Holokausta i koja nema zakonske naslednike direktno pripada jevrejskoj opštini. Možemo slobodno reći da smo ponosni na ovaj zakonski okvir i da nam mnogo znače pohvale koje smo dobili od zvaničnika Izraela, ali i američkog Kongresa", rekao je on.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks rekao je da je 12. 000 građana Beograda, ali i Banata, kako je rekao, jednim potezom pera osuđeno na smrt, jer je njihov greh bio rođenje sa određenim atributom, što nisu mogli da promene - bili su Jevreji.

"Broj stradalih je strašna i uznemirujuća činjenica koja ulazi u ukupnu statistiku svih stradalih u Drugom svetskom ratu, međutim nestali su ljudi koji su činili Beograd gradom kakav je bio, baš kao i Zrenjanin, Pančevo i druga mesta iz kojih su Jevreji dovedeni da bi bili pogubljeni. Za grad koji je imao 300.000 stanovnika uoči Drugog svetskog rata, a oko 11. 000 Jevreja, uglavnom koncentrisanih u starom delu grada, nestanak nije mogao proći neopaženo". rekao je on.

Istakao je da sećanjem na 12.000 Beograđana i Banaćana, ali i šest miliona Jevreja širom Evrope, ne dopuštamo da padnu u zaborav, ali istovremeno dobijamo i podstrek za svakog od nas ponaosob, da ne dopustimo da jedna emocija, rasprostranjena u ljudskom rodu, a potpuno iracionalna, postane glavni pokretač.

Direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov rekla je da je misija te ustanove razvijanje kulture sećanja.

"Mnogo se danas govori o kulturi sećanja i pamćenja i to je dobro. Ali je još bolje kad učinimo korak dalje, kad pređemo s reči na dela.Šta to znači? Znači da stalno nastojimo da spoznamo i razumemo prošlost da bismo bolje shvatili sadašnjost i mogli da projektujemo budućnost utemeljenu na dostojanstvu i integritetu svih nas – kao pojedinaca i kao članova zajednice. Znači da ne dozvoljavamo zaboravu da tiho vrši reviziju ili izvitoperenje temeljnih istorijskih činjenica, jer bismo time učinili zlo prihvatljivim i nagradili njegove počinioce", rekla je ona.

Dodala je da to znači da se poklonimo senama žrtava jer time prepoznajemo i prenosimo mladima osnovne i univerzalne ljudske vrednosti.

"One koje je nacizam izbrisao, oduzimajući ljudima pravo na život i slobodu, identitet i budućnost. Jevrejska zajednica u Jugoslaviji bila je mala, pa samim tim i ona u Srbiji, ali značaj Holokausta u Srbiji - čiji su simboli Jevrejski logor Beograd, na Autokomandi i jevrejski logor Zemun, na Sajmištu, daleko prevazilazi broj njegovih žrtava. Beograd je bio jedina evropska prestonica u kojoj se nalazio ne jedan, većčetiri nacistička logora. Srbija je bila druga zemlja u Evropi koju je nemačka nacistička okupaciona uprava proglasila zemljom bez Jevreja", istakla je ona.

Na teritoriji Beograda je tokom Holokausta stradalo više od 11.000 Jevreja iz Beograda, Banata, Centralne i Južne Srbije, jevrejskih izbeglica iz Austrije i tadašnje Čehoslovačke.

Najviše je stradalo beogradskih i banatskih Jevreja - 93 odsto, a prema podacima Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Srbiji stradalo je 88 odsto Jevreja.

Početkom decembra 1941. godine otvoren je na starom sajmištu Jevrejski logor Zemun gde je zatvoreno više od 6.000 žena i dece, a svi su ubijeni 10. maja 1942. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)