Само се у Републици Србији и Републици Српској негује на овакав начин култура сећања на страдале током нацистичке окупације за време Другог светског рата у региону ЗБ. И то без стварања хијерархије или дискриминације жртава по националној или верској основи. Иако је страдало преко милион Срба током тог најболеснијег и најзлоћуднијег периода у историји човечанства. Да не помињем Велики рат у коме је страдала трећина становништва тадашње Краљевине Србије. Цео 20 век био је од почетка до самог краја епохе, до 1999 године, век страдања српског народа. За то још увек не постоји званичан назив, а требало би да га има. Требало би званично у УН да добије резолуцију и назив. Баш зато како се све ове страхоте не би поновиле. Јер одавно се врши историјски ревизионизам , жртве и ослободиоци се изједначавају са џелатима и то уз подршку политике. Ако је нешто политички профитабилно, није потребан Хитлер да донесе расне законе и креира мржњу и предрасуде, довољне су бирократе у систему . У суштини ми православни и даље се ослањамо на категорију која је одавно избачена из светоназора великог дела западног света. А то је појам и осећај греха. Није довољно само рациом препознати да је нешто зло, већ душом осетити да је нешто грех . Да је грешно и погрешно. Да скрнави наш лик створен према лику Божјем. Србија и српски народ не очекују да неко унесе ово у своје законе, али макар може да размишља на ову тему.
Слађана Точиловац Шаљић
Само се у Републици Србији и Републици Српској негује на овакав начин култура сећања на страдале током нацистичке окупације за време Другог светског рата у региону ЗБ. И то без стварања хијерархије или дискриминације жртава по националној или верској основи. Иако је страдало преко милион Срба током тог најболеснијег и најзлоћуднијег периода у историји човечанства. Да не помињем Велики рат у коме је страдала трећина становништва тадашње Краљевине Србије. Цео 20 век био је од почетка до самог краја епохе, до 1999 године, век страдања српског народа. За то још увек не постоји званичан назив, а требало би да га има. Требало би званично у УН да добије резолуцију и назив. Баш зато како се све ове страхоте не би поновиле. Јер одавно се врши историјски ревизионизам , жртве и ослободиоци се изједначавају са џелатима и то уз подршку политике. Ако је нешто политички профитабилно, није потребан Хитлер да донесе расне законе и креира мржњу и предрасуде, довољне су бирократе у систему . У суштини ми православни и даље се ослањамо на категорију која је одавно избачена из светоназора великог дела западног света. А то је појам и осећај греха. Није довољно само рациом препознати да је нешто зло, већ душом осетити да је нешто грех . Да је грешно и погрешно. Да скрнави наш лик створен према лику Божјем. Србија и српски народ не очекују да неко унесе ово у своје законе, али макар може да размишља на ову тему.
Podelite komentar