Gozba za mrtve: Ovo je drevni srpski običaj za Božić u Homolju!

Dok se Božić uglavnom doživljava kao porodični praznik radosti i rađanja, u Homolju ovaj dan čuva svoje arhaične korene. Ovde, na istoku Srbije, Božić se proslavlja kao spoj hrišćanstva i starih kultova predaka.

U homoljskim selima, pripreme za 7. januar počinju daleko pre svitanja. U domovima se loži badnjak, ali se posebna pažnja posvećuje trpezi koja nije namenjena samo ukućanima.

Preporučujemo

Ono što Homolje izdvaja od drugih krajeva jeste duboko ukorenjeno verovanje da su naši preci i dalje deo zajednice, naročito u vreme praznika. Čuveni srpski etnolog Veselin Čajkanović u svojoj knjizi "Mit i religija u Srba" precizno beleži ovu specifičnost, objašnjavajući da božićni rituali u ovom kraju imaju duboko zagrobni karakter.

- Očevidno je, prema tome, da božićni praznici imaju sve potrebne karakteristike zadušnica. Da bi stvar bila jasnija, spomenućemo da se, npr., u homoljskom srezu na prvi dan Božića deli jelo za pokoj duše umrlih i odlazi na groblje, pa se i tamo deli za pokoj duše umrlih. Gozba o Badnjem večeru je gozba namenjena mrtvima, i na nju se čak mrtvi pozivaju, ali u formulama koje danas nisu sasvim jasne - zabeležio je Čajkanović.

U selima oko Žagubice i Kučeva, Božić ujutru počinje ritualnim odlaskom na groblje. Dok u gradu zvone zvona za liturgiju, u Homolju se na grobove iznosi "poskurica" (obredni hleb) i vino. Veruje se da se preci moraju prvi "poslužiti" kako bi kući i stoci u narednoj godini doneli berićet.

Nakon povratka sa groblja, sledi dolazak položajnika. U Homolju se on dočekuje sa posebnom čašću. On je taj koji džara vatru i priziva sreću nabrajajući: "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i para". Ipak, čak i u tim trenucima veselja, ostavlja se prazna stolica ili mrvica hleba "za putnika namernika", što je zapravo eufemizam za duše predaka koji, prema verovanju, na Božić posećuju svoj dom.

Božićni ručak u Homolju je nezamisliv bez česnice, ali i specifičnih jela od mesa i suvih šljiva. Za razliku od modernih proslava, pre nego što prelomi hleb, domaćin poziva pretke po imenu da im se pridruže u jelu.

(Telegraf.rs)