Radojković: Značaj priče o Holokaustu može da se poredi sa Jasenovcem

Istoričar Stefan Radojković ocenio je danas da je Međunarodni dan sećanja na Holokaust važan zato što je Holokaust bio genocid bez predsedana zbog njegove totalnosti, iracionalnosti i namere da postane globalni projekat uništenja jednog naroda u potpunosti.

Radojković je to rekao za Tanjug, podsećajući da je termin Holokaust nastao u okviru jevrejskog naroda i njihove naučne zajednice, prilagođen jevrejskoj kulturi i doživljenom genocidu pod nacističkom Nemačkom i njihovim saradnicima.

Preporučujemo

Sećanje na Holokaust je, kako dodaje, važno, jer je jak dokaz da i napedak i civlizacijska dostignuća mogu da se upotrebe i za uništavanje drugih ljudi.

- Holokaust je svedočanstvo istrajavanja ljudskog duha da se bori, da opstaje i da preživi, uprkos nameri da ga unište i da izbrišu sećanje na njega - rekao je Radojković.

Podsetio je da je 1980-ih godina postojao pokret kvazi naučnika da se poriče da se Holokaust uopšte desio, da su u logirima poput Aušvica postojale sprave za uništavanje ljudi, krematorijumi, gasne komore. Prema njegovim rečima, takav pokret je poražen već naredne decenije zahvaljujući sudskom procesu u Velikoj Biratniji, tokom koga je dokazano da su ti ljudi krajnje manipulativni prema istorijskim činjenicama.

- Danas nemamo taj problem, Holokaust niko ne poriče, čak ni u zemljama gde vlada ekstremna verzija islamske tradicije -rekao je Radojković i podsetio da danas postoji iskrivljivanje slike istorije Holokausta gde se nužno ne laže, "samo" se selektivno prikazuju i prećutkuju određene činjenice.

Prema njegovim rečima, u baltičkim zemljama koje su sarađivale sa nacistima i nacističkom Nemačkom bio je poznat fenomen ''distorzije Holokausta''.

- S jedne strane, oni nisu lagali da su postradali od sovjetske okupacije, to je stvarno bila istina, ali su zgodno prećutkivali određene nepoželjne činjenice - rekao je Radojković.

Istoričar je podsetio da je jevrerejska manjina u nacističkoj Nemačkoj bila jako dobro integrisana, sebe su videli kao Nemce na prvom mestu pa tek onda kao Jevreje i bilo ih je oko 0,8 odsto stanovništva i nisu predstavljali nikakvu realnu pretnju ili potencijalnu pretnju toj državi.

Na pitanje da li može da se podvuče paralela sa Jasenovcem, kaže da je poređenja radi, NDH, na čelu sa ustaškim pokretom, planirala da se reši srpskog stanovništva u NDH, s tim što su znali da će Srbija nastaviti da postoji u onome što je u to vreme, bila okupaciona zona Srbija.

- Dakle, oni su teritorijalno ograničili svoj genocid - rekao je on.

Radojković podseća da je Osmansko carstvo - Otomanska republika, kad je pokušavala da uništi Jermene, htela da ih uništi pre svega u Maloj Aziji, ali ne i u ostalim delovima koji su bili pod njenom kontrolom, jer su smatrali da su im u Maloj Aziji najveći problem, za razliku od nacističke Nemačke koja je imala u planu da u celom svetu u određenom vremenu i fazama apsolutno uništi jevrejsko stanovništvo.

Na pitanje da li može da se poredi značaj priče o Holokaustu sa Jasenovcem kaže da je to moguće.

- Kao što je Jasenovac za nas Srbe simbol genocida u NDH, kad pomenete nekome Jasenovac, svi znamo na šta se to odnosi. Iako znamo da Srbi u NDH nisu stradali samo u Jasenovcu, to je jasno, ali on je ipak simbol i materijalni dokaz te genocidne namere - kazao je istoričar i dodao da je slično i kada se kaže Aušvic iako jevrejska zajednica ne voli kada se njihovo stradanje svede na Aušvic.

Kaže da je važno da se zna da je čovek koji je skovao termin genocid - Rafael Lemkin, koji je 1944. godine objavljio knjigu u kojoj govori da svet svedoči jednom novom zločinu koji je po svojim razmerama i namerama bio nešto novo u ljudskoj istoriji. Prema njegovim rečima, jedna od studija slučaja o kojima Lemkin govori - kao novoj vrsti zločina za međunarodno pravo, bila je i NDH.

- I on tu kaže eksplicitno, predmet genocidne politike NDH su Jevreji i Srbi, i zatim navodi u kom smislu. Tako da paralele postoje - rekao je Radojković i dodao da je dinamika tog nasilja imala određene varijacije i određene razlike, ali suštinski patnja je bila ista i svi ti narodi su bili određeni za uništenje, samo su prosto drugi akteri smatrali da oni trebaju da nestanu.

- U slučaju Jevreja, Roma, nacistička Nemačka se interesovala za njihovo potpuno uništenje, a u slučaju Srba u NDH je Nezavisna Država Hrvatska - rekao je istoričar.

Prema njegovim rečima, veoma je značajno to što u Srbiji postoji Muzej žrtava genocida koji se bavi prikupljanjem audio-vizuelne građe, ali i dokumentarne građe o tim zločinima i naravno skuplja i svedočenja preživelih koji kasnije ostaju svedočanstvo i za buduće naraštaje i za istraživače.

Podsetio da su u Jad Vašemu razvili posebne programe gde bi ljudi koji pohađaju njihove kurseve imali da uče od ljudi koji su to doživeli i preživeli, da pričaju sa njima.

- Autentična sećanja su najvrednija, nešto što nema cenu zapravo - naveo je istoričar.

Ocenio je da se kultura sećanja na Balkanu održava u porodicama, dok je sledeći nivo društvo, a treći institucije, koje moraju da institucionalizuju ono što danas zovemo kulturom sećanja, a uključuje arhiviranje i čuvanje te vrste nasleđa za buduću generaciju.

(Telegraf.rs/Tanjug)