Zašto neke kobasice imaju ukus NAFTE? Telegraf u Šidu otkrio šokantnu istinu od vojvođanskih gurmana

Povodom tradicionalnih manifestacija posvećenih hrani u Srbiji, naša ekipa zaputila se u posetu najzanimljivijim događajima koji iz godine u godinu obaraju rekorde posećenosti. Put nas je najpre odveo u Šid, na 29. Sremsku kobasicijadu (Srem Klob Kob Fest), a potom i u Kucuru kod Vrbasa, na peti po redu Kapušnjik fest.

U Šidu nas je, pored domaćinske atmosfere i posetilaca koji su uživali u vrhunskim delikatesima, dočekala izuzetna profesionalnost organizatora, naročito u segmentu ocenjivanja mesa. Šest stručnjaka iz regiona s velikom je pažnjom analiziralo uzorke kako bi proglasili najbolju ovogodišnju kobasicu.

Preporučujemo

- Razni su načini da se postane ocenjivač, neki su proizvođači, pa su svojim iskustvom dobili kredibilitet, ali uglavnom se vežba se sa nekim ko već ocenjuje - objasnila je za Telegraf.rs Lucija Martinović, ocenjivačica koja je na takmičenje stigla iz Zagreba.

Ona ističe da kvalitet ponude konstantno raste, što je snažan podstrek i za izlagače i za posetioce.

- Nema diskvalifikovanih, proizvodi su izuzetni i svake godine sve bolji. Upravo to je smisao ovakvih manifestacija, da podstiču domaću proizvodnju i motivišu ljude da se bave ovim poslom - dodaje Lucija.

Pri ocenjivanju se analiziraju detalji koji su laicima često nevidljivi, ali su ključni za titulu šampiona.

- Imamo tri parametra ocenjivanja. Prvi je spoljašnji izgled. Ona mora cela, pravilnog oblika, da nema rupa, i da bude bez plesni. Drugi kriterijum je presek. Tu gledamo raspored masti mesa i boju. Treći, najbitniji, kriterijum su miris i ukus - objasnila je Martinović.

Zbog široke ponude koju Sremska Kobasicijada nudi, postoje tri kategorije u kojima takmičari i njihovi proizvodi učestvuju. Ipak, ono što je najvažnije nije pitanje pobednika, već uživanje u hrani i prepoznavanje neospornog kvaliteta koje kobasice nose sa sobom. Ova manifestacija je i međunarodnog karaktera.

- Konkurencija je velika, 171 takmičar u 3 kategorije: sremska kobasica, međunarodna kobasica i kulen. Tako smo izdelili i svako će neki pehar odneti kući - ispričao nam je Stanislav Đerča, potpredsednik "Udruženja sremske svinjokolje i Kobasicijade - potvrdio je Stanislav Đerča, potpredsednik "Udruženja sremske svinjokolje i Kobasicijade".

Učesnici dolaze sa raznih strana u Šid da bi učestvovali u Kobasicijadi, a Đerča nam je otkrio i odakle.

- Što se tiče takmičara, oni dolaze iz Šida i okoline, ali maltene ceo Srem je ovde. Što se tiče međunarodnih kategorija, imamo takmičare iz Republike Hrvatske, iz svih sela sa granice do Vukovara. Imamo i takmičara iz BiH, čak i naši prijatelji iz Bosanskog Petrovca su doneli kobasice, a žiri smo formirali tako da bude članova iz Hrvatske, Srbije i to su sve poznata imena, profesori sa fakulteta, koji se razumeju u ovo - objasnio je.

Pored organizacije same manifestacija, on nam je ispričao i od čega se sastoji idealna kobasica, kao i koje su najčešće greške koje takmičari prave. Iako greške nisu toliko učestale, one se ipak pojavljuju sa vremena na vreme, ali one ne mogu umaći istančanom ukusu ocenitelja.

- Dobra kobasica u sebi sadrži 70 odsto mesnatog tkiva i 30 odsto masnoće. Dešavalo se da ljudi donesu kobasice i da ocenjivač oseti ukus nafte. To je greška proizvođača koji je, na primer, ubacio parče čoke da samo "potpali panj" i taj miris kobasica pokupi. To je greška i tu se gubi na kvalitetu.

Kapušnjik Fest

Nakon Šida, uputili smo se u selo Kucura, gde nas je dočekala radosna i prava vašarska atmosfera na jedinstvenom Kapušnjik festu. Iako nismo bili sigurni šta je tačno kapušnjik, brzo smo saznali da je reč o tradicionalnoj lepinji sa kupusom, simbolu lokalnog identiteta nastalom u vremenima kada hrane nije bilo u izobilju.

Kako se pravi kapušnjik i zašto je on toliko značajan, pitali smo Mariju Kiš, koja je svojevrsan majstor u pravljenju tog jedinstvenog jela.

- Kapušnjik je jelo koje se pravi od kiselog testa, od kog se napravi korfnica koja se potom raširi i u njega se stavi kupus. Testo se skupi, okrene, bude ostavljeno da malo odstoji u ulju da nadođe, zatim se razvuče. To je rusinsko jelo i ovo je peta godina kako se ova manifestacija održava. Ja sam četiri godine ovde. Manifestacija raste svake godine i svaki put pravimo sve više i više kapušnjika. Dolaze ljudi iz svih krajeva. Ove godine imamo goste iz Vognja. Dolaze ljudi iz Novog Sada, Krstura, Kule, iz svih krajeva - ispričala nam je Marija sa osmehom, dok je pravila kapušnjike bez imalo napora.

Pored tog tradicionalnog rusinskog jela, posetioci mogu da se upoznaju i uživaju u drugim proizvodima koje taj kraj nudi. Bili smo u prilici da vidimo mnogobrojne rukotvorine, vezove, lutke, a bilo je i pregrš zanimacija za najmlađe, koji su u velikim grupama, sa svojim porodicama, posetili ovaj događaj.

- Manifestacija je sve bolja i bolja, sve posećenija. Lepo je. Ima ljudi koji predstavljaju ono čime se bave, svoje proizvode. Organizatori su postavili tezge, pa ljudi mogu da ih predstave. Time je i sama prodaja ulepšana. Važno je da se ova tradicija ne zaboravi. Time se najviše bave stariji ljudi, ali i deca uče da naprave i trude se, jer će neko starije morati da zameni jednog dana. Ovde nema nadmetanja, ovo se sve radi iz ljubavi. Svi su ovde zajedno, nije bitno ko je koje nacije - tim rečima je opisao duh Kapušnjih Festa Milan Drljača, član motociklističkog kluba "Pegaz" i učesnik u organizaciji Kapušnjik Festa.

Razgledajući čarobni svet koji su stvorili stanovnici Kucure tom prilikom, za oko su nam zapala i druga jela koja su se nudila posetiocima, a jedno se naročito isticalo sa svojim bogatim sastojcima, ali i pozamašnim redom za njega, koje se moglo meriti sa tezgama na kojima se prodavao kapušnjik. Ovo otkriće nam je pokazalo koliko je čitav kraj bogat istorijom i različitim kulturama i običajima koji žive rame uz rame, u harmoniji.

- Ovo je tradicionalno mađarsko jelo langoš. Ono se sastoji od brašna, vode, soli i malo kvasca. Peče se na masti ili na ulju. Onda stavljamo priloge. Najbolje je marinirati sa belim lukom i dodati pavlaku i sir. To su klasični prilozi. Može se dodati i kulen, može i eurokrem koji deca najviše vole - rekla je, upoznavši nas sa jelom, Rozalija Kiš, koja je uz širok osmeh dodala:

- Ovo nam je druga godina učešća. Jako nam je drago što učestvujemo, lepo se ovde družimo i volimo ovde doći - zaključila je.

Ovo putovanje kroz vojvođansku ravnicu pokazalo nam je da, dokle god se neguju ovi mirisi i ukusi, tradicija, koja krasi našu zemlju, je u sigurnim rukama.

(Telegraf.rs)