Jugoslavija se raspala, ali ova veza nije nestala: Hrvat izgovorio rečenicu o Srbima koja tera suze na oči

"Živelo bratstvo i jedinstvo" bio je slogan uz koji su odrasle mnoge generacije u Jugoslaviji, državi koja je, uprkos komunističkom režimu, za veliki broj ljudi predstavljala simbol zajedništva i povezanosti. Narod je bio spojen istim jezikom, običajima, muzikom i kulinarstvom. Nije se pravio problem oko toga da li je neko Ante, Stefan ili Alija.

A onda je došao raspad zemlje. Ratovi su ostavili duboke posledice, ne samo na teritorije i politiku, već i na ljudske odnose. Iako je prošlo više od tri decenije od nestanka nekadašnje države, tragovi tog perioda i dalje su vidljivi. Ipak, nove generacije polako, ali sigurno donose drugačiji pogled na odnose među narodima bivše Jugoslavije.

Preporučujemo

Upravo na tu temu pokrenuta je rasprava na društvenim mrežama, gde je postavljeno pitanje:

"Mislite li da će ex-Yu zemlje u budućnosti više udaljavati kada je u pitanju društvo, kultura...? Ili obrnuto?"

Osoba koja je započela diskusiju detaljno je objasnila na šta konkretno misli.

"Bili smo deo iste države duži vremenski period, i to se još uvek vidi u nekim područjima. Međutim, moglo bi se reći i da smo se razlišli u dosta stvari.

Slovenci nemaju puno veza sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije, osim možda preko imigranata, već od 90-ih oni ovde faktički više nisu prisutni uopšte. Ostale zemlje ne znaju puno o njima, niti oni znaju nešto više o zemljama bivše Jugoslavije. Jedini izuzetak je Hrvatska, ali je to normalno jer je to njihov prvi sused. Međutim, gledajući uopšteno, oni su puno više integrisani sa drugim susednim državama.

I Albanci su slični. Mislim da Albanci s Kosova ne bi ni znali ko je premijer Srbije da nemaju otvorena pitanja sa Beogradom", istakao je, a potom je poentirao:

"U ostalim zemljama bivše Jugoslavije, može se reći da su se stvari takođe promenile. Sigurno, puno ljudi posećuje glavne gradove drugih zemalja, ali to je otprilike sve. Ne mislim da bi, recimo, Hrvat iz Pule osećao ikakvu vezu sa Kruševcem. Međutim, puno Hrvata danas sluša više muzike iz Srbije nego što je to bio slučaj u 90-im i 2000-im."

Tema je otvorila brojna pitanja, ali najmanje politička. Komentari su se nizali, a pojedini su posebno privukli pažnju.

"Sve je geografski diktirano. Hrvat iz Dalmacije bi osećao vezu s Crnogorcem iz Boke. Hrvat iz Slavonije je praktički jednak vojvođanskom Srbinu. Ista arhitektura, hrana, kultura. Uvek je bila takva podela.

Ono što spaja sve ex-Yu države sem Slovenije je jezik. Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Crnogorci pričaju isti jezik. I negde uopšteno gledano sličan mentalitet. Tako da ne verujem da će se udaljavati. Eventualno razlike EU/ne EU, ali kad Crna Gora uđe u EU, većina Srbije će imati EU pasoš, ili kroz Crnu Goru ili Hrvatsku/Mađarsku tako da neće ni tu biti nekih razlika.

U Bosni je narod sličan ma kojoj veri pripadao - svaki Srbin i Hrvat su po mentalitetu, jeziku, genetici bliži Bošnjaku nego što je Turčin iz Istanbula. Za Balkan bi jako dobro bilo da Bosna uđe u EU. Neće se razlike produbljivati, pogotovo s globalizacijom. Primer Puljana- bez obzira što su pod uticajem Italije jako su jugoslovenski nastrojeni. Sve je to ugrubo jako sličan narod.

Ali moguće zbog uticaja EU da ćemo svi postati Nemci. Meni je baka Nemica pa je postala Srpkinja, sada vidim Srbi postaju Nemci, to je skroz normalno."

Potom se oglasio i jedan Hrvat koji je izneo svoje iskustvo života uz granicu sa Srbijom i Mađarskom.

"Evo ja kao Hrvat, gde živim blizu mi i Mađarska i Srbija. Sa Mađarima nemam granicu sada kao jedna država je, možes otići tamo i odseliti ili svaki dan ići, ali ne ide se previše (ok, izlet Budimpešta), i niko u Hrvatskoj ne zna sta se tamo događa, niti iko slusa tu njihovu muziku, niti gleda serije niti filimove a 700 godina smo bili u istoj državi. Dok se sluša muzika, prate youtuberi, filmovi, serije iz Srbije, lepo mi je sesti uz Dunav u Novom Sadu oseća se sličnost, otići i izaći u Beograd na koncert... Mislim da Srbija uđe u EU i da nema granice bilo bi povezivanja znatno više uprkos željama nekih politčara da to što više razdvoje."

Bilo je i onih koji su se osvrnuli na uticaj globalizacije i sve veće povezanosti sveta.

"Svima će maternji jezik postati engleski i ceo svet će postati jedna država."

Jedan komentar možda je najbolje sažeo čitavu raspravu:

"Toliko nas je malo, ako opet ne dođe do nekog približavanja jednostavno ćemo biološki nestati."

Bez obzira na različite stavove, rasprava je pokazala da veze među narodima bivše Jugoslavije i dalje postoje kroz jezik, kulturu, muziku, porodične veze i svakodnevne kontakte. Dok politika često postavlja granice, ljudi ih neretko prelaze kroz obične životne situacije, putovanja, prijateljstva i zajedničke uspomene. Budućnost odnosa u regionu verovatno će zavisiti upravo od toga koliko će nove generacije birati saradnju umesto podela.

A šta vi mislite: da li će se narodi bivše Jugoslavije u budućnosti još više udaljavati ili će ih zajednička prošlost ponovo približiti? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)