Danas obeležavamo Preobraženje Gospodnje! Od 19. avgusta ništa nije isto, a SPC jednu stvar posebno zabranjuje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. avgusta obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od dvanaest najvećih Hristovih praznika. Ovaj sveti dan posvećen je sećanju na događaj sa gore Tavor, kada je Isus Hristos, prema Jevanđeljima, pred svojim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom pokazao svoju božansku prirodu i nebesku slavu.

Praznik Preobraženja uvek pada u vreme strožijeg Gospojinskog posta, koji prethodi prazniku Uspenja Presvete Bogorodice (Velikoj Gospojini). Ipak, zbog veličine i značaja ovog praznika, crkvena pravila nalažu ublažavanje posta, pa je vernicima dozvoljeno konzumiranje ribe i vina.

Preporučujemo

Ovaj dan nosi snažnu duhovnu poruku o unutrašnjoj promeni, svetlosti i preobražaju svakog pojedinca na bolje. Pored crkvenog obeležavanja, u srpskom narodu za Preobraženje se vezuju brojni i živopisni običaji.

U pravoslavnim hramovima širom Srbije i regiona, nakon praznične svete liturgije, tradicionalno se osvećuje grožđe, koje se potom deli vernicima i nosi kući. U krajevima gde ne uspeva vinova loza, osvećuju se jabuke ili druge rane jesenje voćke. Ovaj čin predstavlja znak zahvalnosti Bogu na plodovima prirode.

U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da se na ovaj dan "preobražavaju gora i voda". Smatra se da od 19. avgusta noći postaju osetno svežije, listovi na drveću polako počinju da žute, a priroda pravi prvi korak ka pripremi za jesen.

Prema starom verovanju, od Preobraženja se voda u rekama i jezerima preobražava i postaje hladnija, te se od ovog dana više ne preporučuje kupanje na otvorenim vodama.

Mnogi hramovi, gradovi i sela širom Srbije Preobraženje slave kao svoju hramovnu ili seosku slavu. Tim povodom organizuju se tradicionalni sabori koji okupljaju veliki broj ljudi.

Svečane praznične liturgije biće služene ujutru u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemlji i rasejanju.

(Telegraf.rs)